Izvor: Blic, 16.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela bitka za glasove
Počela bitka za glasove
Demokratska stranka povela je juče trku za lidersku poziciju u demokratskom bloku saopštivši svoju izbornu listu. Prva među kandidatima za narodne poslanike na izbornoj listi 'Demokratska stranka - Boris Tadić' je Ružica Đinđić, supruga ubijenog premijera.
Na listi usvojenoj na jučerašnjem sastanku Predsedništva drugi kandidat je predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović, a slede zamenik predsednika stranke Dušan Petrović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa potpredsednici Dragan Šutanovac, Vida Ognjenović, Bojan Pajtić i Nenad Bogdanović, i funkcioneri Božidar Đelić i Gordana Matković. Sledeći je predsednik SDP Rasim Ljajić, koji će na predstojeće parlamentarne izbore izaći u koaliciji sa DS. 'Blicu' je juče potvrđeno da je dogovoreno da SDP ima osam kandidata za poslanike i tri garantovana mesta u parlamentu.
Osim Ljajićeve partije, na listi DS naći će se i predstavnici Mađara, Rusina, Rumuna. Na listi su i funkcioneri Slobodan Milosavljević, Aleksandar Vlahović, Gordana Čomić, Dragan Đilas, Gašo Knežević, Dragor Hiber, Slobodan Milosavljević, Goran Knežević, Goran Bogdanović, Milan Marković... Na listi od 250 kandidata za poslanika trećina su žene.
Iako DSS još nije zvanično saopštila da li će na izbore izaći u koaliciji ili samostalno, već je gotovo izvesno da će zajednički nastupiti sa Novom Srbijom, Srpskim demokratskim pokretom obnove i Jedinstvenom Srbijom, čiji je predsednik Dragan Marković za 'Blic' potvrdio da je ova, takozvana narodnjačka koalicija 'u načelu dogovorena'.
Politički analitičar Slobodan Antonić ocenjuje da bi ovakva koalicija za DSS bila isplativa, jer ne bi imala 'negativan sinergetski efekat'.
- DSS s ovom koalicijom ne bi izgubila glasove već bi mogla da dobije. Cilj DSS je da uzme više glasova od DS. S druge strane, demokrate imaju unutar svog biračkog tela glavne konkurente u G17 i LDP. Opasnost za ove dve stranke jeste da zajedno skupe blizu 10 odsto glasova, a da nijedna ne pređe cenzus. U tom slučaju DS bi bila na velikom gubitku, jer bi se tako rasulo njeno biračko telo. Tako bi Koštuničina DSS mogla da se nađe u situaciji da ponovo dobije mandatara, kaže Antonić.
Marko Blagojević, programski direktor CeSID-a, smatra da je još rano za bilo kakve pretpostavke.
- DSS bi mogla da bude na dobitku u sredinama u kojima njeni koalicioni partneri imaju podršku, ali bi isto tako mogla da bude i na gubitku. Tek ćemo nakon formiranja koalicija moći da sprovedemo validna istraživanja - ističe Blagojević.
Kad je reč o drugim strankama, SPO Vuka Draškovića, DHSS Vladana Batića i SDP Nebojše Čovića ovih dana treba da donesu odluku o nastupu na izborima.
Miloš Šterić Manjinama potrebno tri hiljade potpisa
Republička izborna komisija utvrdila je obrasce i pravila za sprovođenje izbornih radnji, kojima je precizirano da je za podnošenje izborne liste obavezno dostavljanje najmanje 10.000 overenih potpisa birača, a za stranke i koalicije stranaka nacionalnih manjina najmanje 3.000. Protiv tog predloga glasali su članovi RIK iz SRS i SPS, ocenivši da bi to bilo kršenje Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je utvrđen minimum od 10.000 potpisa birača.
Inače, u Novom Sadu je juče održan sastanak predstavnika nacionalnih saveta Slovaka, Hrvata, Bunjevaca, Rumuna, Rusina, Makedonaca i Ukrajinaca, ali konačna odluka o učešću na izborima nije doneta.
- Jedino nam je DS ponudila mesta pri vrhu izborne liste. Mislim da moramo iskoristiti šansu da u parlamentu ostvarimo ciljeve u oblasti ljudskih i manjinskih prava - kaže Ana Tomanova-Makanova, koordinator nacionalnih saveta.
Andraš Agošton, lider DSVM, podseća da se zalagao za zajednički izlazak mađarskih stranaka na izbore, ali da je jasno da 'Kasin SVM ne pristaje na tu opciju'.
- Ostaju nam još tri mađarske stranke i u subotu ćemo doneti konačnu odluku o tome kako ćemo izaći na izbore - dodaje Agošton.
Tek će se izjasniti i Albanci s juga Srbije, koji još nisu odlučili ni da li će učestvovati na izborima. Građanska inicijativa Goranaca donela je odluku da izađe na izbore, ali će se tek na kongresu, u nedelju, izjasniti o eventualnim koalicionim partnerima. Kako će stranke na izbore DS Boris - Tadić
Na poslaničkoj listi DS, Ljajićeva Sandžačka demokratska partija imaće osam mesta i dobiće tri garantovana mesta u parlamentu. Na listi DS nalaze se i pripadnici mađarske, rusinske i rumunske nacionalnosti. G17 plus - Mlađan Dinkić
Samostalno izlaze na izbore. Ranije je bilo reči da će ta stranka na birališta izaći u koaliciji sa Demokratskom strankom, ali u DS očigledno nisu zaboravili Dinkićeve 'grehe' kada je obarana Živkovićeva vlada. DSS-NS, SDPO, Jedinstvena Srbija - Vojislav Koštunica
Njihova saradnja pokazala se uspešnom na vanrednim lokalnim izborima u pojedinim opštinama u Srbiji, gde su zahvaljući zajedničkom nastupu, uglavnom pobeđivali. SPO - Vuk Drašković
Još traga za koalicionim partnerom ali, po svemu sudeći, na izbore će ići samostalno. Nezvanično, pregovarali su sa DS, nakon toga i sa G17. Istraživanja kažu da nekada najjača opoziciona stranka nema mnogo šanse da preskoči cenzus. LDP-LSV-GSS-SDU - Čedomir Jovanović
Predstavnici tzv. antireferendumskog bloka prvi su napravili izbornu koaliciju. Istraživanja pokazuju da su blizu cenzusa od pet odsto. Postoji mogućnost da im se tokom vikenda pridruži i DHSS Vladana Batića. SPS ?
Samostalno izlazi na izbore. Istraživanja im predviđaju neizvesnu borbu za ulazak u parlament. Pre parlamentarnih izbora, socijaliste 3. decembra očekuje stranački kongres kada će biti izabrano novo rukovodstvo. SRS - Tomislav Nikolić
Radikali samostalno izlaze na izbore. Ta stranka nikada nije ulazila u predizborne koalicije. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi SRS trebalo da osvoji najveći broj glasova, iako im je rejting poslednjih meseci u padu. SVM - Jožef Kasa
Za ulazak u parlament stranke manjina 'preskaču' tzv. prirodni prag (za jedno mesto u parlamentu potrebno im je onoliko glasova koliko iznosi broj izašlih birača podeljen sa brojem poslanika. To je oko 13.000 glasova za jednog poslanika).
