Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan „Status” na mala vrata uvodi misiju EU na Kosmet
Iako u Prištini kažu da predstavnici EU nisu konsultovani o novom planu, koji predviđa delovanje KPS i Kfora u slučaju nemira u pokrajini, sličnost sa dokumentom „Tima za planiranje misije na Kosovu”, koji je u Briselu podnet u septembru prošle godine, navodi na drugačiji zaključak
U trenutku kada predstavnici EU i kosovskih institucija u Prištini razgovaraju o utvrđivanju daljih koraka u određivanju statusa južne srpske pokrajine, postaje sve očiglednije da plan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Status”, kojim se predviđa delovanje kosovske policije i vojnika NATO-a ukoliko dođe do nemira posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, predstavlja uvođenje bezbednosnog dela misije EU u pokrajinu bez zvaničnog odobrenja.
Takvu nameru, koja bi „na mala vrata” uvela misiju EU u pokrajinu, potkrepljuju sličnosti plana „Status” sa dokumentom „Tima za planiranje misije na Kosovu” (EUPT), koji je u Briselu podnet u septembru prošle godine i koji je „Politika” objavila sledećeg meseca. Kako je već poznato, ta misija, koja bi delovala u sklopu zajedničke Evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP), imala bi više od 1800 pripadnika, pre svega policajaca, ali i sudija, tužilaca, upravnika zatvora i carinika; početni mandat bi joj trajao dve godine, a godišnje bi koštala 150 miliona evra. U izveštaju se jasno navodi da „ne sme biti operativnih procepa između Unmika i misije ESDP, a EU treba da bude spremna da usvoji mudre odluke kako bi to garantovala”. Čak se ovome dodaje i preporuka da se „neformalno pokrene proces stvaranja misije”.
U dokumentu se navodi da bi strah od „bezbednosnog vakuuma”, koji bi mogao da nastane između proglašenja nezavisnosti i pronalaženja pravne formulacije koja bi „pokrila” jednoglasan politički dogovor zemalja EU o slanju misije, mogao da bude izbegnut slanjem snaga EU, što bi poslužilo kao dodatni argument za neodlučne članice Unije da podrže slanje misije, čak i ako nisu spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost.
Portparol KPS-a u Prištini Veton Ešljani tvrdi za „Politiku” da predstavnici EU nisu imali nikakvih „dodirnih tačaka u vezi sa planom ’Status’”, niti su konsultovani, pa on dovođenje u vezu ta dva plana ocenjuje kao spekulacije.
„Plan ’Status’ sačinjen je još u decembru 2005. godine, u vreme kada je počelo da se govori o ’konačnom’ statusu južne srpske pokrajine, a u njemu su razrađene sve opcije eventualnog pogoršanja situacije, bilo da se radi o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, prolongiranju datuma konačnog rešenja ili su u pitanju bilo koje ekstremne i nesvakidašnje situacije koje policija mora da stavi pod kontrolu”, kaže Ešljani. On nije hteo da govori o pojedinostima plana „Status”, ali je rekao da će, ukoliko dođe do „specifične situacije na koju ne mogu da odgovore KPS i međunarodna policija biti angažovani vojnici NATO-a u sastavu Kfora, „ali do određenog momenta, odnosno do smirivanja situacije”, posle čega bi nadležnost ponovo bila vraćena policiji.
Bojazan da su Srbi meta operacije „Status” potkrepljuje i jučerašnja najava portparola Kfora Bertranda Bona o dolasku 560 vojnika iz Italije. Naime, od 4. februara u roku od mesec dana ovaj bataljon će biti raspoređen u centralnom i severnom delu pokrajine, gde se već nalazi oko 16.000 pripadnika Kfora. Izvesnu senku na verodostojnost portparolovih reči, da se ovo pojačanje ne može dovesti u vezu sa statusom Kosova, nego da predstavlja „redovnu vežbu pripadnika mirovnih snaga”, mogla bi, između ostalog, da baci izjava izaslanika Havijera Solane na Kosovu Jonasa Jonsona za jučerašnji prištinski dnevnik „Zeri” da se koordinira datum nezavisnosti, kao i da su pri kraju pripreme za uspostavljanje nove misije na Kosovu, koja će se baviti pitanjima pravosuđa i policije.
O istoj temi sa Solanom, komesarom za proširenje Olijem Renom i generalnim sekretarom NATO-a Jap de Hop Sheferom razgovaraće danas u Briselu kosovski premijer Hašim Tači, koji je uoči odlaska u Brisel najavio „lepo iznenađenje” u vidu objavljivanja datuma kosovske nezavisnosti. Sastanak Saveta ministara EU predviđen je za 28. januar, ali se ne očekuju donošenje odluke o slanju misije EU, pre svega zbog neslaganja oko pravnog osnova.
