Izvor: B92, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan nastavka pregovora sa EU
Beograd -- Stručnjaci kažu da je ostvarivo da do kraja 2008. Srbija dobije status kandidata, s jasnim datumom pregovora za članstvo u EU.
Odluka Evropske komisije da nastavi pregovore sa Srbijom dočekana je sa oduševljenjem kako u međunarodnoj, tako i u domaćoj javnosti. Vest je potvrdio i evropski komesar Oli Ren, koji je, međutim, naglasio da je važno da vlasti u Srbiji nastave da ostvaruju punu saradnju s Haškim tribunalom, koja bi rezultirala hapšenjem Ratka Mladića >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ostalih optuženika.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin najavio je da će njegov izveštaj o napretku Srbije u približavanju EU, koji podnosi krajem meseca, biti pozitivan.
Na kraju trodnevne posete Beogradu Kacin je, međutim, rekao kako se nada da u narednom periodu vlasti Srbije neće samo davati "velika obećanja", već da će ispunjavati obaveze u saradnji sa EU.
Sumirajući utiske posle razgovora s predstavnicima Vade i Skupštine Srbije, Kacin je rekao da "iako je Vada nedavno formirana i treba joj neko vreme da se uhoda, u velikoj većini ministarstava postoji volja za brži napredak u približavanju EU".
"Nama u Evropskom parlamentu bilo bi izuzetno drago kada bi bilo što manje oscilacija i kada bi Srbija punom brzinom krenula napred. Srbija sigurno zaslužuje evropsku perspektivu, ali to i sama sebi treba da dokaže", kaže Kacin.
"Hag i ubzano donošenje zakona"
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je u Poligrafu B92 da je za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU potrebno da Srbija okonča saradnju s Haškim tribunalom i ubrza zakonodavnu aktivnost.
"Ono što je baza EU, od onog što su bili bazni ugovori, to je više od 20.000 zakona, više od 4.000 sudskih presuda koje treba da se presele u naše zakonodavstvo", kaže on.
"Naša će skupština već sledeće sedmice sazvati vanrednu sednicu, gde će se raspravljati o ključnim stvarima vezanim za Ustavni zakon. To su ključne stvari za naše približavanje EU", rekao je vicepremijer.
Đelić je najavio i da bi Srbija ove godine od EU mogla da dobije 129 miliona evra pomoći, a ta izdvajanja mogla bi se povećati na milijardu evra godišnje do kraja mandata Vlade Srbije.
"To su značajni iznosi. Milijarda evra je suma koja se upoređuje s našim budžetom. Ceo srpski budžet je oko šest milijardi evra", kaže on.
"Govorimo o šestini novca koji ne moramo da uzmemo od građana i privrede i koji možemo da upotrebimo za poljoprivredu, to je najveći deo evropskog budžeta, za nauku, univerzitet, socijalnu politiku i za nas vrlo važnu infrastrukturu", navodi Đelić.
"Kandidat i šengenska lista do 2008."
Direktorka Kancelarije za pridruženje EU Tanja Miščević izjavila je da su pregovori o 80 odsto teksta Sporazuma gotovi i da je moguće da pregovori budu završeni do kraja jula.
"Ono što je važno znati jeste da nam je, prema našim procenama, a prateći tempo ranijeg pregovaranja, dovoljno dve tehničke runde, što je zaista moguće uraditi do kraja jula", kaže ona.
"Naš osnovni cilj je da do kraja godine zaključimo Sporazum, da razmišljamo o kandidaturi za članstvo i da pokušamo da do kraja 2008. Srbija zaista bude u statusu kandidata, s jasnim datumom pregovora za članstvo u EU", rekla je Tanja Miščević.
Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević izjavila je da će Srbija paralelno raditi na dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU i na stavljanje na tzv. belu šengensku listu do kraja 2008.
Ksenija Milivojević za B92 kaže i da bi Srbija od EU mogla da dobije pola milijade evra kada postane kandidat za članstvo, što bi najkasnije moglo da bude 2009. godine.
"Više novca nas očekuje kada posle nastavka pregovora o pridruženju postanemo i kandidat za članstvo, najmanje duplo. Neka procena je da bi to moglo biti i do 500 miliona evra, ali to zavisi od godišnje projekcije EU", kaže Milivojevićeva.
"Nije dovoljno da mi samo kažemo da nam treba novac za to i to, već je potrebno da razvijemo vrlo konkretne predloge", kaže ona.
"Odlično za investitore"
Ekonomista Jurij Bajec smatra da je nastavak pregovora odličan signal za strane investitore. On kaže da projekti za koje Unija odobrava novac zvuče apstraktno, ali da će njihov efekat najbolje osetiti građani Srbije.
Bajec navodi da se privatizacioni novac smanjuje, da su Srbiji potrebne "zelene investicije" i da će status kandidata ohrabriti strance da ulažu u poslove u našoj zemlji. "Da oni to ne urade, te pare bismo morali da izdvojimo iz budžeta, a to su pare poreskih obveznika", kaže on.
"To su vrlo direktne pare, a da ne govorimo o indirektnim efektima, koji su mnogo značajniji, jer ako je nezaposlenost naš najveći ekonomski i socijalni problem, ne možemo ga rešavati bez otvaranja novih radnih mesta, a ona mogu biti samo profitabilna, gde se stvaraju proizvodi i usluge koji mogu da se prodaju na domaćem i stranom tržištu. Što više toga, utoliko bolje za Srbiju", smatra Bajec.
"Trenutni uspeh"
Učesnici emisije Replika B92 sinoć su se složili da je vest o nastavku pregovora veoma dobra, ali i da Srbija ne treba da se zanosi ovim trenutnim uspehom jer će se veoma brzo tražiti novi rezultati i hapšenje svih haških optuženika.
"Ni u jednom trenutku ne bi trebalo da se opuštamo i da ulazimo u neku preteranu euforiju. Ovo je možda prolongiranje problema za mesec-dva, ali u suštini nas čeka glavno, a to je da se završi posao saradnje sa Tribunalom", kazao je Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.
Lider SPS-a Ivica Dačić je rekao da je to svakako vest koju treba pozdraviti. "Veliko je pitanje samo - dokle će to trajati", kaže on.
"Proces pregovora je prekinut zbog neizručenja Ratka Mladića. Prema tome, ne treba se previše radovati, imajući u vidu da sada neki stepen uslovljavanja bude proširen i nekim drugim temama kao što su Kosovo i Metohija", kaže on.
Predsednik SDU-a Žarko Korać je rekao da onaj ko sarađuje s Hagom to treba da radi otvoreno i javno, a ne da građanima Srbije govori da je to neka vrsta trampe.
