Izvor: Blic, 01.Feb.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela Srbije nije u interesu SAD
Nametnutno rešenje statusa Kosova i traženje podele srpske suverene teritorije bez njene saglasnosti nisu u interesu SAD i zbog toga američka administracija bez odlaganja mora da preispita svoju politiku prema srpskoj pokrajini - glavna je poruka iz otvorenog pisma trojice bivših visokih članova američke administracije koje je objavljeno u jučerašnjem broju „Vašington tajmsa".
Džon Bolton, donedavni američki ambasador u UN, Lorens Iglberger, bivši državni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SAD, i Piter Rodman, do 2007. godi ne pomoćnik ministra odbrane u vladi Džordža Buša, u svom obraćanju američkoj javnosti insistiraju „da sadašnja administracija jasno da na znanje da će se, dok rezultati tog preispitivanja ne budu poznati, uzdržati od priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i da će obeshrabriti kosovske Albance kada je reč o preduzimanju takvog koraka".
Za kompromis
„Mi ne potcenjujemo teškoću i složenost pitanja Ko sova, niti sugerišemo da status kvo može beskrajno da potraje. Kao i kada je reč o problematičnim pitanjima drugde u svetu, održiva i trajna rešenja trebalo bi da budu rezultat pregovora i kompromisa. Takav rezultat je potkopalo obećanje SAD kosovskim Albancima da će njihovi zahtevi biti ispunjeni ukoliko ostanu nepopustljivi i ako ne bude postignut nikakav sporazum sa Beogradom. Takvo obećanje se ne može opravdati tvrdnjom da je 'strpljenje’ Albanaca na izmaku tako da im se nezavisnost mora dati bez odlaganja. To ne predstavlja ništa manje do nastojan je da se umiri neko ko preti nasiljem", stoji u pismu trojice američkih zvaničnika koji u Vašingtonu važe za ljude bliske predsedniku Bušu.
Bezakonje
Bolton, Iglberger i Rodman ukazuju na to da, čak i ako Kosovo proglasi nezavisnost, ta država ne bi bila funkcionalna i bila bi pod starateljstvom međunarodne zajednice kome se ne vidi kraj.
„Na Kosovu divljaju korupcija i organizovani kriminal, tamošnja privreda ne pokazuje vitalnost. Sprovođenje zakona, integritet sudova, zaštita lica i imovine i drugi preduslovi državnosti praktično ne postoje. Mada se za ove nedostatke često okrivljuje neizvestan status Kosova, jednostrano proglašenje nezavisnosti teško da bi popravilo ove činjenice. Rezultat bi predstavljao jedan nov 'zamrznut sukob’, dok bi status Kosova i dalje bio nerešen."
Veliki napredak srbije
U pismu se navodi da je Srbija od pada režima Slobodana Miloševića postigla veliki napredak u demokratskom razvoju i oživljavanju privrede. „Sadašnja politika prema Kosovu rizikuje da potpuno poništi ova dostignuća. Nema puno sumnje šta će Srbija odlučiti ako se nađe suočena sa izborom između partnerstva sa Zapadom i odbranom svoje suverene teritorije i ustava. Sadašnji pozitivan trend mogao bi da oslabi u suočavanju sa političkom radikalizacijom i eventualnom unutrašnjom destabilizacijom zemlje. Odnosi Srbije sa zemljama koje su priznale Kosovo bili bi ugroženi. Srbija bi se neizbežno više približila Rusiji, kao svojoj jedinoj zaštitnici", kaže se u pismu.
Trojica donedavnih američkih zvaničnika posebno ukazuju na prezriv stav koji se pokazuje prema prigovorima Rusije. Oni smatraju da SAD ne bi trebalo da izazivaju nepotrebnu krizu u američko-ruskim odnosima.
Uloga moskve
„Ako SAD bude činio dalje korake na priznavanju Kosova, ne može se sa sigurnošću smatrati da će Moskva ostati pasivna. Preduzimanje akcija SAD i NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine uprkos protivljenju slabe Rusije predstavljalo je jednu stvar. Danas, međutim, ne bi bilo mudro prenebregnuti volju i sposobnost Rusije da pomogne Srbiji. Naša politika prema Kosovu ne predstavlja ništa manji problem ni našim prijateljima i saveznicima u Evropi. Mada se neke evropske zemlje, konkretno članice Evropske unije, možda osećaju obaveznim da nam se pridruže u priznavanju nezavisnosti Kosova, određeni broj zemalja bi to uradio sa oklevanjem, samo zbog nefleksibilnosti i upornog insistiranja Vašingtona. Ni Evropi ne bi, ništa više nego Sjedinjene Američke Države, koristila konfrontacija sa Rusijom koja se može izbeći", zaključuju Rodman, Bolton i Iglberger.
Kosovo presedan
„Sadašnja politika Sjedinjenih Američkih Država oslanja se na neubedljivu tvrdnju da je Kosovo 'jedinstveno’ i da neće predstavljati presedan za druga krizna žarišta. Svaki sukob, naravno, ima jedinstvene karakteristike, ali etničke i verske manjine u drugim zemljama već nagoveštavaju svoju nameru da slede primer Kosova. To važi za prilično brojnu albansku etničku zajednicu u susednim oblastima južne Srbije, Crne Gore, a naročito bivše jugoslovenske republike Makedonije, kao i za srpski deo Bosne i Hercegovine. Priznavanje nezavisnosti Kosova bez pristanka Srbije predstavljalo bi presedan sa dalekosežnim i nepredvidivim posledicama za mnoge druge svetske regione. Model Kosova već navode kao primer pristalice baskijskog separatističkog pokreta u Španiji i dela severnog Kipra koji se nalazi pod turskom kontrolom. Ni Savet bezbednosti, a ni ma koje drugo međunarodno telo, nema ovlašćenje niti autoritet na nametne promenu državnih granica ma koje zemlje", navode u svom pismu Džon Bolton, Lorens Iglberger i Piter Rodman.
