Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po Evropi bez viza u prvoj polovini 2009.
INTERVJU
– Krajem 2008. godine bićemo u situaciji da možemo potpuno legitimno i zasnovano da tražimo stavljanje Srbije na belu šengen-listu. Onda, čekamo odluku Evropske unije o tome u narednih nekoliko meseci. Dakle, naši građani će, najverovatnije, od prve polovine 2009. godine moći bez viza da putuju u zemlje EU – kaže Dražen Maravić, šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.
– Jer do kraja ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaćemo sve potrebne zakone za bezvizni režim – uz zakon o pasošu (koji je nedavno donet), i zakon o azilu, strancima i kontroli državne granice. U toku sledeće godine Evropska komisija pomno će, kako ističe Maravić u razgovoru za "Politiku", pratiti sprovođenje tih propisa u praksi, zatim, sprovođenje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, kao i situaciju u našoj zemlji kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Međutim, iako postoje određeni akti EU kojima je propisano koji su uslovi za "beli šengen", ipak su ti uslovi prilično rastegljivi, pa je odluka EU o stavljanju neke zemlje na ovu listu, u krajnjoj liniji, i politička i jednostrana.
Dokle se, zapravo, stiglo sa pripremom tri pomenuta zakona, bez kojih se ne može do bezviznog režima?
Zakon o azilu biće, najverovatnije, krajem ove ili sledeće sedmice upućen vladi. Zakon o kontroli državne granice – sledeće sedmice ili za petnaestak dana. Zakon o kretanju i boravku stranaca – na kraju meseca. Znači, do kraja ovog meseca trebalo bi očekivati da ova tri zakona, sukcesivno, prođu vladu i da potom budu upućeni skupštini na usvajanje.
Koje su najznačajnije zakonske novine sadržane u pripremljenim propisima?
Sada će biti uređena kompletna materija granične bezbednosti i kontrole. Srbija se sada nalazi na spoljnoj granici EU, prema Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj. U onoj meri u kojoj mi možemo da garantujemo evropskim državama sigurnu kontrolu naših granica, mi smo utoliko važniji faktor i imamo legitimno pravo da zahtevamo od EU lakše kretanje za naše građane.
Zakon o azilu na demokratski i savremen način pruža utočište ljudima koji na to imaju pravo po međunarodnim propisima i standardima. Do sada je deo postupka sprovodio UNHCR, a nakon donošenja ovog zakona, sve postupke možemo da preuzmemo u potpunosti.
Ima li zakon o strancima ikakve veze sa nedavno potpisanim sporazumom o vizama i readmisiji, prema kojem je Srbija obavezna da prihvati iz Evrope pored naših građana sa neregulisanim statusom i građane trećih zemalja, koji su na teritoriju EU ušli sa srpske teritorije?
Nema direktne, ali ima indirektne veze. Svaka država zadržava suvereno pravo da uređuje položaj svojih državljana, ma gde se oni nalazili. Znači, mi ne bismo mogli da utičemo na strance, u smislu sporazuma o readmisiji. Ali ono što je potrebno i što smo već počeli da radimo jeste da mi zaključimo sporazum o readmisiji bilateralno sa tim trećim državama koje su izvor migracionog talasa prema EU i da ih vrati njima. U toku pregovora o pomenutom sporazumu mi smo se izborili da EU u svakoj situaciji kada ona ima zaključen sporazum o readmisiji sa tom trećom državom pokuša da te građane vrati u tu državu. MUP je već inicirao, preko MIP-a, da počnu pregovori o zaključivanju tih bilateralnih sporazuma tamo gde mi imamo interes, a reč je o nekoliko zemalja, recimo, Turskoj, Moldaviji, Rusiji, Ukrajini.
Koje sve obaveze treba još da ispunimo da bismo došli do bezviznog režima?
Kada EU donosi tu jednostranu odluku razmatra kakvo je stanje granične kontrole u dotičnoj zemlji, kakvo je stanje ilegalnih migracija kroz tu zemlju, zatim kakva je generalno situacija sa vladavinom prava i borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, kakva je spoljnopolitička relacija EU ka toj zemlji, a ima u vidu i regionalni koncept. Ima još zakona koji su važni za proces evropskih integracija. Bitno je, recimo, doneti zakon o zaštiti ličnih podataka i zakon o klasifikovanju poverljivih podataka da bismo uspostavili operativnu saradnju sa Europolom, a ta saradnja se razmatra prilikom ukidanja viznog režima.
--------------------------------------------------------------------------
U novembru nove lične karte
Izdavanje novih ličnih karata trebalo bi da počne u novembru, saznajemo od Dražena Maravića, koji naglašava da taj posao MUP radi zajedno sa Zavodom za izradu novčanica, pa je "stvar tehnike i organizacije" kada će se tačno početi sa njihovim štampanjem.
–To će biti plastificirani dokument, veličine kreditne kartice, takav da se ne može lako falsifikovati, a na kojem će biti upisani standardni lični podaci i na kojem će se nalaziti fotografija, ali i prostor za čip – kaže on i dodaje da građanin može da izabere da li želi da ga ima ili ne. Ako dokument ima čip, sve ono što već piše na ličnoj karti biće sadržano i na čipu.
Kod putne isprave je to drugačije. U mnoge zemlje neće moći da se putuje bez biometrijskih podataka, pa i čipa. Tako će pasoš Srbije, čije se izdavanje očekuje od marta sledeće godine, imati čip i imaće podatke koji su već ispisani na pasošu.
Maravić navodi da će pasoš imati oznake Republike Srbije, kao i simbol koji označava da je u pitanju elektronski dokument da bi na graničnom prelazu bilo moguće elektronsko očitavanje. Novi pasoš će biti ili crvene ili plave boje.
[objavljeno: ]
