Izvor: Blic, 26.Feb.2016, 19:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počela rasprava o zakonu o platama po hitnom postupku

Skupština Srbije počela je danas vanrednu sednicu na čijem dnevnom redu je Predlog zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru i još dva zakona, uz kritiku opozicije što je rasprava objedinjena i što se o njima bez valjanog opravdanja polemiše po hitnom postupku.

Na početku rada poslanik Socijademokratske stranke Marko Đurišić negodovao je zato što je sednica zakazana u kraćem roku od sedam dana navodeći da za to nije bilo razloga, jer predložene tačke dnevnog reda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po svojoj sadržini i vremenu stupanja na snagu ne iziskuju hitnost.

Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nataša Vučković negodovala je što je sednica počela u 17 časova navodeći da je poslovnikom predviđeno da sednice traju od 10 do 18 časova.

Ona je tražila i da se o predloženim zakonima raspravlja u duplo dužem vremenu od predvidjenih pet sati, što je odbijeno.

Opozicija je uputila kritike i zato jer je rasprava objedinjena iako tačne dnevnog reda jedna sa drugom nemaju veze.

Na dnevnom redu sednice su i Predlog zakona o opštem upravnom postupku i izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Predviđa da se sve zarade obračunavaju na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata, kako bi se ostvario princip „jednaka plata za jednak rad.

Raspon koeficijenata će se, kako je navedeno, definisati posebnim zakonima, čije donošenje se očekuje nakon usvajanja ovog takozvanog krovnog propisa.

Predlog zakona koji je objavljen na skupštinskom portalu, takođe predviđa da postoji osnovna plata, koja se dobija množenjem osnovice i koeficijenta. Koeficijenti će biti utvrdjeni pratećim propisima, ali se osnovica određuje svake godine u skladu sa budžetom Republike za narednu godinu.

Za ceo javni sektor će, kako je navedeno, biti utvrđena jedinstvena osnovica i to zakonom o budžetu za svaku godinu, ali i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.

Izuzetak je osnovica za obračun i isplatu plata u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi, koja će se razmatrati samo u toku procesa pripreme budžeta autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za narednu budžetsku godinu na način kojim se planira smanjenje ukupnih rashoda i čime se obezbedjuje dugoročna finansijska održivost, a utvrduje odlukom o budžetu u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata. Ovako utvrdena osnovica ne može biti veća od osnovice koja je utvrdjena zakonom o budžetu, piše u predlogu zakona o platama.

Zakon predviđa i uspostavljanje Opšteg kataloga radnih mesta, odnosno zvanja, činova, položaja i funkcija u javnom sektoru koji sačinjava ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave. Opšti katalog se sastoji od posebnih kataloga koji predstavljaju popis zvanja i položaja službenika i popis funkcija. Posebni katalozi služe, kako je navedeno, da se iskažu uslovi i zahtevi za obavljanje poslova, a sve u cilju vrednovanja.

Zaposleni možže da dobije veću platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog učinka iznad očekivanog za radno mesto, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izražženo kroz koeficijent, odnosno napredovanjem kroz platne razrede.

Kada je reč o platama funkcionera, njihove koeficijente za obračun osnovne plate odrediće poseban propis u skladu sa odgovornošću na funkciji.

Kada je reč o minulom radu, zaposleni će i dalje po tom osnovu dobijati uvećanje plate od 0,4 odsto po godini staža. Što se tiče regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati. Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da će im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesečnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, noćni rad, regres, ali to nije predvidjeno ovim propisom.

Predlog zakona, medjutim, jasno definiše da sredstva za isplatu osnovne plate, uvecanja plate po osnovu minulog rada i za ostala uvećanja plate budu u okvirima budžetskih ograničenja za tekuću i naredne dve budžetske godine. Ovo ogranicenje se odnosi i na planiranje i ostvarivanje sredstava za isplatu naknada troškova i drugih primanja utvrdhenih u skladu sa ovim i posebnim

zakonom.

Kada je reč o rokovima, do 1. januara 2017. godine doneće se zakoni kojima se uređuju radnopravni status, plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, a do 1. januara 2018. godine biće uskladjeni zakoni kojima se ureduju plate i druga primanja policijskih službenika, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u organima u čijem su delokrugu poslovi bezbednosti i obaveštajni poslovi, sa odredbama ovog zakona.

Vlada je predlog tog zakona uputila Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku. Čim bude usvojen, zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku", a primenjuje se počev od 1. januara 2017. godine, a na policijske službenike, profesionalne pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u organima u cijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi - od 1. januara 2018. godine.

Zakon se odnosi na državne službenike i nameštenike u državnim organima, policiju, vojna lica, službenici i nameštenici u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama, zaposleni u javnim agencijama i organizacijama, funkcioneri... A ne odnosi se na zaposlene u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organizacijama koje su osnovane medjunarodnim ugovorom ili kojima se plate odreduju u skladu sa međunarodnim ugovorom.

Nastavak na Blic...