Izvor: S media, 26.Feb.2011, 00:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate ne mogu da rastu
Gubitak radnih mesta odslikava neuspeh srpskog modela privrednog razvoja. Jačanje dinara trebalo bi da uspori rast cena. Uskoro ćemo se uveriti da li su javni prihodi veći od planiranih.
Zasada ne vidimo prostor u budžetu za dopunsko povećanje zarada, iako se može pojaviti ograničen i privremen prostor ukoliko javni prihodi značajno premaše planirani nivo. Dogovorili smo se sa Vladom o uslovima koji se moraju ispuniti da bi se takve isplate sprovele. Konkretno, te isplate >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << moraju biti ograničene, ciljane i jednokratne. Ali, moramo da sačekamo barem nekoliko meseci kako bismo se uverili da će javni prihodi zaista biti veći od planiranih što bi omogućilo takve isplate, kaže Albert Jeger, šef misije MMF za Srbiju.
* U razgovoru sa sindikatima pomenuli ste da je u Srbiji od početka krize bez posla ostalo oko 400.000 ljudi. Da li ta brojka uključuje i one koji su radili u sivoj ekonomiji?
- To su javno dostupni podaci iz ankete o radnoj snazi i odnose se i na formalnu i na neformalnu zaposlenost. Ti podaci ne bi trebalo da budu posebno iznenađujući s obzirom na to da su ekonomski analitičari u Srbiji već pominjali tu sumu ranije. Teško je suditi o preciznosti ovih podataka, jer to zavisi od tačnosti odgovora na postavljena pitanja u anketi. Ipak, anketa o radnoj snazi je najbolji raspoloživ izvor informacija o tržištu rada u Srbiji i usklađena je sa međunarodnim i metodologijom EU.
* Da li ste uopšte zadovoljni načinom na koji se Srbija bori sa nezaposlenošću?
- Što se tiče ocene da li se Srbija na odgovarajući način suočava sa problemom nezaposlenosti, mora da se uzme u obzir nekoliko stvari. Prvo, gubitak radnih mesta u velikoj meri odslikava neuspeh srpskog modela privrednog razvoja orijentisanog ka potrošnji koji je bio aktuelan u godinama pre tekuće krize. Konkretnije, mnoga od izgubljenih radnih mesta, naročito onih u neformalnoj ekonomiji, bila su nekvalitetna i nisko plaćena. Drugo, iako je gubitak radnih mesta zaista bio bolan za srpsko društvo, došlo je i do nekog pomeranja ka efikasnijem modelu privrednog razvoja orijentisanom ka izvozu. Treće, verujemo da je moguć brži napredak u odnosu na ostvareni u oblasti strukturnih reformi. Mislimo na one reforme koje bi pospešivale investicije formalnog sektora ekonomije, unapredile poslovno okruženje i pomagale da se tokom krize ublaže i skrate bolovi takve tranzicije.
* Inflacija je ovde veliki problem. Da li ste u razgovoru sa srpskim kolegama stekli utisak da su postavljeni pravi mehanizmi kojima bi se minimizirao uticaj međunarodnih trendova?
- Reakcija NBS na inflatorni šok bila je primereno odlučna. Nedavno jačanje dinara bi trebalo da pomogne da se uspori rast cena u toku narednih meseci, pod uslovom da se nastavi sa uzdržanošću u pogledu plata u javnom sektoru. Izvesne strukturne reforme, na primer one koje bi omogućile više konkurencije i liberalizaciju trgovine, mogle su da doprinesu suzbijanju inflatornog šoka.
Detaljnije se informišite na Večernje novosti.rs
