Izvor: Politika, Tanjug, 29.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje pravna bitka za Kosovo
Iznošenjem argumenata Beograda i Prištine sutra pred Međunarodnim sudom u Hagu kreće javna rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti KiM
U Međunarodnom sudu pravde u Hagu sutra počinje proces koji je inicirala Srbija i u toku koga bi najviša sudska instanca u svetu trebalo da se izjasni o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Beograd je uveren da su svi pravni argumenti na njegovoj strani i da u tom smislu ne treba da brine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Problem bi, međutim, mogao da nastane ukoliko se pitanje nezavisnosti Kosova prebaci na politički teren na čemu će insistirati Priština i one zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, a među njima i neke od najvećih svetskih sila poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Velike Britanije koje će se takođe pojaviti pred sudijama u toku devetodnevne javne rasprave. Prema saznanjima „Politike”, osim pozivanja na navodne zločine koje su srpske vlasti počinile prema kosovskim Albancima, u podnescima koje su sudu dostavile zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova kao argument, između ostalog, navodi se i to da je Kosovo već postalo država i da je stoga to nepovratno stanje.
Iako je Međunarodni sud pravde sudska instanca sa najvećim autoritetom stručnjaci za međunarodne odnose ne isključuju mogućnost eventualnih političkih pritisaka na sudije. Tim pre što su za ishod procesa zainteresovane dve supersile –SAD i Rusija. Njihovo pojavljivanje u istom sudskom procesu predstavlja presedan u istoriji suda dugoj 54 godine.
Od bivših jugo-republika u debati će učestvovati jedino Hrvatska koja će iznositi argumente u prilog nezavisnosti Kosova. Slovenija je podnela pismeni podnesak, ali se nije prijavila za usmeno obrazloženje. Pojavljivanje Hrvatske u procesu, prema oceni medija u ovoj zemlji, moglo bi dalje da zaoštri odnose sa Beogradom, a u Zagrebu su već spremni na takav rasplet. Uostalom, poboljšanje odnosa nije realno očekivati ni zbog činjenice da će se sledeće godine Srbija i Hrvatska ponovo naći na suprotnim stranama pred ovim sudom u prosecu koji je za navodni genocid Hrvatska pokrenula protiv Srbije.
Sutra, prvog dana rasprave, sudu će se obratiti članovi pravnog tima Srbije i advokati koje je angažovala Priština. Oni će imati na raspolaganju po tri sata. Ostale zemlje će imati po 45 minuta vremena da izlože svoje argumente, a zanimljivo je da će istog dana, 8. decembra svoje stavove sučeliti SAD i Rusija.
J. Cerovina
--------------------------------------------------
Stav suda ne obavezuje, ali ima veliki autoritet
Odluka sudija imaće veliki uticaj na buduće političke poteze, ocenio profesor Tibor Varadi
Odluka Međunarodnog suda pravde da jednostrana deklaracija o nezavisnosti KiM nije u saglasnosti s međunarodnim pravom, primorala bi Prištinu da pregovara o novom rešenju s Beogradom, ocenio je juče holandski stručnjak za međunarodno pravo Andre de Hog. Nasuprot tome, odluka MSP u korist privremenih pokrajinskih institucija, mogla bi da podstakne neke države da ubrzano priznaju nezavisnost Kosova, naveo je de Hog, predavač međunarodnog prava na Univerzitetu u Groningenu, preneo je Tanjug.
Takođe, stručnjak za međunarodno pravo na univerzitetu u Kembridžu, Mark Veler, smatra da bi MSP „napravio ogroman presedan”, ukoliko bi zaključio da su kosmetski Albanci zaista imali pravo da proglase nezavisnost, preneo je londonski časopis „Ekonomist”.
A kako je u intervjuu Tanjugu rekao profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, stav MSP o saglasnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova s međunarodnim pravom, koji se može očekivati do leta iduće godine, imaće nespornu pravnu i moralnu težinu, ali i veliki uticaj na buduće političke poteze.
„Ukoliko savetodavno mišljenje MSP bude išlo u prilog Srbiji, ona će dobiti podršku međunarodnog prava za tvrdnje da je jednostrano proglašenje Kosova bilo nelegalno, što bi bio veliki dobitak i u političkom smislu”, istakao je on.
Savetodavno mišljenje suda nema obavezujuće dejstvo, ali ima nespornu pravnu i moralnu težinu, ukazao je Varadi i podsetio na „žestoko lobiranje kada su Ujedinjene nacije odlučivale da li će to pitanje da postave Međunarodnom sudu pravde”.
„Iako ne obavezuje, mišljenje MSP ima vrlo veliki autoritet i snagu, tim pre što se i zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i one koje to nisu, pozivaju na međunarodno pravo”, naveo je Varadi. On je objasnio da je ovaj postupak otvoren za sve članice UN, pošto nije pokrenut po tužbi Srbije, već na zahtev Generalne skupštine UN. Varadi je ukazao da se nikada nije desilo da su sve članice UN učestvovale u nekoj raspravi i ocenio da je broj država koji se prijavio za raspravu, njih 30, vrlo veliki. Za 62 godine postojanja, Međunarodni sud pravde je 25 puta pozivan da iznese „savetodavno mišljenje” o nekom pitanju. Za razliku od opcije podnošenja tužbi protiv država koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, što bi značilo da sud treba da odluči da li je nečije priznanje u redu, ovde je pitanje koje je postavljeno sudu mnogo direktnije: „Da li je samoproglašavanje nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom”.
U nedavnom susretu s novinarima, predsednik MSP Hisaši Ovada ocenio je da je „normalno” da odluku suda „prihvati” Generalna skupština UN, koja je i zatražila mišljenje. Da li će Generalna skupština zatim po tom mišljenju i postupiti – zavisi od nje, a isto važi i za države članice, rekao je japanski sudija.
M. Albunović
[objavljeno: 30/11/2009]
