Izvor: Politika, 18.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plus za Beograd
Na današnjem sastanku Saveta bezbednosti UN, Fausto Pokar i Karla del Ponte će, očekuje se, izveštajima dodati usmene pozitivne ocene o kooperativnosti Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. juna – Članice Saveta bezbednosti UN će, na sutrašnjoj sednici u Njujorku, čuti novosti kojih nema u dostavljenom im izveštaju, napisanom pre mesec dana, o radu Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Vodeće ličnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Haškog tribunala – predsednik Fausto Pokar i glavna tužiteljka Karla del Ponte – u svojim usmenim izlaganjima obavestiće ih, kako je nagovešteno, da su vlasti Srbije u poslednje vreme osetno poboljšale saradnju s tom institucijom.
Pozitivne ocene će biti zasnovane na novim činjenicama: da je Beograd ključno doprineo hapšenju dvojice generala – haških optuženika, danas Vlastimira Đorđevića a nedavno i Zdravka Tolimira. Verovatno će, pri tom, biti istaknuta i okolnost da je u tim slučajevima Srbija iskazala i kooperativnost sa organima Crne Gore i Republike Srpske.
Broj haških begunaca koji su još na slobodi sveden je tako na četiri, za dva manje nego što je navedeno u redovnom šestomesečnom izveštaju, sačinjenom još 16. maja. Izvesno je, ujedno, da će Pokar i Del Ponteova pozvati Savet da "dodatno obodri" Beograd da saradnju kompletira tako da se u Hagu nađu i preostali optuženici: trojica bivših lidera Republike Srpske – predsednik Radovan Karadžić, vojni komandant general Ratko Mladić, komandant policije Stojan Župljanin, kao i jedan od nekadašnjih čelnika samoproglašene Republike Srpske Krajine, u delu Hrvatske, Goran Hadžić.
Za sutra najavljeni plusevi Beogradu znatno će promeniti prikaz njegovih aktivnosti, sadržan u pomenutim raportima datim pre hapšenja Tolimira i Đorđevića. U njima je, naime, prevladavala kritika za nedovoljnu saradnju.
Del Ponteova je, pri tom, zapisala da "od oktobra 2006. kada je počela izborna kampanja u Srbiji, u njoj nije bilo znakova bilo kakve značajne aktivnosti za otkrivanje i hvatanje optuženih haških begunaca". U dokumentu je i ocenila da "uspeh završne strategije (tribunala) u mnogome zavisi od otklanjanja prepreka u Srbiji za saradnju" s Hagom, kao i da se "prema relevantnim informacijama Karadžić i Mladić nalaze u Srbiji". Ubeležila je, takođe, slutnju da se Đorđević nalazi u Rusiji, ali je upravo javljeno da je on uhapšen u Crnoj Gori.
I ona i Pokar, koji je posebno naglasio važnost osposobljavanja domaćih sudova za suđenja ostalim odgovornima za ratne zločine, u raportima su istakli da bi u Haškom tribunalu trebalo da odgovaraju svi koje je taj organ optužio. Karla del Ponte se založila da se rad tribunala produži i posle 2010. godine, ako za to bude bilo potrebe.
U izveštaju haške tužiteljke je napomenuto i da postoje "ozbiljni problemi sa zaštitom svedoka u procesu koji se vodi protiv Ramuša Haradinaja", bivšeg privremenog premijera Kosova i jednog od vođa nekadašnjih tamošnjih oružanih albanskih formacija. Predočila je i da će insistirati da međunarodna zajednica posveti tom problemu dužnu pažnju i posle uspostavljanja novog aranžmana za Kosovo".
Do sutrašnjeg razmatranja haških izveštaja dolazi u vreme pojačanih aktivnosti članica Saveta bezbednosti UN da se pronađu put i metod za određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Oko tog pitanja su narasle poznate razlike između Vašingtona i Moskve, a nezvanično se nagoveštava da su Amerikanci i Evropljani pripremili novi nacrt za novu rezoluciju kojim se predlaže, uz važenje postojeće Rezolucije 1244, nastavak pregovora Beograda i Prištine u naredna četiri meseca...
Hroničari podsećaju i da su ove nedelje nastavljeni razgovori Evropske unije sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju. Do obnove dijaloga došlo je posle dokazanog poboljšanja saradnje Beograda s Haškim tribunalom.
M. Pantelić
[objavljeno: 18.06.2007.]
.jpg)
