Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 01.Dec.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela rasprava pred Međunarodnim sudom pravde
Usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova počela je jutros pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana je na početku zasedanja ukratko sumirao dosadašnji tok postupka.
Tročasovno izlaganje argumenata Srbije zatim je započeo šef srpske delegacije Dušan Bataković. Bataković koji je ambasador Srbije u Parizu, obrazložio je stav Srbije da deklaracija o nezavisnosti Kosova narušava temelje međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravnog poretka.
Dušan Bataković
Sudijama su se obratili i zamenik šefa delegacije Saša Obradović, te eksperti za međunarodno pravo Malkolm Šo iz Velike Britanije, Marsel Koen iz Švajcarske i Andreas Cimerman iz Nemačke. Početku rasprave prisustvuje i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić.
"Privremene vlasti u Prištini nisu imale ovlašćenje da jednoglasno proglase nezavisnost Kosova i time su bezobzirno prekršile rezoluciju 1244 i međunarodno pravo. Kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato što nisu poseban narod, niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za samopredeljenje", rekao je Obradović i na kraju izlaganja pozvao Međunarodni sud pravde da oceni da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru ove godine bilo protivno međunarodnom pravu.
Delegacija vlasti u Prištini koje su u februaru 2008. godine jednostrano proglasile nezavisnost Kosova, svoje argumente je sudu predočila popodne, od 15 sati. Delegaciju Prištine predvodi ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, a pravne argumente u korist nezavisnosti Kosova izložiće britanski advokat Majkl Vud.
"Nezavisnost Kosova je nepovratna... i neće biti vraćanja na staro, jer bi to bilo protivno regionalnom miru i stabilnosti kojima je Kosovo mnogo doprinelo. Deklaracija o nezavisnosti Kosova je ostvarenje volje naroda Kosova da odluči o svojoj budućnosti. U odsustvu bilo kakvog sporazuma između Srbije i Kosova, nezavisnost je bila opcija koju su podržali izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari, SAD, mnoge evropske zemlje i svi kosovski susedi, osim Srbije", ocenio je Hiseni i naglasio da su međunarodne snage i UNMIK pripremale od 1999. Kosovo za nezavisnost, a Euleks posle proglašenja nezavisnosti pomaže izgradnju vladavine prava.
Hiseni je rekao da bi kosovske vlasti pozdravile razgovore sa Srbijom o praktičnim pitanjima, na ravnopravnoj osnovi između dve suverene, susedne države.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru 2008. godine postavila Generalna skupština UN, usvojivši na zahtev Srbije rezoluciju o tome. Rezolucija je zvanično primljena u Palati mira u Hagu 10. oktobra 2008.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11. decembra, predstavnici 28 država. Za učešće u raspravi prijavilo se 30 zemalja, ali su u međuvremenu odustali Bahrein i Laos.
Sudija Hisaši Ovada
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente, utvrditi savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima. U nedavnom susretu sa novinarima sudija Ovada je naznačio da je "normalno" da odluku suda "prihvati" Generalna skupština UN koja je i
zatražila mišljenje.
"Da li će Generalna skupština zatim i postupiti po tom savetodavnom mišljenju suda, zavisi od nje, a isto važi i za države", rekao je japanski sudija Ovada. Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
Petnaestorica sudija će 2. decembra saslušati zastupnike Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine, a sutradan će reč imati Austrija, Azarbejdžan, Bahrein i Belorusija.
Predstavnici Bolivije, Brazila, Bugarske i Burundija stupiće pred Sud 4. decembra, a Kine, Kipra, Hrvatske i Danske u ponedeljak, 7. decembra.
Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok će sledećeg dana Sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške.
Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred Sudom će se pojaviti predstavnici Holandije, Laosa, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.
Sve učesnice u raspravi će, po odluci suda, za izlaganje argumenata imati 45 minuta.
U prethodnoj fazi postupka, pisane podneske je Sudu uložilo 35 država: Češka Republika, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela.
Tadić: Očekujem mišljenje suda pozitivno po Srbiju
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas očekivanje da će mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije biti pozitivno po Srbiju, jer je činjenica da je u tom slučaju prekrešno međunarodno pravo.
