Izvor: Blic, 23.Feb.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podele u Vladi vode u rat partijskih milicija

Protest u Beogradu doveo nas je u neverovatnu situaciju. Jedni ministri su sa svojim ljudima inspirisali paljenje ambasada i pljačku, dok su istovremeno drugi ministri sa svojim ljudima pokušavali da spasu pojedine ustanove u gradu i sprečavali još veću štetu. To je nepodnošljiva situacija. Vlada se ponela potpuno šizofreno, jedni su palili, drugi su gasili. Zato mislim da je krajnji trenutak da se svi u Vladi okupe i sastave jedno zajedničko saopštenje iza kojeg će svi stati - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u razgovoru za "Blic nedelje" Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i bivši ministar inostranih poslova.

- Umesto što se na sednicama Vlade svađaju, vređaju i jedni drugima prete, ako nisu u stanju da se dogovore, bolje da se lepo raziđu i da idemo na nove izbore. Ovako kako je sada, to je nepodnošljivo i vodi nas direktno u obračun ličnih ministarskih siledžijskih paraformacija. Mini-rat u Vladi već traje i, ako ne bude prekinut dogovorom ili izborima, mi ćemo završiti u ratu civilnih milicija različitih političkih formacija. Posle ambasada, sledeća meta mogu biti mediji, nevladine organizacije i konkretne političke ličnosti. Srbija ni u objektivno mnogo gorim vremenima nije bila u ovakvom haosu. Za tu situaciju odgovornost ne snosi niko drugi nego članovi vlade iz DSS i NS, kao i njihovi parlamentarni koalicioni partneri iz SRS. Iako su upravo izgubili svi zajedno na predsedničkim izborima, ponašaju se kao da su te izbore dobili i kao da iza njihove politike stoje građani Srbije. Bolje da zajedno formiraju vladu, pa da znamo šta je pravo lice Srbije i da se u skladu s tim ponašamo, nego da se ovako zavaravamo.

Koliko će aktuelna dešavanja pogoršati naš međunarodni položaj s obzirom na to da je reagovao i SB UN?

Naši odnosi sa SAD dovedeni su do pucanja. U EU još uvek postoji malo više razumevanja i trpeljivosti, ali to neće zadugo biti tako. Rezultati koje je diplomatija ostvarila poslednjih meseci potpuno su bačeni u prašinu. Više nemamo moralnu prednost. Vide nas Srbe i Srbiju kao državu opet kao izvor svih zala i ukupne nestabilnosti na Balkanu.

Očekujete li da će se talas nasilja smirivati ili mislite da može doći i do eskalacije?

Ne mogu da zamislim da se nasilje nastavi. Ali, premijer i ministri iz DSS konačno moraju da iznesu jasan stav. Ono što su svetski i naši mediji zabeležili, to je da je jedan ministar dan pre nasilja objasnio svetu da je razbijanje ambasada demokratski način izražavanja stava, a drugi ministar da je paljenje u skladu s politikom Vlade. Posle toga usledilo je nasilje kakvo Beograd dugo nije video, ima povređenih, mrtvih i zgrade ambasada su spaljene. Nije se to dogodilo ni tokom bombardovanja. Kao što smo mi zapamtili i ne zaboravljamo bombardovanje, isto tako nam SAD neće zaboraviti paljenje ambasade. Cenu će, kao i uvek, platiti svi građani Srbije, bez obzira šta o svemu misle.

Kakav rasplet situacije na Kosovu očekujete?

Kosovo je postalo nezavisno, ali je istovremeno i podeljeno i suverenost mu je veoma ograničena. Mislim da će tako ostati narednih godina, ako ne i dosta dugo, bez mogućnosti da Kosovo bude član UN. Sada će nastupiti period u kojem će se tražiti konkretna tehnička rešenja za konkretna životna pitanja. Mislim da je tu prostor za nastavak dijaloga između naše vlade i vlade Kosova. Ti poststatusni razgovori trebalo bi da pomognu da se život normalizuje u ovim novim okolnostima. Ići će veoma teško i biće mnogo prepreka s obe strane. Ipak, ne vidim ozbiljnu alternativu ovim konkretnim dogovorima.

Akcioni plan Vlade predviđa zapravo podelu Kosova. Kako i u kom periodu bi se taj proces odvijao?

Proces podele se odvija od 1999. godine. Mislim da se život na severu Kosova neće menjati, osim što će biti još izraženije prisustvo Vlade Srbije. U izvesnom smislu, vremenom će još integrisanije biti u Srbiju, funkcionisaće kao drugi delovi Srbije. S druge strane, na ostalom delu Kosova, ispod Ibra, vlast će biti veoma složena i podeljena između tri aktera. Jedan je Vlada Kosova. Ona će razvijati bilateralne odnose sa zemljama koje priznaju Kosovo. Drugi akter je Unmik, koji će biti još uvek tamo, a treći akter biće Evropska misija koja će imati značajna kontrolna ovlašćenja u oblasti policije i pravosuđa. Pošto ih nismo priznali, dijalog s njima će morati da bude ili diskretan i prikriven, ili ga je moguće voditi kao dijalog s Unmikom. U tom smislu bilo bi pametno da Piter Fejt bude istovremeno i šef Unmika i šef evropskog prisustva, jer bi time stvari bile mnogo olakšane, bio bi prihvatljiv za našu vladu, a s druge strane, bio bi u stanju da dogovore realizuje u obe misije. Unmik je način da se uspostavi dijalog Srbije i Kosova i dijalog Srbije i Evropske misije.

