Izvor: Politika, 15.Maj.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pitanje identiteta uključuje i emocije

Srp­ski ma­na­stir okru­žen al­ban­skom za­jed­ni­com ne bi smeo da bu­de ostr­vo bez ko­mu­ni­ka­ci­je sa za­jed­ni­com ko­ja ih okru­žu­je

Na Ko­so­vu je u dva ve­li­ka ta­la­sa uni­šta­va­no srp­sko ver­sko i kul­tur­no na­sle­đe i u me­đu­vre­me­nu spo­ra­dič­no.Ka­ko gle­da­te na te do­ga­đa­je i raz­lo­ge ko­ji su do njih do­ve­li?

Mi­slim da bi so­ci­o­lo­zi i isto­ri­ča­ri tre­ba­loda pred­sta­ve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ana­li­zu tu­žnih do­ga­đa­ja ko­ji su se de­si­li na Ko­so­vu po­sle ra­ta, a po­seb­no u mar­tu 2004. To­kom pro­te­klih go­di­na, vi­de­li smo da su ver­ski i et­nič­ki sim­bo­li iden­ti­te­ta bi­li ugro­že­ni u su­ko­bi­ma, i to ne sa­mo na Ko­so­vu, već i u re­gi­o­nu, ali i u ce­lom sve­tu. Mi­slim da je neo­p­hod­no da na­ša dru­štva od­luč­no i ja­sno raz­li­ku­ju re­li­gi­je, et­ni­ci­tet i gra­đan­stvo. U po­gle­du po­lo­ža­ja ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve na Ko­so­vu, mo­ram da ka­žem da je si­tu­a­ci­ja bo­lja, iako smo svi sve­sni naj­no­vi­jih i ve­o­ma tu­žnih skr­na­vlje­nja na srp­skim gro­blji­ma.

Po­sto­ji ve­ro­va­nje kod Sr­ba da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i nje­ne sna­ge ni­su uči­ni­le do­volj­no da za­šti­te srp­sko ver­sko i kul­tur­no na­sle­đe, te da je po­ve­ra­va­nje bri­ge za za­šti­tu na­sle­đa ko­sov­skoj po­li­ci­ji i sna­ga­ma bez­bed­no­sti ne­do­pu­sti­vo. ŠtaVimi­sli­te o to­me?

Lo­kal­ne vla­sti su se zva­nič­no i for­mal­no oba­ve­za­le na is­pu­nja­va­nje od­re­đe­ne oba­ve­ze u za­šti­ti i oču­va­nju ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Ove oba­ve­ze uklju­ču­ju pred­u­zi­ma­nje me­ra ko­ji­ma bi se spre­či­lo na­ru­ša­va­nje ba­šti­ne, a even­tu­al­ni po­či­ni­o­ci bi­li ka­žnje­ni. U bli­skoj bu­duć­no­sti oče­ku­je se raz­vi­ja­nje in­te­gri­sa­ne po­li­ti­ke oču­va­nja ver­ske i kul­tur­ne ba­šti­ne i ak­tiv­no an­ga­žo­va­nje u po­ve­ća­nju i po­di­za­nju op­šte sve­sti o po­što­va­nju tog i ta­kvog na­sle­đa. Ko­sov­ske vla­sti su za­i­sta isle­đi­va­le in­ci­den­te ko­ji su se do­go­di­li. Ima­mo slu­ča­je­va u ko­ji­ma su po­či­ni­o­ci kri­vič­no go­nje­ni i ka­žnje­ni. Na pri­mer, na­pa­dač na ma­na­stir Vi­so­ki De­ča­ni od pre ne­ko­li­kogo­di­na je osu­đen. Lo­pov ko­ji je krao olo­vo sa kro­va cr­kve u Pri­zre­nu je kri­vič­no go­njen, še­sto­ro lju­di ko­ji su ile­gal­no pre­ko­pa­va­li u Ko­ri­ši uhap­še­ni su i osu­đe­ni. U ovom tre­nut­ku ima oko 15 lo­ka­li­te­ta Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve ko­je ču­va KPS, i svi oni su pred­met re­dov­ne pa­tro­le. Euleks po­dr­ža­va KPS re­dov­nim nad­zo­rom. Tre­ba­lo bi za­pam­ti­ti da je Ko­sov­ska po­li­cij­ska slu­žba mul­ti­et­nič­ka, da po­sto­je i Sr­bi u po­li­ci­ji i ne­ki od po­li­ca­ja­ca ko­ji­ma je du­žnost za­šti­ta spo­me­ni­ka su Sr­bi. Ja to pa­žlji­vo pra­tim, u sa­rad­nji sa Eulek­som, i že­lim da vas uve­rim da od­go­va­ra­ju­ći broj Sr­ba po­li­ca­ja­ca uče­stvu­je u obez­be­đi­va­nju ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa. Ono što sam po­ku­ša­vam da pre­ne­sem sa­go­vor­ni­ci­ma je­steda lo­kal­ne za­jed­ni­ce mo­ra­ju da shva­te da od pri­su­stva srp­ske kul­tu­re i spo­me­ni­ka mo­gu ima­ti sa­mo ko­ri­sti. To je ne­što na če­mu obe za­jed­ni­ce mo­ra­ju da ra­de. Ma­na­stir okru­žen al­ban­skom za­jed­ni­com ne bi smeo da bu­de ostr­vo bez ko­mu­ni­ka­ci­je sa za­jed­ni­com ko­ja ih okru­žu­je. Za­jed­ni­ca će mo­žda ima­ti po­tre­bu da raz­vi­je tu­ri­stič­ku in­fra­struk­tu­ru itd., ta­ko da će lju­di ko­ji po­se­ću­ju ma­na­sti­re ta­ko­đe po­se­ti­ti pro­dav­ni­ce, ka­fe-ba­ro­ve ili ho­te­le u su­sed­noj za­jed­ni­ci. Na­dam se da će ko­sov­ski Al­ban­ci shva­ti­ti da je pri­su­stvo srp­skih ma­na­sti­ra u nji­ho­voj za­jed­ni­ci mo­guć­nost ko­ja ne pred­sta­vlja pret­nju.

