Izvor: B92, 17.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavšić prihvata optužbe
Hag -- Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić priznala je u pred Haškim tribunalom krivicu za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima. Na raspravi o izricanju presude Biljani Plavšić, svedočila je i bivši američki državni sekretar Madlen Olbrajt, javlja iz Haga specijalni izveštač RTV B92 Ljubica Gojgić.
Plavšić se obratila u utorak Haškom tribunalu rečima da prihvata optužbe da su više hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nevinih ljudi bile žrtve organizovanog i sistematskog delovanja, da se Hrvati i Muslimani uklone sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim. "U to vreme sebe sam ubedila da je to bilo u samoodbrani", rekla je Plavšić. Ona je nekoliko puta istakla da je bila, kao i mnogi Srbi, zaslepljena i opsednuta sećanjima na Drugi svetski rat. "U opsesiji da ne postanemo žrtve dopustili smo sebi da postanemo zločinci", rekla je Plavšić.
Obraćajući se sudu glasom koji je povremeno podrhtavao, Plavšić je izjavila da odgovornost za zločine prihvata individualno i da se ta odgovornost ne proteže na druge lidere, a svakako ne na srpski narod.
Pred Haškim tribunalom je u utorak kao zajednički svedok Tužilaštva i odbrane svedočila i bivši američki državni sekretar Madlen Olbrajt. Ona je pred sudom praktično potvrdila svoju ulogu u osnivanju suda, a govoreći o Biljani Plavšić Olbrajt je ponavljala da je Plavšić bila srpski nacionalista, da su joj se neke njene izjave činile odvratnim, ali da je istina da je Biljana Plavšić podržavala i Dejtonski sporazum i sprovela demokratizaciju u Republici Srpskoj. "Smatram da moramo da iskažemo poštovanje za one koji prihvataju krivicu i priznaju ličnu odgovornost i koji su spremni da ponesu odgovarajuću kaznu", rekla je Olbrajt uz konstataciju da je uz potez Biljane Plavšić ključno i to da je priznala nadležnost Haškog tribunala.
Švedski diplomata Karl Bilt i bivši američki ambasador Robert Frovik govorili su o ključnoj pomoći koju je Biljana Plavšić pružala međunarodnim predstavnicima tokom 1996. i 1997. godine da potisnu u drugi plan radikalne srpske lidere sa Pala. Obojica su konstatovali da je Plavšić takvom politikom rizikovala i sopstveni život. Izvođenje svedoka završeno je iskazom dr Aleksa Borejna, bivšeg zamenika predsedavajućeg Južnoafričke komisije za istinu i pomirenje. Borejn je govorio o važnosti priznanja i izvinjenja napominjući da je priznanjem zločina Plavšić priznala patnje žrtava, a da je kao srpski nacionalista poslala jasnu poruku o karakteru zločina koji je počinila.
Odbrana Biljane Plavšić zatražila je u utorak da do izricanja kazne koje se očekuje početkom naredne godine, Biljani Plavšić bude omogućeno da se vrati u Beograd i ostane na privremenoj slobodi. Tužilaštvo se složilo sa zahtevom odbrane, a Karla del Ponte je izrazila nadu da će Plavšić nastaviti da sarađuje sa Tužilaštvom.
