Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela besplatnih akcija za šest meseci
Branko Pavlović kaže da je potrebno samo da uđu u parlament i izglasaju zakon koji su već napisali
Grupa građana čija izborna lista nosi naziv Branko Pavlović – Zato što mora bolje uhvatiće se na predstojećim izborima, 21. januara, u koštac sa političkim partijama. I veruju u to da će u izbornoj utakmici osvojiti poslanička mesta.
Stavljajući politiku u pozadinu, u ofanzivu na potencijalne birače oni, zapravo, idu sa zaštitnim znakom koji ukratko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glasi: "podela besplatnih akcija". Prema njihovim obećanjima, čak pet miliona građana Srbije, relativno brzo, došlo bi do svog "privatizacionog kolača", i to u većem iznosu nego što je sada po važećim zakonom predviđeno.
Do 2009. godine ili...
Branko Pavlović, inače bivši direktor Agencije za privatizaciju, konsultant sindikata javnih preduzeća NIS, PTT i EPS, kao i malih akcionara nekoliko većih firmi u Republici, kaže za naš list da, zapravo, imaju nekoliko ključnih tačaka sa kojima idu na ove izbore. Prva tačka je, naravno, besplatna podela akcija za sve građane i on, tim povodom, naglašava:
–Mi nemamo predizborna obećanja koja se odnose na podelu besplatnih akcija. Mi imamo gotov zakon, samo je bitno da budemo unutra, u skupštini, da ga usvojimo.
Druga udarna tačka ovog programa jeste vraćanje duga penzionim fondovima. U trećoj se zahteva da se ne dozvoli da država preuzme upravljanje penzionim fondom samostalnih delatnosti, koji, prema njihovoj oceni, dobro radi. U četvrtoj, da se izbace političke partije iz upravljanja javnim preduzećima, što, takođe, postoji kao ekonomski model u njihovom zakonu o podeli besplatnih akcija, pa je, opet, kažu, potrebno samo da se to gotovo rešenje izglasa. Peta tačka odnosi se na borbu protiv korupcije i kriminala, a šesta, na zaštitu životne sredine.
Predviđeno je, podsetimo, da se, i po Zakonu o privatizaciji i po Zakonu o javnim preduzećima, besplatno deli do 30 odsto državnog kapitala koji se privatizuje, što zaposlenima, što onima koji nisu akcije dobili na drugi način. Nedavno je Predrag Bubalo, ministar za privredu, naveo da će to pitanje biti rešeno do 2009. godine.
Branko Pavlović, koji je, između ostalog, bio i jedan od osnivača Građanskog saveza Srbije i Socijaldemokratske unije, nudi građanima podelu tih akcija u roku od 180 dana od usvajanja zakona, za koji posebno ističe da se već nalazi u skupštinskoj proceduri i da čeka novi skupštinski saziv. Ta podela bi obuhvatila zaposlene penzionere i sve one koji ni posle 17 godina privatizacije nisu ostvarili pravo na besplatne akcije.
Da nije nesuvislo ono što grupa građana, koju predvodi Pavlović, predlaže, smatra, recimo, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Odavno je, kaže on, trebalo naći način da se to podeli građanima, jer je, po njemu, nerazumno to što već ima oko 200 miliona evra akcija u Privatizacionom registru, koji treba da se podele građanima godinu dana nakon završene privatizacije.
Kovačević podseća i na to da su besplatne akcije deljene u velikom broju zemalja u tranziciji: Rusiji, Češkoj, BiH, Crnoj Gori i navodi da je u svim tim zemljama to rađeno uz pomoć vaučera ili nekih drugih dokumenata u kojima je konstatovano koliko je jedinica svaki građanin dobio.
Međutim, ovaj ekonomski analitičar smatra da je i 180 dana dug period, jer je nelogično to što taj novac stoji. On smatra da ga treba odmah podeliti kroz vaučere.