U po­sled­nje vre­me bi­lo je raz­li­či­tih po­ku­ša­ja ne­kih al­ban­skih isto­ri­ča­ra da pre­i­me­nu­ju srp­sko ver­sko i kul­tur­no na­sle­đe na Ko­so­vu i da ga pred­sta­ve kao al­ban­sko i ko­sov­sko, što se vi­di i na in­ter­net-stra­ni­ci  vi­sit­ko­so­vo.org.Sr­bi to do­ži­vlja­va­ju kao so­fi­sti­ci­ra­ni ob­lik ne­pre­kid­nog ra­za­ra­nja. Ko­me mo­gu da se obra­te i tra­že za­šti­tu u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma?

Za­šti­ta i ostva­ri­va­nje pra­va Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve ga­ran­to­va­ni su za­ko­ni­ma Ko­so­va. Ovo uklju­ču­je i pri­zna­va­nje ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa, kao i pri­pa­da­ju­će imo­vi­neSrp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve či­je je se­di­šte u Be­o­gra­du. Vi­še sa­rad­nje iz­me­đu dve stra­ne na teh­nič­kom ni­vou po­mo­ći će u re­ša­va­nju ovih pi­ta­nja. Ja ga, kao mo­de­ra­tor, vi­dim kao deo mo­je du­žno­sti i na­sto­jim da ra­dim u tom sme­ru i, na­rav­no, mo­ram re­ći da po ovom pi­ta­nju bli­sko sa­ra­đu­jem sa kan­ce­la­ri­jom SPEU i do­bi­jam ve­li­ku po­moć iz nje­go­vog ka­bi­ne­ta jer je ta­mo do­bar broj struč­nja­ka an­ga­žo­van da ra­di na to­me. Po­me­nu­li ste tu­ri­stič­ki sajt. Ka­da ste vi­de­li to?

Pre ne­ko­li­ko da­na. Znam da je tre­nut­no ne­do­stu­pan, ali je do pre ne­ko­li­ko da­na bio vi­dljiv.

Znam, imao sam sa­sta­nak sa od­go­va­ra­ju­ćim vla­sti­ma ov­de i ob­ja­snio im da to ne­ma smi­sla. Na­i­šao sam na raz­u­me­va­nje, sajt tre­nut­no ni­je u funk­ci­ji, i mi­slim i na­dam se da će u bu­duć­no­sti vi­še od­ra­ža­va­ti pra­vi iden­ti­tet onih či­ji su spo­me­ni­ci.

Po Va­šem mi­šlje­nju, ko­me i na ko­ji na­čin tre­ba po­ve­ri­ti za­šti­tu srp­skog ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa na Ko­so­vu?

Ve­ru­jem da pri­mar­na od­go­vor­nost za za­šti­tu tih spo­me­ni­ka le­ži na lo­kal­nim vla­sti­ma. Lo­kal­ni za­ko­ni pru­ža­ju či­tav niz me­ra za za­šti­tu srp­skog kul­tur­nog i ver­skog na­sle­đa. Za­šti­ta Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i nje­ne ba­šti­ne na Ko­so­vu je ne sa­mo u in­te­re­su SPC, već i u in­te­re­su Ko­so­va i za­i­sta u in­te­re­su čo­ve­čan­stva, jer ti spo­me­ni­ci pri­pa­da­ju čo­ve­čan­stvu i svi smo bo­ga­ti­ji zbog nji­ho­vog po­sto­ja­nja. Ja, kao po­sred­nik, imam za cilj po­spe­ši­va­nje di­ja­lo­ga iz­me­đu svihstra­na.

