Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedniku i bonus od 4.000.000 evra
Za troškove predsedničkih izbora u Srbiji iz budžeta će biti izdvojeno ukupno 421.666.367 dinara, ili više od 5.000.000 evra, od čega bi 20 odsto, ili 84.333.273 dinara, za vođenje kampanje na ravne časti trebalo da podele svi predsednički kandidati. Novac bi na račune stranaka koje su ih predložile trebalo da "legne" vrlo brzo, odmah čim Republička izborna komisija zvanično proglasi listu kandidata. Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji se primenjuje i na finansiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsedničke kampanje, preostali iznos (80 odsto) ili 337.333.367 dinara (oko 4.000.000 evra) biće isplaćen stranci čiji kandidat pobedi na izborima. Logikom laika, ispada da budući predsednik Srbije neće na izborima biti nagrađen samo poverenjem građana i petogodišnjim mandatom, već i pozamašnom svotom novca. Prilikom donošenja zakona, ovakvo rešenje pravdano je time da predsednik ne sme nakon izbora da ostane dužan sponzorima kampanje, pa mu se na ovaj način omogućava da im taj novac vrati.
– Kada su u pitanju parlamentarni izbori, ova odredba nije uopšte sporna, jer se 80 odsto novca deli svim strankama koje uđu u skupštinu. Međutim kada je reč o samo jednom čoveku, to ipak izgleda nepravedno – kaže za "Politiku" Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija".
Manjkavosti Zakona o finansiranju političkih stranaka, po čijim odredbama se određuje i iznos namenjen za redovan rad i za izborne kampanje, uočene su odmah po njegovom donošenju 2004. godine. Tako je te godine, u izveštaju OEBS-a o predsedničkim izborima ovakvo zakonsko rešenje dosta kritikovano. "Finansiranje troškova kampanje za predsedničke izbore bi trebalo posebno regulisati. Raspodela sredstava za kampanju za predsedničke izbore bi trebalo da bude regulisana na način različit od onog primenjenog za skupštinske izbore", jedna je od tadašnjih preporuka OEBS-a, ali Skupština Srbije nije do sada izmenila sporne odredbe.
Problem će, po Nenadiću, biti i to kako će se kontrolisati trošenje državnog novca na kampanju.
– U izbornoj trci je devet kandidata, pa će svaki moći da računa na nešto više od 9.300.000 dinara. Pored toga, zakon predviđa dozvoljena sredstva koja kandidati u kampanji smeju da potroše iz privatnih izvora, što je 20 odsto od ukupne sume. U ovom slučaju tih 20 odsto je oko 84.000.000 dinara po kandidatu, što je i jedini novac koji bi kandidati trebalo da imaju na raspolaganju u toku kampanje, budući da pobednik namiruje troškove tek po njihovom okončanju. Tako predizborna kampanja praktično ne bi smela da košta više od oko 93.300.000 dinara. Ako se budu držale zakona, stranka koja je predložile kandidata-pobednika na izborima ne može da zaradi novac, jer je on namenjen pokriću već načinjenih troškova. Ono što ne može da pokrije računima moraće da vrati u budžet – rekao je Nenadić dodajući da smatra da se pobednik na izborima neće usuditi da prisvoji novac građana Srbije koji premašuje troškove njegove kampanje, a koji mu zakon propisuje.
Za razliku od Nenadićevog optimističnog stava, Đorđe Vuković iz Cesida strahuje da bi stranka-predlagač pobedničkog kandidata mogla lako da "opravda" visoke troškove predizbornih aktivnosti i tako zadrži 80 odsto novca namenjenog za finansiranje izborne kampanje, u ovom slučaju više od 4.000.000 evra.
– Sumnjam da će pobednik na izborima vratiti novac. O tome najbolje govori podatak da se ni danas ne znaju stvarni troškovi prethodne kampanje za predsednika – rekao je Vuković za "Politiku". Prema njegovim rečima, kandidat koji prođe u drugi krug, a ne pobedi, dodatno je diskriminisan jer se suočava sa većim troškovima nego drugi neuspešni kandidati koji su "trčali" samo u prvom krugu, a dobija isti iznos novca.
