Izvor: Blic, 16.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela Kosova na dva entiteta
Podela Kosova na dva entiteta
Beograd predlaže decentralizaciju Kosova i Metohije uz stvaranje dva entiteta - srpskog i albanskog, specijalne odnose srpskog entiteta sa organima u Srbiji, dok bi istovremeno srpski i albanski entitet imali posebno uređene odnose u kosovskim institucijama, izjavio je juče predsednik Srbije Boris Tadić posle razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Tadić je dodao da će Srbija učestvovati u pregovorima o statusu Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da planira da zaštiti svoje zakonite nacionalne interese i očuva nacionalni suverenitet i jedinstvo zemlje. On je rekao da Srbija ima konstruktivan prilaz pregovorima i da želi da u rezultatu pregovora nastane rešenje koje zadovoljava kako albansko, tako i srpsko stanovništvo Kosova.
- Rešenje treba da bude političko i pravno, koje neće ugrožavati suverenitet drugih zemalja u regionu - dodao je Tadić.
Predsednik je istakao da Srbija, koja se danas nalazi na raskršću, računa na pažnju Rusije, podvukavši da je 'Rusija jedan od stubova naše spoljne politike'. Tadić veruje da će Rusija 'sasvim sigurno imati konstruktivan i realan pristup' rešenju kosovskog problema i da će 'iskazati visoki nivo razumevanja za stavove Srbije'. Predsednik Srbije je naveo da je u razgovoru sa Putinom, koji je delom vođen i u četiri oka, naišao 'na snažno razumevanje, prijateljski odnos i strateško partnerstvo' koje odavno postoji između Srbije i Rusije. Tadić je Putinu preneo da je Srbija demokratska zemlja i da ima puni međunarodni legitimitet, te da će u pregovorima braniti svoje nacionalne i demokratske interese na Kosovu, ali da uvažava i interese i prava Albanaca. Dodao je da je Putinu kazao i da Srbija hoće 'mirno i kompromisno' rešenje za Kosovo, i da je u svim tim stavovima 'naišao na podršku' ruskog predsednika.
- Ukoliko Albanci žele da imaju pravo na samoopredeljenje i stvaranje nezavisne države, takvo pravo treba da dobiju i druge zemlje u regionu, a to može dovesti do dezintegracije zemalja kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina - rekao je Tadić.
Putin se složio da pri rešavanju problema Kosova treba imati u vidu nedopustivost dezintegracije zemlje.
- Taj princip mora biti važeći i za druge zemlje sveta - rekao je on. Šef Kremlja je pitao Tadića koliko je Srba do sada napustilo Kosovo, a na odgovor da je reč o broju od preko 200.000, Putin je primetio da se u svetu na taj podatak ćuti, dok su svojevremeno, kada je 30.000 Albanaca otišlo iz pokrajine, svi govorili o humanitarnoj katastrofi.
Tadić je kazao da je ruskog predsednika pozvao da poseti Beograd i da se nada da će se on odazvati pozivu.
SCG u Evropskoj uniji tek za petnaest godina
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus veruje da će naša zemlja za deset godina ući u Evropsku uniju. Prognoziranje da bi Srbija 2015. godine mogla da postane članica EU ne bi bilo začuđujuće, da Labus, koji ujedno predvodi tim Srbije u pregovorima sa EU, u poslednja tri meseci tri puta nije menjao moguće rokove za članstvo. Od septembra, razlika u rokovima koje najavljuje Labus, porasla je na čitavih pet godina.
Da li je u pitanju poruka Zapada ili nesposobnost Srbije da ispuni zahteve koje nam postavlja EU?
Samo dva dana ranije, u petak, 11. novembra, povodom početka pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, Labus je ocenio da će Srbija za evropsku porodicu biti spremna 2012. godine.
- Srbija 2012. treba da ispuni sve uslove EU, a članstvo bi mogla da očekuje dve godine kasnije, 2014. godine, ukoliko se građani zemalja članica EU na referendumu budu izjašnjavali o proširenju - rekao je potpredsednik Vlade. Ipak, samo dva meseca ranije Labus je bio optimističniji verujući da će Srbija evropske standarde, a zatim i članstvo dostići već 2010. godine.
Ponavljajući da sve zavisi od nas samih, predstavnici EU najčešće ne žele da licitiraju datumima članstva Srbije, a oni koji javno govore o mogućim rokovima, Srbiju u skorije vreme ne vide kao partnera u Uniji. Bivši komesar EU Kris Paten svojevremeno je rekao da je ulazak Srbije u EU 2010. godine 'nerealno očekivanje', dok se Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije, opredelio za reči 'teško pre 2012'. Konkretniji je Fransoa Eizbur iz Međunarodne komisije za Balkan koji vidi Srbiju u EU 2014, dok je počasni generalni sekretar Saveta EU Jirgen Trums ocenio da se SCG možda i pre 2015. može priključiti EU ali da pre toga mora da postigne potrebni državni, funkcionalni i ekonomsko-politički okvir. Šef misije OEBS Mauricio Masari nagovestio je da Srbija 'možda može da postane članica 2017. godine', dok Srbiju u EU tek 2019. godine vidi Gerald Knaus, direktor Evropske inicijative.
- Na osnovu sredstava koje EU ulaže u Srbiju, može se oceniti da će članstvo uslediti tek 2019. godine - rekao je Knaus.
Milica Delević-Đilas, profesorka na Fakultetu političkih nauka, smatra da je zbog specifične situacije u kojoj se nalazi SCG nezahvalno prognozirati brzinu i rokove za evropske integracije.
- Važno je da se misli i radi kao da će članstvo doći što pre, ali treba istovremeno biti svestan i mnoštva problema koji postoje - rekla je profesorka Delević-Đilas, podsećajući da članstvo ne zavisi samo od nas već da zavisi i od država članica EU, kao i od rešavanja njihovih unutrašnjih problema povodom pitanja daljeg proširenja. Ona je istakla da brzina Srbije na evropskom putu zavisi od mnogo političkih pitanja, među kojima prednjači pitanje opstanka državne zajednice koje se neće rešiti preko noći.
- Ima smisla govoriti da ćemo pokušati da budemo spremni do određenog datuma i posvećeno raditi na ispunjenju tog cilja - zaključila je Delević-Đilas i naglasila da Srbija treba da radi na svom kredibilitetu u svetu i da ne zastajkuje u sprovođenju reformi.
Ivana Cvetković
