Izvor: Blic, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela na levicu, centar i desnicu Srbiji tek sledi
Podela na levicu, centar i desnicu Srbiji tek sledi
U Srbiji, zbog specifičnih društvenih procesa u poslednje dve decenije, klasična podela političkih partija na levicu, centar i desnicu praktično nije moguća, ocena je stručnjaka, sagovornika 'Blica' na ovu temu.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, napominje da je podela na levo i desno, u tradicionalnom smislu, išla po socijalno-ekonomskoj ravni.
- Danas sve partije, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mantru koju nikad ne realizuju u praksi, velikoj većini siromašnih građana ponavljaju priču o socijalnoj ravnoteži, tako da se levica sve više širi u prostor oblasti ljudskih prava, ravnopravnosti polova, pitanja ekologije, po čemu postaje prepoznatljiva - kaže Stojiljković, ističući da partije u Srbiji nerado pozicionira na klasičnoj skali od levice, preko centra do desnice.
- Taj raspon bi se slikovitije mogao prikazati potkovicom. Na krajnjem levom kraku su socijalisti, a na krajnjem desnom radikali. Ta dva kraka se gotovo dodiruju jer oni dele biračko telo, a zajednički im je odnos prema režimu nakon petog oktobra. Levo od centra pozicionirao bih DS, koji se sve više socijaldemokratizuje. Na centru te zamišljene potkovice smeštena je narodnjačka koalicija koja insistira na pitanjima nacije, države, porodičnog života, porodice. Prostor između DS i centra zauzimaju G17 plus i one stranke koje su okupljene oko LDP - pojašnjava Stojiljković.
I Latinka Perović, istoričarka, ocenjuje da se danas teško može govoriti u klasičnim kategorijama.
- U suštini, političke stranke reflektuju društvo, a niko ne govori kakvo je srpsko društvo u socijalnom smislu. Imamo situaciju da je industrijsko radništvo, iz kojeg bi po klasičnim obrascima trebalo da se regrutuje levica, faktički razoreno. Desnica je više politička, proizlazi iz revanšističkih pretenzija, namirivanja računa iz Drugog svetskog rata, iz činjenice da se jedan poredak iscrpeo, da je jedna ideologija opisala krug, tako da ni ta desnica nije jasno profilisana. Postoji gradsko stanovništvo koje bi trebalo da u nekoj meri predstavlja politiku centra, ali njegova demografska struktura je migracijama tokom rata veoma izmenjena, pa je i ono za sociologe nepoznanica - kaže Perovićeva, dodajući da tranzicija ide vrlo sporo, a da su ratovi razorili privredne i socijalne strukture, što otežava političko profilisanje stranaka.
- Stranke su manje-više nastajale tako što su se grupe intelektualaca okupljale, formulisale programe koji se vrlo malo međusobno razlikuju, koji su imali neka opšta mesta kao što su tržište i parlamentarizam, bez obzira na uslove u kojima to treba da se implementira. Pravo političko organizovanje, koje bi verifikovalo određene socijalne tendencije i slojeve u društvu, nešto je što u Srbiji tek treba da se dogodi - kaže Latinka Perović, za koju je suštinska podela u Srbiji 'na one koji su za njenu modernizaciju, odnosno evropeizaciju i one koji su protiv'.
- To je, na kraju, tradicionalna podela u srpskom društvu koje je uvek imalo jednu stranku koja je bila hegemon. U 19. veku to je bila Narodna radikalna stranka, u 20. veku to je, naročito u drugoj polovini, bila KPJ i to proizlazi iz socijalne strukture društva. Arhaična struktura koja je bila uvek protiv promena ušla je u vrlo veštu manipulaciju naših građana, a i Evrope, da prihvata forme, dok se u sadržinskom smislu, zapravo, ništa bitno ne menja - ocenjuje Perovićeva, navodeći da je ključno merilo za ta dva bloka raskid s velikodržavnom politikom i sankcionisanje ratnih zločina.
Vladimir Goati, naučni savetnik Instituta društvenih nauka, smatra da je potrebna još jedna koordinata za lakše pozicioniranje stranaka.
- Ulogu te ose u Srbiji mogla bi da ostvari dimenzija proevropsko/tradicionalno, čime se dobijaju četiri kvadrata: levi-proevropski, desni-proevropski, tradicionalni-levi i tradicionalni-desni - kaže Goati, koji u prvi kvadrat 'više po intencijama nego po politici' smešta DS, a u drugi DSS, G17 plus, SPO, NS i PSS.
Po Goatiju, u trećem kvadratu nalazi se SPS koji 'evoluira prema prvom', dok četvrti kvadrat zauzima SRS.
Miloš Šterić Zašto nema levice
Latinka Perović primećuje da se često govori o tome kako je šteta što Srbija nema levicu.
- Mora se postaviti pitanje zašto ona nema levicu. Pre svega, levica starog tipa se iscrpla i u velikoj meri diskreditovala. Nova levica, koja bi morala da znači neku korekciju procesa koji se danas odvijaju u društvu, da utiče na tranziciju, da pokaže veći stepen solidarnosti zbog ogromnog siromaštva koje vlada društvom, takoreći je na pomolu i čak u normativnom smislu tu se ne vide velika pomeranja. Norma se, naravno, prilagođava procesima u samoj Evropi koji se vrlo razlikuju od onoga što je danas realno srpsko društvo.
.jpg)
