Izvor: S media, 23.Sep.2010, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeku ističe rok?
U Ministarstvu finansija razmatraju ukidanje beskamatnog plaćanja robe i usluga. Nadležni smatraju da ovaj ček ne treba da bude kreditni instrument.
Ukidanje popularnog “čeka na poček” je na vratima. Naime, u sredu je Vladan Manić, savetnik ministarke finansija, najavio da će to ministarstvo do kraja oktobra početi da radi na izmenama zakona o čeku, jer smatraju da on ne treba da bude kreditni instrument.
Narodna banka Srbije je pre četiri godine ukinula >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mogućnost da se čekovima plaća odloženo, ali su pre dve godine, trgovine preuzele na sebe troškove kreditiranja kupaca, i počele da prodaju robu sa produženim rokom otplate i na rate. Zbog niske kupovne moći sve više građana se opredeljuje da pazari na odloženo. Tako, prema podacima Klirinške institucije banaka Udruženja banaka Srbije broj realizovanih čekova je na početku godine iznosio 597.191 a u avgustu 756.227.
Ministarstvo: Neprihvatljivo
Predlog da se iznos na čeku tretira kao kreditno zaduženje klijenta, koje registruje Kreditni biro, zasad je neprihvatljivo - kažu u Ministarstvu finansija. - Kreditna funkcija čeka i dalje ostaje, a na izmenama zakona koji reguliše ovo platežno sredstvo se radi i detalji će biti poznati u narednih mesec dana.
Građani se sve više okreću čekovima, a sve manje kreditnim karticama, jer su pre svega kamate previsoke i iznose od 25 do 34 odsto godišnje, zavisno od banke i kreditne kartice. Trenutno je prema podacima Kreditnog biroa u opticaju 1,028 miliona kreditnih kartica ili za 9,7 odsto manje.
- U Srbiji ima više od šest miliona platnih kartica, odnosno 0,8 po stanovniku, a svega 46 odsto se aktivno koristi, odnosno po jednoj kartici godišnje se obavi 17 transakcija - rekao je Bojan Marković, viceguverner NBS.
Prema rečima Mirka Španovića, člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke sve veći pad korišćenja kreditnih kartica u domaćem platnom sistemu je posledica ponovnog korišćenje čekova građana za kupovinu na odloženo plaćenje.
- Jedino je u Srbiji nelogična situacija da garanciju na čekovima preuzima banka, umesto onaj ko izdaje, odnosno građanin, a Kreditni biro nema mehanizam za njihovo praćenje u prometu tako da je to bankama i trgovinama dobro došlo - istakao je Španović. - Iako je Srbija po mnogim pokazateljima u zreloj fazi kartičarstva, imamo pojavu da je ček preuzeo funkciju kreditne kartice. Niko ne kontroliše primenu Zakona o čeku, pa u Srbiji ne postoje zakonske brane za njegovu ponovnu ekspanziju. On je istakao da je na državi da reguliše tu oblast.
S. Moravčević
