Izvor: Politika, 25.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela opozicije hrabri vlast
Šanse za promenu režima bile bi veće da su stranke nekadašnjeg bloka za SCG ostale zajedno, tvrdi Dragan Šoć iz NS-a
Kakve su šanse sadašnje opozicije u Crnoj Gori da na parlamentarnim izborima 10. septembra, koji su usledili posle nepuna četiri meseca od referenduma o nezavisnosti, smeni vlast? Trenutne prognoze političkih aktera kreću se od toga da je takva mogućnost ravna nuli, preko uverenja da je gotovo izvesno da niko neće da osvoji apsolutnu vlast, do toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da uskoro sledi istorijski prevrat na državnom kormilu.
Takve razlike u stavovima svakako su rezultat činjenice da je vladajuća koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, i dalje na krilima majskog uspeha i osvojene državne nezavisnosti, sigurna u izbornu pobedu. Njeni oponenti, koji na predstojećoj izbornoj utakmici nastupaju u tri glavna tabora – jedan predvođen Socijalističkom narodnom partijom, uz koju su Narodna stranka i Demokratska srpska stranka, drugi, pod nazivom "Srpska lista", koju čine Srpska narodna stranka, Srpska radikalna stranka i Narodna socijalistička stranka i treći, Pokret za promene – razjedinjeni su i, sudeći prema izjavama njihovih predstavnika, deluju prilično raštimovano. Što je, verovatno, i glavni razlog za samouverenost predstavnika vlasti.
Bitna je motivacija
Podsećajući nas na rezultate sa nekoliko ranijih republičkih izbora i referenduma, Branislav Radulović, iz SDP-a, smatra da je "došlo do ozbiljne krize u samoj opoziciji i cepanja opozicije na dva dela, koja su sada međusobno vrlo suprotstavljena", pa da "sve ukazuje da bi situacija 10. septembra trebalo da bude potpuno jasna u pogledu onih subjekata koji će konstituisati vladu".
I njegov koalicioni partner, Miodrag Vuković, visoki funkcioner DPS-a, uveren je da će oni osvojiti dovoljan broj glasova, da imaju većinu u parlamentu da formiraju stabilnu vladu. Posle toga, okupiće "sve demokratske i proevropske snage i sve one koji su za Crnu Goru".
Da li najpre zato što više od 30 odsto onih koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori zaista predstavljaju zamašan birački potencijal, svakako zanimljiv za sve strane, tek Vuković najoštrije napada "Srpsku listu". Tvrdi da je ona "pokupila sve ekstremno – srpsko, nacionalističko, kleronacionalističko, fundamentalističko" i ocenjuje da može da osvoji samo pet, šest odsto glasova. Što se tiče bloka koji predvodi SNP, on, po njemu, može da povuče više glasova, "do deset odsto", jer "Predrag Bulatović pokušava da odbaci svoju tragičnu političku prošlost". Kad je reč o Pokretu za promene, Vuković nas uverava da će za njega glasati ,,bežanija iz srpskog bloka i razočarani iz SNP-a".
Dragan Šoć, iz NS-a, misli, pak, da niko neće dobiti mogućnost da sam formira vladu, a da će činjenica da je opozicija razjedinjena "bez sumnje uticati na motivaciju onih koji su opoziciono orijentisani".
– Prosto je šteta da opozicija nije mogla da se organizuje kao jedna izborna lista, to bi nam znatno povećalo šanse – navodi i dodaje:
– Mi se nadamo da će ti birači prepoznati onoga ko je doveo do toga i da će kazniti vinovnika.
Andrija Mandić, lider SNS-a koji sada nije sa onima iz bloka za zajedničku državu, podseća na činjenicu da je crnogorska opozicija izlazila udružena na izbore i 2001. i 2002. godine i 2006. godine na referendum, a da to nije urodilo pobedom.
– Prosto, neki modeli koji su se pokazali uspešnim, recimo u Srbiji, ili na nekom drugom mestu, ne potvrđuju se kao pravilo uspešne političke borbe – smatra on.
Po njemu, sada nema nikakvog rasipanja opozicionih glasova, već oni, jednostavno, "odlaze u dve kolone".
Miodrag Živković, iz Liberalne partije, koja je u referendumskoj kampanji bila sa DPS-om i SDP-om, prognozira da niko neće imati apsolutnu većinu i veruje da će koalicija liberala i Bošnjaka to sprečiti. Posebno je, prema njegovim rečima, veliki hendikep to što postoje dva bloka stranaka koje su se svojevremeno zalagale za opstanak zajedničke države, koje će, praktično, u ovoj izbornoj kampanji jedna drugoj uzimati biračko telo, a niko od njih neće ni pokušati da uzme biračko telo DPS-a.
Da li bi tu ulogu mogao da odigra PZP? Nebojša Medojević, lider PZP-a, veliki je optimista:
– Može se desiti da naš rezultat bude dobar, može biti odličan, a može se dogoditi da bude i istorijski (da sad malo budem Crnogorac). Dakle, može se desiti da mi našim rezultatom smenimo DPS sa vlasti – podvlači on i prenosi nam da im nova istraživanja koja je radio DPS "daju neke nenormalne cifre, čak između 18 i 20 procenata". Suprotno od većine naših sagovornika, ocenjuje da to što je opozicija razjedinjena prvi put neće ići u prilog režimu, jer se pojavila nova stranka koja kupi sve te nezadovoljne, apstinente, budi nove glasače. Uspeli su, kaže, da privuku mlade ljude, koji tradicionalno ne izlaze na izbore, zatim da vežu za sebe radnike u privatizovanim preduzećima, srednju klasu, a iznenađuje ih i sve veći broj penzionera, koji su tradicionalni glasači DPS-a.
Najvažnija ekonomija
Da li je, i po mišljenju naših drugih sagovornika, došlo do promena u raspoloženju biračkog tela Crne Gore, koje broji nešto više od 480.000 birača?
Julsko, prvo postreferendumsko istraživanje istraživanje Cedema, pokazalo je, inače, da više od 90 odsto građana Crne Gore smatra da se, nakon završenog referenduma o državnom statusu Crne Gore, treba posvetiti rešavanju najvažnijih ekonomskih pitanja.
Ubedljivo najjača politička stranka, prema ovom ispitivanju, u koje naši sagovornici iz redova opozicije uglavnom ne veruju, "jer su naručena" od vlasti, bio bi DPS, jer mu veruje najveći procenat anketiranih – 38,5 odsto. Na drugom mestu je Medojevićeva stranka, koja osvaja poverenje 14,2 odsto ispitanika. Slede SNS sa poverenjem 9,1 odsto ispitanika, SNP – 8,2, SDP – 4,2, dok LPCG veruje 3,4 odsto anketiranih.
Kakva će, zapravo, biti konačna reč onih čija se jedino broji, u ovom trenutku nije mogućno proceniti. Predizborna crnogorska scena, i to prema svim ocenama, isuviše je mirna – iako je do izbora ostalo dve sedmice – da bi mogla da pruži pouzdaniji odgovor.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 25.08.2006.]