– Ne možete tehnički to odmah da odradite, zbog toga što morate da obavestite građane o tome – odgovara Pavlović i objašnjava da njihov predlog od šest meseci podrazumeva da sedam dana treba za obaveštavanje građana o tome da je nastupilo vreme da ostvare pravo na besplatne akcije. A onda, građani moraju da imaju rok od 90 dana da se prijave za te akcije. Ostatak roka, do 180 dana, bio bi, kaže, ostavljen državnom organu da obradi sve te prijave i podeli akcije.
– Mi smo napravili mehanizam koji garantuje punu informisanost i potpuno primereno vreme za svakog ko hoće da se prijavi za te akcije da to i uradi – tvrdi on.
U drugim zemljama u tranziciji bilo je, prema Pavlovićevim rečima, vrlo različito. Ta ideja da postoje akcionarska društva sa tzv. disperzovanim vlasništvom između penzionog fonda, države i građana najčešći je model. Recimo, mađarski Mol je tako organizovan.
Akcije penzionim fondovima
Tokom poslednjih godina i decenija penzioni fondovi su, kako smatraju učesnici ove izborne liste, opljačkani, ali nema opravdanja da se njihova sadašnja vrednost smatra nepromenljivom činjenicom, jer "država ima odakle da vrati taj dug". Ova lista sačinila je zakon koji, kako kažu, obezbeđuje da i penzionim fondovima pripadne deo akcija javnih preduzeća.
Sama kapitalizacija, odnosno vraćanje duga penzionim fondovima predviđena je kroz postupak stvarne procene vrednosti naših javnih preduzeća. Njihova knjigovodstvena vrednost je, kažu, potcenjena. Razlika između stvarne i knjigovodstvene vrednosti bila bi izražena u akcijama koje bi pripale penzionim fondovima. Tako bi i u Srbiji penzioni fondovi postali vlasnici nekih od najvećih investicionih fondova, kao što je to slučaj u svim razvijenim društvima.
U vezi sa vojnim penzionim fondom, koji bi, uz civilni, prema njihovoj zamisli, dobio nazad veliki deo duga u akcijama javnih preduzeća, pitali smo Pavlovića zar to ne bi bilo dupliranje novca građana u ovu kasu, s obzirom na to da su oni, prethodno, već izdvajali za vojsku, preko republičkog budžeta.
– Nije dupliranje. Penzioni fond je fond u koji su oni uplaćivali na osnovu svojih doprinosa, kao što su i u civilni fond uplaćivani doprinosi – odgovara on.
Kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ova grupacija smatra da se ona mora istovremeno voditi na dva fronta – poboljšanjem propisa i razmeštanjem kadrova na ključnim mestima.
Sve što je potrebno da u roku od tri meseca bude potpuno savladana korupcija jeste politička volja da se to uradi i trideset troje stručnih i odlučnih ljudi, koje istovremeno treba postaviti na mesta, koja su oni precizno naveli.
S obzirom na ovu, veoma široku temu, pitali smo našeg sagovornika kome se ova izborna lista obraća?
–Pre svega, onima koji nisu zakleti apstinenti, koji bi da glasaju, ali nemaju za koga – kaže Pavlović.
--------------------------------------------------------------------------
Politički stavovi
Za listu "Zato što mora bolje" pitanje priključenja naše zemlje Evropskoj uniji nije aktuelna tema. Ovi izbori, smatraju oni, moraju u centar pažnje da stave realne i jasne mere koje će poboljšati život građana Srbije.
O saradnji sa Hagom nema, prema njihovom mišljenju, šta da se diskutuje – to je nesporna obaveza Srbije. Ali, operativno, ta saradnja u punom smislu nije moguća bez jačanja bezbednosnih struktura. A njihovo jačanje nije moguće bez uspešne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kad je reč o Kosovu i Metohiji, stavovi Republike Srbije za njih su obavezujući. Skupština Srbije je, praktično jednoglasno, donela dve rezolucije o ovom pitanju, a građani su na referendumu potvrdili puni teritorijalni integritet Srbije. To za ovu listu znači da se o Kosovu i Metohiji ne može raspravljati na ovim izborima.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 25.12.2006.]