Međunarodna zajednica je podelu pominjala još prošle jeseni. Da li je propuštena ta šansa?

Ne, nije propuštena nikakva šansa. Sada se radi o teritorijalizaciji kao prethodnoj fazi. Dakle, razgovaraće se o tome onda kada to bude bilo moguće. Sada nije moguće, sada su strasti suviše uzavrele na svim stranama. Dugoročno posmatrano, da li će u nekom trenutku doći do pravnog definisanja ove faktičke situacije, danas je teško reći. Meni se čini da je moguće zamisliti da u nekom trenutku ponovo dođe do razgovora o statusu koji bi mogli da se okončaju sporazumom o teritorijalnoj podeli. Ali, sada to izgleda kao dosta udaljena budućnost. To, naravno, podrazumeva da Srbija prizna ostali deo Kosova kao posebnu državu, a za to sada nema nikakvog prostora na srpskoj političkoj sceni. U međuvremenu Kosovo će funkcionisati kao podeljeno. Srbija tu kartu uvek ima u rukama, jer bi postizanje takvog dogovora otvorilo Kosovu vrata ka punoj suverenosti i učešću u UN i svim drugim organizacijama. Tada bi Kosovo postalo država u pravom smislu reči. To je, dakle, adut Srbije. Da li će ga Srbija i kada iskoristiti, ne znam.

Kako vidite budućnost Srba u kosovskim enklavama?

Najveći uspeh svega što se prethodnih dana događalo i što nije uvek i svima bilo jasno, u stvari, jeste u tome da se Srbi nisu iselili u roku od 24 sata po proglašenju nezavisnosti. Čestitke za to zaslužuje Vlada Srbije. I ti uspaljeni govori i patetične poruke, ali i slanje ministara, sednice parlamenta, pre toga donošenje Ustava, sve je to veoma doprinelo da se ovaj cilj ostvari, da Srbi ostanu da žive tamo. I taj rezultat nemoguće je ne videti. Da bi ostanak Srba dugoročno bio moguć, potrebno je da se uspostavi saradnja s Evropskom misijom i makar sasvim indirektno i saradnja sa Vladom Kosova. To je sada najosetljiviji deo procesa. Ipak, od odluka Vlade Srbije zavisi kako će ovaj proces ići. Ako se pogreši, onda će biti veoma teško za Srbe da ostanu u enklavama.

Kako ocenjujete povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo i kakve kontramere možemo da očekujemo?

Pre mitinga i paljenja, nadao sam se da neće biti kontramera. Postojalo je razumevanje i u Briselu i u Vašingtonu da se pomogne Vladi u Srbiji da odglumi ulogu koju ima u ovom teškom času. Mere koje je vlada spremila jesu oštre, one su najavljene i očekivane, ali one nisu takve da bi prevrnule čamac u kojem smo i to je u ovom trenutku dovoljno. Međutim, vlada je mitingom u četvrtak sve dovela u pitanje.

Hoće li se pred Srbiju, kako tvrdi premijer, postaviti uslov da prizna Kosovo pre ulaska u EU i kako vidite dalji put Srbije u EU?

Odgovor na to pitanje u ovom trenutku niko ne zna. Ako budemo svi zajedno žurili, onda mislim da taj uslov ne mora biti postavljen, mislim da je moguće da se poštuje Ustav Srbije i u trenutku ulaska u EU, na način na koji je postupljeno s Irskom. Nekada teške teme valja ostaviti za kasniji datum, kada je Srbija već unutar čvrstog evropskog okvira. To sve pod uslovom da se stanje na terenu brzo stabilizuje i da se uspostavi saradnja o kojoj sam govorio. Ako dođe do velike eskalacije na terenu, ako dođe do produbljivanja nerazumevanja između naše vlade i Evropske misije na Kosovu, što bi sve zajedno dovelo do dužeg odlaganja bilo kakve evropske budućnosti za Srbiju, onda u tim okolnostima mogu da zamislim da se lestvica koja je pred Srbijom stalno povisuje. To bi značilo isticanje stalno novih i težih uslova, a priznanje Kosova bi tada bilo najteži uslov. Nadam se da se sve to neće dogoditi, jer sada EU primenjuje politiku koja Srbiju i njene susede uključuje i angažuje u procesu pridruživanja i tu bi politiku trebalo da iskoristimo i da što pre nastavimo pregovore i da potpišemo SSP. Najbolje bi bilo ako bi ova vlada to uradila pre kraja ove godine.

Pritisak na Dodika iz Beograda

n Postoji li analogija između Kosova i Republike Srpske i koliko su ozbiljne najave da je moguć referendum i izdvajanje RS iz BiH?

Ako sam dobro razumeo poslednje najave premijera Republike Srpske Milorada Dodika, on je mogućnost referenduma stavio u kontekst odnosa unutar BiH i poštovanja Dejtona. Mislim da je to odmeren pristup. Međutim, sada vidim da se na njega vrši ogroman pritisak iz Beograda, da uzdrma BiH do pucanja, što vodi ka opasnom raspletu.

Nastavak na Blic...