"Verovatno će ta odluka biti širok definisana i uglavnom očekujum pozitivan ishod po Srbiju, jer je činjenica da je prekršeno međunarodno pravo", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je u izjavi novinarima, nakon saslusanja kod gradskog sudije za prekršaje, istakao da će Međunarodni sud pravde, pored povrede međunarodnog prava, morati da uzme u obzir i opasnost koju presedan etnički motivisane secesije ima po međunarodni poredak i svetsku bezbednost.
"Ukoliko se legitimizuju ili konvalidira jedan ovakav postupak, koji je po mom dubokom uverenju suprostavljen međunarodnom pravu, mogli bismo imati dramatične političke krize svuda u svetu sa nesagledivim ishodima", ocenio je Tadić.
Prema njegovim rečima, slučaj Kosova i Metohije, odbrane teritorijalnog integriteta Srbije i srpskih legitimnih intresa, ima izuzetan međunarodni značaj, zbog čega i u raspravi pred Medunarodnim sudom pravde učestvuju sve velike sile.
Sve te zemlje, kako je naveo Tadić, vrlo dobro znaju da, u slučaju presude koja bi potvrdila akt etnički motivisane secesije, svet ne bi izgledao isto kao danas.
"Verujem da će sud preuzeti svoj deo odgovornosti, a mi ćemo nastaviti da branimo svoje interese i cilj Srbije je da se obnove pregovori o budućem stautusu Kosova i Metohije", naveo je Tadić istakavši da Srbija neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Komentarišući izjavu predsednika MSP Hisašija Ovade da mišljenje te sudske instance neće biti nedvosmisleno, Tadić je rekao da je suđenje ne samo pravna, već i intelektulana rasprava u kojoj učestvuje 15 sudija, "zbog čega, u takvim mišljenjima, uvek, ima više sadržaja".
Jeremić: Naći kompromisno rešenje prihvatljivo za sve
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je jutros da je potrebno naći kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije, koje će biti prihvatljivo za sve, omogućiti mir i stabilnost na Balkanu i ubrzati proces integracija zapadnog Balkana u EU. Jeremić je za RTS rekao da integracija u EU ostaje centralni strateški prioritet Vlade Srbije.
Šef diplomatije Srbije je, uoči rasprave u Palati mira rekao da je to najveći sudski proces u istoriji i, možda, u međunarodno-pravnom smislu, trenutak istine. Ističući da je međunarodno pravo jasno i zasnovano na međunarodnim konvencijama, pre svega na Povelji UN, završnom aktu iz Helsinkija i Rezoluciji 1244, Jeremić je rekao da se "postavlja pitanje da li ćemo uspeti da ovu celu raspravu, ovu debatu, odvučemo u pravcu toga da pravni argumeniti budu ti koji bi odnosili prevagu".
Novinari izveštavaju iz šatora
Novinarima koji izveštavaju sa rasprave nije dozvoljen ulazak u zgradu suda, poznatu kao Palata mira, već je, prvi put u istoriji tog tela, za medije podignut specijalni šator u dvorištu. Tridesetak agencijskih, televizijskih i novinskih izveštača iz Beograda, Prištine, Holandije i drugih zainteresovanih država, prvog dana rasprave, izveštavaju iz šatora veličine oko 200 kvadratnih metara, u okviru kojeg im je obezbeđen prenos zasedanja preko video bima i audio prevod na engleski ili francuski jezik. Sud je obezbedio i posebnu prikolicu koja će izveštačima sa desetodnevne rasprave poslužiti kao toalet.
Sud je ipak ostavio mogućnost da šest medijskih kuća sa kamerama dobije mogućnost da slika unutrašnjost zgrade, ali bez dozvole da vrši direktan prenos rasprave. Pitanje je kako će se dvadesetak televizijskih ekipa sporazumeti koje će od njih biti među šest "srećnika” koji će svojim medijima omogućiti snimke Palate mira iznutra. Obezbeđenje, kao i osoblje suda zaduženo za informacije izužetno je ljubazno, ali precizne informacije u vezi sa bilo čim uglavnom nemaju.
