Izvor: Politika, 07.Dec.2007, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podaci o Karadžiću stigli iz Haga

Podatak da se nekadašnji lider bosanskih Srba i haški optuženik za ratne zločine Radovan Karadžić 2004. godine krio u Beogradu, te da je tu čak i operisan, srpski zvaničnici dobili su od predstavnika Tužilaštva za ratne zločine u Hagu pre nekoliko meseci, izjavio je juče za "Politiku" predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima, predstavnici Haškog tužilaštva su zvaničnicima u Beogradu rekli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ovu informaciju potkrepljuje i izjava koju je supruga Radovana Karadžića dala predstavnicima Sfora u Bosni i Hercegovini, u kojoj navodi da je njen muž zaista boravio u Srbiji u to vreme.

Ljajić kaže da su od Tužilaštva u Hagu tražili dodatne informacije o tome gde se tačno krio Karadžić, te da su deo podataka dobili, ali da i dalje ne mogu da utvrde lokaciju eventualnog skloništa jednog od najtraženijih begunaca.

Drugi koordinator tima za saradnju s Haškim tribunalom, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević juče je za "Blic" rekao da je podatak o Karadžićevom boravku u Beogradu 2004. godine tačan, napominjući da se to naknadno saznalo. Na pitanje zašto nije uhapšen kada je bio na operaciji u Beogradu, Vukčević je odgovorio da u to vreme nije bio na čelu tima za saradnju s Tribunalom, te da ne može da govori o operativnim podacima. Informacije koje su izneli Vukčević i Ljajić, juče nismo uspeli da proverimo u Haškom tužilaštvu.

Naši pokušaji da stupimo u kontakt sa Olgom Kavran, portparolom tužilaštva, ostali su bez rezultata. Ako je Karadžić zaista pre više od tri godine bio u Beogradu zbog operacije, a niko ga nije prijavio, to može da znači ili da je bio dobro "kamufliran", pa ga osoblje bolnice u kojoj je bio nije prepoznalo ili – da nisu želeli da ga prijave. A imali su tu obavezu.

Ističući da je prva i osnovna dužnost svakog lekara da pruži pomoć svakom bolesniku koji mu se obrati, bez obzira na veru, rasu, državnu ili nacionalnu pripadnost, ili na to da li je osuđen ili nije osuđen, proganjan ili ne, profesor Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže za "Politiku" da je lekar takođe dužan, ako je prepoznao osobu koju policija traži, ili ako ima pouzdanu informaciju o tome gde boravi, da o tome obavesti odgovarajuću instituciju. U slučaju da ne prijavi, nego još i sarađuje, bez obzira da li su u pitanju haški begunci, ili begunci iz zatvora u Mitrovici ili, recimo, Požarevcu, onda, normalno, podleže krivičnoj odgovornosti, dodaje prof. Kontić. – Ali, naša prva obaveza je da lečimo ljude i da tu ne pravimo propuste, a o tome da li je neko pod istragom prvenstveno treba da brinu pravosudni organi i policija. Još ako je neko promenio ime, identitet, dokumenta... mi ne možemo da se bavimo istragama. Uostalom, pacijenti imaju pravo na privatnost. Ako ima pečat SUP-a u ličnoj karti, ili Fonda za zdravstveno osiguranje u zdravstvenoj knjižici, ja tome verujem, ne istražujem dalje. A mi lekari nismo stručnjaci za falsifikate, pa da možemo lako da prepoznamo da li su dokumenta lažna – objašnjava predsednik Etičkog komiteta SLD.

