Izvor: Politika, 25.Jun.2012, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Platon na pijaci robova
Nikola Samardžić: Intelektualci su narikače i treba da izgube javni uticaj. – Žarko Korać: Politika nije stvar elita. – Vladimir Vuletić: Većina intelektualaca ne zna koliko ljudi teško žive
Deo srpske intelektualne elite našao se u središtu javnosti posle pojave belih listića i tvrdnje da su oni presudno odlučivali o ishodu izbora. Među njima najviše je bilo onih koji su devedesetih godina bili oštri kritičari vladavine Slobodana Miloševića. Posle 5. oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su na izvestan način utihnuli. Reklo bi se da je pobedila njihova opcija i zato nisu bili kritični prema političkoj eliti kao što su bili devedesetih.
Čak i kada su kritikovali vlast, to nije imalo velikog odjeka jer iza toga nije sledila bilo kakva akcija koja bi proizvela promenu u društvu ili političkoj sferi.
Medijska atraktivnost belih listića i povratak intelektualaca u žižu političke borbe izazvala je Nikolu Samardžića, profesora istorije na Filozofskom fakultetu, da kaže da ne vidi da intelektualci predlažu bilo kakva rešenja. „Intelektualci su u ovoj zemlji postali prazne, šuplje babe narikače. Mislim na one koji se bave javnom politikom. Zar vi zaista mislite da ljude u Srbiji briga šta će da im kažu prva Srbija, druga Srbija, ovi ili oni analitičari. Mislim da je dobro da inteligencija, ovakva kakva je, izgubi javni uticaj”, kaže Samardžić.
Za „Politiku” on pojašnjava da su intelektualci bili glasnogovornici raznih interesnih grupa, a retko nezavisni mislioci: „Retko ko od njih je priznao da je pogrešio. Oni koji su se pojavili u predizbornoj kampanji pogrešno su prognozirali”. Profesor kaže da se intelektualci obraćaju srednjem staležu koji je danas u krizi. Ne obraćaju se ni eliti ni nezaposlenim ni siromašnim. „Obraćaju se malom sloju koji ih nije poslušao. Vesna Pešić je za ljude politička ličnost i poverovali su da je u stanju da proceni za koga treba glasati. Nekoliko desetina hiljada birača je nju poslušalo”, dodaje on.
Samardžić kaže i da nikada nije suviše verovao u nezavisne intelektualce. „U političkim strankama su intelektualci odigrali lošu ulogu. Naši građani žele da vide poštenu ulogu intelektualaca u političkim strankama. Od 1989. godine u političkim partijama vladaju svađe i borba oko privilegija. Kod nas postoji i neverovatno uverenje da partija zauvek mora da postoji, iako nije dobra. To nisu trajna dobra, a politički prostor koji treba da se popuni je ogroman. Uloga mislećih ljudi je da preuzmu odgovornost. Na primer, Italija je visoko korumpirana zemlja, ali će njihov premijer Silvio Berluskoni, prema najavama, otići u zatvor i izgubiti moć. Napraviće se tehnokratska vlada”, dodaje Samardžić.
Zagorka Golubović, antropolog, drugačije vidi ulogu intelektualaca u društvu. Ona smatra da su intelektualci ti koji je trebalo da kažu građanima za koga da glasaju i da onom delu građana, koji je za promene, ukažu na to da promene ne moraju ići samo nabolje nego da mogu ići i nagore.
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, objašnjava da je uloga intelektualaca odavno raščišćena: „Od kada je Platon pokušao da savetuje tiranina iz Sirakuze, pa ga je on prodao kao roba na pijaci. Posle toga su morali da otkupe učitelja i vrate ga u Atinu. Platon je mislio da filozofi treba da savetuju, ali su ga prodali”. Korać kaže da intelektualci nemaju preča prava ni u svetu i da je politika davno prestala da bude stvar elite.
Vladimir Vuletić, sociolog, navodi da ne zna na šta se misli kada se kaže nezavisni intelektualac. „Neki intelektualci su vezani za određenu grupaciju, ali većina nije vezana. Ali ja bih razmišljao o snazi argumenata jer to što je neko nezavisan ne znači da ima bolje ideje. Pod pojmom nezavisan intelektualac ovde se prepoznaje bespoštedna kritika. Većina intelektualaca nema empirijska saznanja, ne zna koliko ljudi teško žive, nema argumente i podatke. Plitkom kritikom podržavaju i održavaju ovo stanje. Kada bi se održao skup nezavisnih intelektualaca videlo bi se koliko su informisani”, navodi Vuletić.
On smatra da uticaj intelektualaca u javnosti nikada nije bio bog zna kako veliki. „Deo javnosti se vezuje za njih. Oni koji razmišljaju svojom glavom ne potpadaju pod njihov uticaj. Intelektualci nemaju mnogo novih ideja već se sve svodi na kritiku. Ta vrsta kritike je ostala iz devedesetih godina. Da bi se nudila rešenja potreban je napor. Nezavisni intelektualci koji pokušavaju da povežu uzrok i posledicu, mogu izazvati aplauze u jednom delu javnosti, ali je to kratkog daha”, kazao je Vuletić.
Ivana Anojčić
objavljeno: 25.06.2012.