– Drugoplasirani će da kuka. Ukoliko u drugi krug uđu recimo Boris Tadić i Tomislav Nikolić, može se dogoditi da jedan od njih dvojice dobije za troškove kampanje novca koliko i Ištvan Pastor, na primer – kazao je Vuković.
Da bi Vukoviće slutnje mogle da se obistine, indirektno potvrđuje primer Demokratske stranke, čiji funkcioneri već najavljuju da, ukoliko Tadić pobedi, računaju na "pobednički bonus" koji zakon predviđa. Ovo je za "Politiku" potvrdio i Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a.
– Naravno da očekujemo taj novac, jer su troškovi kampanje veliki – kazao je Đurišić. Na novinarsko pitanje odakle toliki novac za predizbornu trku kad zakon precizno određuje koliko novca sme da se potroši u kampanji iz privatnih izvora, kao i činjenicu da svako drugo rešenje otvara mogućnost za korupciju (neimenovani donatori), Đurišić je odgovorio da se ta pitanja rešavaju "isto kao u realnom životu".
– Od nekoga pozajmite pa posle izbora vratite, to tako funkcioniše – rekao je Đurišić i objasnio da "ti stručnjaci" koji su nam rekli da budućem predsedniku ne sleduje i pobednički bonus "nemaju pojma".
-----------------------------------------------------------
Prošli put skromno
Prema izveštaju RIK-a, najviše novca na izbornu kampanju za predsednika Srbije 2004. godine potrošio je Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, 51.800.000 dinara, dok je kampanja tada izabranog Borisa Tadića koštala 42.000.000 dinara i to je bilo upravo 80 odsto sredstava koje je država tada namenila kampanji. Kandidat tadašnje vladajuće koalicije Dragan Maršićanin je, prema izveštaju, potrošio 29.900.000 dinara. Na petom mestu po prijavljenim troškovima bio je kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić sa oko 4.500.000 dinara, dok je najmanju sumu, svega 1.250.000 dinara, potrošio kandidat Socijalističke narodne stranke Branislav Ivković. Podsetimo, tada je umesto zakonom predviđenih 0,1 odsto od ukupnog budžeta za kampanju izdvojeno samo 45 miliona dinara, koliko je odredilo Ministarstvo finansija, usklađujući "troškove izbora sa mogućnostima budžeta."
-----------------------------------------------------------
Jedini izvestan trošak – overa potpisa
Kandidati moraju da dostave izveštaje o utrošku novca u kampanji RIK- u najkasnije 10 dana po okončanju izbora. Izveštaji će morati da opravdaju upotrebu kako novca koji im država uplaćuje pre izbora (po oko 9.300.000 dinara) tako i onog prikupljenog iz privatnih izvora, dok će onaj ko osvoji najviše glasova morati da opravda troškove pobedničke kampanje.
– Sredstva za kampanju koja stranke prikupljaju iz privatnih izvora država ne pokriva, ali se i ona moraju navesti u izveštaju, kao i način trošenja novca dobijenog od države pre izbora – rekao je Nemanja Nenadić. On je objasnio da stranke-predlagači kandidata nemaju drugih obaveznih troškova osim overe 10.000 potpisa građana, što košta 500.000 dinara. Na novinarsko pitanje da li to znači da neko od kandidata može da zadrži ostatak novca koji dobija od države pravdajući ga u izveštaju plaćanjem raznih "intelektualnih usluga" čija cena nije lako merljiva, a da prave kampanje zapravo i ne bude, Nenadić je odgovorio da je tako nešto u praksi moguće, budući da će državne pare dobiti svi, bez obzira na izborni rezultat.
– Predlog "Transparentnosti Srbija" bio je, zato, da novac koji se strankama uplaćuje pre izbora bude samo pozajmica, pa da kandidati koji ne ostvare minimalni rezultat, koji bi se odredio zakonom, moraju da ga vrate – kazao je Nenadić.
Podsetimo, u proteklih petnaestak godina nebrojeno puta se dešavalo da pojedini kandidati na predsedničkim izborima osvoje manje glasova od broja potpisa građana potrebnih za njihovu kandidaturu.
[objavljeno: ]