Tako je, podsetimo, prema izjavi Rasima Ljajića s početka prošle godine, Ratko Mladić koristio tri imena prilikom lečenja. Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom dobio je medicinsku dokumentaciju Ratka Mladića od Ministarstva odbrane, a do ministarstva je ta dokumentacija stigla od nadležnih zdravstvenih ustanova. B92 je tada objavio svoje saznanje da je Mladić koristio lažna imena dok se lečio na VMA.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je, inače, u pomenutom intervjuu objavljenom juče, potvrdio i da je moguće da se Ratko Mladić nalazi u Srbiji, ali da nadležni organi nemaju informaciju o tome gde je. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je, međutim, reagujući na tu izjavu, rekao da nema nikakve informacije o tome. "To što postoji mogućnost, ne znači da je stavljena tačka i da to znači da on jeste u Srbiji. Mi sve vreme u okviru Akcionog tima, kao Ministarstvo odbrane i naša agencija, radimo kao da je Mladić na našoj teritoriji i po tom pitanju nemojte da ste u dilemi", izjavio je Šutanovac novinarima u Skupštini Srbije.

Ipak, pošto je tužilac za ratne zločine izneo nekoliko vrlo konkretnih podataka o sumnjama gde preostala četiri haška optuženika borave, o pregovorima sa njima preko posrednika i slanju poruka da se predaju, moglo bi se pretpostaviti da Vukčević ovim nagoveštava da će se nešto značajnije u vezi s tim dogoditi u skorije vreme. Sličnu pažnju, naime, izazvala je i njegova izjava krajem decembra 2005. godine o tome da su identifikovane osobe koje komuniciraju i pružaju logističku podršku Karadžiću i Mladiću, te upozorenje da će svi koji na bilo koji način komuniciraju s haškim beguncima biti krivično gonjeni. "Želim da na ovaj način upozorim sve one koji na bilo koji način, posredno ili neposredno, usmeno, pismeno, elektronskom poštom ili golubovima-pismonošama komuniciraju s haškim beguncima da će biti izloženi krivičnom progonu", rekao je Vukčević tom prilikom. On je tada i sam rekao da se nije slučajno obratio javnosti. Posle toga krenula su hapšenja Mladićevih jataka. Jovo Đogo je priveden 25. januara 2006. godine, Saša Badnjar u februaru, Stanko i Predrag Ristić i Ratko Vučetić u aprilu, potom i ostali. Onda je, u februaru prošle godine, tadašnji ministar odbrane Zoran Stanković otkrio strogo čuvanu informaciju da je u skrivanju Ratka Mladića učestvovalo 50 aktivnih i penzionisanih oficira. Stanković je tom prilikom rekao da za Mladićem tragaju operativci MUP-a, BIA i VBA, kojima koordinira Vladimir Vukčević i Tužilaštvo za ratne zločine. Suđenje Mladićevim jatacima počelo je 27. septembra 2006. godine i do sada su saslušani svi optuženi i neki od svedoka, ali vidljivih pomaka u potrazi za bivšim komandantom Vojske Republike Srpske za sada nema.

------------------------------------------

Poruke Hadžiću i Župljaninu

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da je preko posrednika pregovarano sa drugom dvojicom haških begunaca – Stojanom Župljaninom i Goranom Hadžićem, te da su im poslali poruku da se predaju i da će imati punu državnu zaštitu. Izvor "Politike" upućen u akcije Akcionog tima za saradnju s tribunalom kaže da zapravo i nije reč o pravim posrednicima, već da su takve poruke slate članovima porodica pojedinih haških begunaca. Na molbu da precizira kojim, naš izvor je naveo da je reč o porodici Gorana Hadžića. "Kad je reč o Stojanu Župljaninu, javljali su se neki ljudi koji su tvrdili da su bliski sa njim, ali se to pokazalo neozbiljnim", tvrdi naš izvor.

----------------------------------------------------

Zelen-Karadžić: Ne znamo ništa o Radovanovom zdravlju

Dr Ljiljana Zelen-Karadžić, supruga dr Radovana Karadžića, izjavila je juče za "Politiku" da nikada i nikome nije rekla da je njen muž, od kada se krije, operisan u Beogradu. – Porodica godinama nema nikakvog kontakta sa Radovanom, tako da niko od nas i ne zna kakvo je njegovo zdravstveno stanje – kazala je dr Ljiljana Zelen-Karadžić.

B.M.

[objavljeno: ]

Nastavak na Politika...