Lider Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović smatra da su ova dva plana povezana utoliko što bi Misija EU obezbedila dodatne policijske i vojne snage, pa bi Kfor imao na raspolaganju dodatnih 350-400 policajaca koje bi rasporedili na sever. Ivanović smatra da bi eventualno istupanje srpskih policajaca iz KPS-a i napuštanje policijskih stanica samo olakšalo razmeštanja međunarodnih i albanskih policajaca na sever, što bi bio nepovratan proces.
U pomenutom dokumentu za pripremu misije EU razrađena su tri scenarija prema stepenovanju otpora Srba prema nezavisnosti na severu i u enklavama i shodno tome predviđeni su konkretni koraci. U slučaju „uglavnom stabilne situacije”, koja podrazumeva nizak-srednjinivo opasnosti uz povremene lokalne incidente, podrazumeva se da je „integritet KPS u celosti ili većim delom sačuvan i da bi misija ESDP trebalo da bude spremna da popuni trenutno nastalu prazninu u kapacitetu KPS samo u ograničenim oblastima”.
Ukoliko dođe do delimičnog otpora srpskog stanovništva nivo opasnosti se klasifikuje kao srednji. Otpor bi mogao da bude u vidu protesta, uključujući nasilne demonstracije uglavnom u severnom delu Mitrovice. U ovakvim okolnostima lokalni KPS bi i dalje mogao da bude dovoljan za očuvanje reda, uključujući i granicu, „mada bi služba mogla da se suoči sa problemom nedostatka ljudstva zbog toga što bi veći broj srpskih policajaca davao otkaze ili u najmanju ruku ne bi ispunjavali dužnosti”. U ovom slučaju bilo bi potrebno pojačanje kapaciteta bezbednosne misije EU na severu Kosova. Ovakvo pregrupisavanje personala trebalo bi, međutim, posmatrati kao kratkoročno rešenje zbog toga što bi se ono znatno odrazilo na ukupne operativne kapacitete celokupne evropske misije.
Treći scenario predviđa da Srbi ispolje „puni otpor” u vezi sa rešenjem statusa i njegovom primenom, i severno od Ibra i u drugim delovima Kosova, što bi moglo da rezultira rasformiranje KPS-a. U dokumentu EU se predviđa da bi većina srpskih policajaca napustila službu; to bi stvorilo bezbednosni vakuum, posebno na severu i u enklavama sa većinskim srpskim stanovništvom. U ovoj situaciji, policijska komponenta ESDP dosegla bi granice svojih operativnih kapaciteta. Posle odgovarajuće procene rizika, misija ESDP će možda razmisliti o tome da se postepeno ponovo rasporedi i preuzme prvenstvo kao policijska snaga. Osim toga, možda će morati da se pokrenu disciplinske mere protiv svih policajaca KPS koji ne budu ispunjavali dužnosti. Države članice možda će razmatrati pojačanje policijske komponente.
Negirajući sličnost između plana „Status” i plana misije EU, portparol KPS Eljšani kaže da je „Status” „jedinstven plan, bez ikakvih ’specifičnosti’”.
Na pitanje „Politike” da li postoji plan za delovanje ukoliko Srbi sa severa Kosova napuste kosovske policijske strukture, Ešljani kaže da „ne veruje da do toga može da dođe”, ali na naše insistiranje ipak dodaje da postoji „odgovarajući odgovor”. „Ali, zvanično ne mogu ništa da vam kažem. Ono što je istina je i da policijske strukture na severu Kosova imaju ovaj dokument”, kratak je bio Ešljani podvlačeći da plan „Status” na severu Kosova „imaju samo oni policajci koji su po činu visoko rangirani i koji treba da ga imaju”.
--------------------------------------------------------------------------
Kljakić: Plan treba da ostane samo plan
Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kljakić iz sektora za saradnju sa međunarodnim misijama u pokrajini kaže za „Politiku” da plan „Status” nije nikakvo iznenađenje. On podseća da svi politički i vojnobezbednosni akteri kosmetske krize – regionalni, evropski i transatlantski – već dugo imaju planove za delovanje u slučaju mogućeg i očekivanog pogoršanja bezbednosne situacije na KiM pod pretpostavkom najavljivanog jednostranog proglašenja „nezavisnog Kosova” i priznanja tog nelegalnog akta secesije trećih zemalja. „Isto tako, već mesecima se preko medija u Tirani i Prištini oglašavaju predstavnici različitih albanskih paravojnih organizacija i obaveštavaju javnost da i oni imaju svoje planove za delovanje u slučaju izbijanja bezbednosne krize na KiM”, navodi Kljakić. „Glavni međunarodni akteri kosmetske krize do sada su ignorisali ova upozorenja. Ipak, još nije sasvim kasno da ovi planovi ostanu samo planovi. To se može postići ukoliko bude ispunjen samo jedan potreban i neophodan uslov – da se suspenduje javna i tajna podrška programu razbijanja teritorijalne celovitosti i integriteta Republike Srbije”.
Biljana Mitrinović - Biljana Radomirović
[objavljeno: 24/01/2008.]
.jpg)