Da li Ah­ti­sa­ri­jev plan pre­ma Va­šem mi­šlje­nju nu­di od­go­va­ra­ju­ći okvir za za­šti­tu srp­skog kul­tur­nog i ver­skog na­sle­đa na Ko­so­vu? Srp­ska stra­na ve­o­ma če­sto tvr­di ka­ko ne po­sto­ji ga­ran­ci­ja i ne­ma me­ha­ni­za­ma sank­ci­ja u slu­ča­ju ne­u­spe­ha?

Kao što sam re­kao: ako stra­ne ra­de za­jed­no i shva­ta­ju da je za­šti­ta ba­šti­ne u nji­ho­vom in­te­re­su, on­da da – plan će se po­ka­za­ti do­brim. Lo­kal­ni za­kon pred­vi­đa ka­zne i bi­lo je slu­ča­je­va ka­da su pre­kr­ši­o­ci za­ko­na kri­vič­no go­nje­ni. Na­rav­no, kraj­nji cilj bi bio da ne­ma ta­kvih pre­stu­pa, pa zbog to­ga ni kri­vič­nog go­nje­nja. Šta do­bi­ja­te uko­li­ko ne­kog pro­ce­su­i­ra­te i ka­zni­te na­kon to­ga što je spo­me­nik već pre­tr­peo šte­tu ko­ja će za­du­go ili za­u­vek osta­ti? Sve to uka­zu­je na po­tre­bu sa­rad­nje i po­sre­do­va­nja i na­dam se da ću to­me do­pri­ne­ti u skla­du sa mo­jim spo­sob­no­sti­ma.

Ima­te li kon­tak­te sa lju­di­ma iz Be­o­gra­da ko­ji su od­go­vor­ni za oču­va­nje srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne i da li ste za­do­volj­ni sa­rad­njom?

Bio sam po­zvan da pre­u­zmem ulo­gu po­sred­ni­ka na­kon pro­ce­sa kon­sul­ta­ci­ja pod vođ­stvom EU. To­kom ovog pro­ce­sa, svi re­le­vant­ni ak­te­ri i sve za­in­te­re­so­va­ne stra­ne da­lisu sa­gla­snost, a to zna­či i vla­sti u Be­o­gra­du i Pri­šti­ni. To­kom mo­jih uvod­nih sa­sta­na­ka u po­sled­njih ne­ko­li­ko ne­de­lja, svi sa­go­vor­ni­ci su iz­ra­zi­li po­sve­će­nost oču­va­nju srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne na Ko­so­vu. Ova za­jed­nič­ka oba­ve­za je od ključ­nog zna­ča­ja za us­po­sta­vlja­nje odr­ži­vog di­ja­lo­ga, što i sam po­ku­ša­vam da pro­mo­vi­šem.

Ka­ko oce­nju­je­te do­sa­da­šnji rad na ob­no­vi ra­zo­re­nih cr­ka­va i ma­na­sti­ra na Ko­so­vu i po­seb­no Va­šu sa­rad­nju sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom?

 Imam do­bru sa­rad­nju sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom. Po­se­tio sam pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja 25. mar­ta u Be­o­gra­du. Ima­li smo zva­nič­ni sa­sta­nak na ko­jem je iz­ra­zio po­dr­šku za mo­ju mi­si­ju i dao svoj bla­go­slov za nju. Re­kon­struk­ci­ju srp­skih ma­na­sti­ra ko­ji su pre­tr­pe­li ošte­će­nja to­kom ne­sreć­nih do­ga­đa­ja u mar­tu 2004. pred­u­ze­la je Ko­mi­si­ja za spro­vo­đe­nje ob­no­ve, ko­juje po­kre­nuouglav­nom Sa­vet Evro­pe i fi­nan­si­ra je Evrop­ska ko­mi­si­ja. Lič­no ni­sam bio uklju­čen u pro­ces re­kon­struk­ci­je tih spo­me­ni­ka, to je man­dat dru­ge gru­pe, dru­gog te­la. Ko­li­ko raz­u­mem, nji­hov man­dat is­ti­če, jer se po­sao na cr­kva­ma i spo­me­ni­ci­ma ko­ji su uni­šte­ni i ošte­će­ni a po­tom uklju­če­ni u pro­ces re­kon­struk­ci­je bli­ži kra­ju. Mi­slim da ukup­no ima 34 spo­me­ni­ka i rad na nji­ho­voj ob­no­vi bi­će za­vr­šen do kra­ja ove go­di­ne.

Ka­ko gle­da­te na po­ku­ša­je Al­ba­na­ca da pred­sta­ve ne­ke pra­i­sto­rij­ske, neo­lit­ske pred­me­te, ko­ji su deo an­tič­ke ne­na­ci­o­nal­ne vin­čan­ske kul­tu­re na Bal­ka­nu, kao deo svo­je na­ci­o­nal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne i se­be kao di­rekt­nepo­tom­ke drev­nih Ili­ra, od­no­sno Dar­da­na­ca, i slič­no?

 Na pi­ta­nja kao što je ovo tre­ba da od­go­va­ra­ju struč­nja­ci iz ar­he­o­lo­gi­je i isto­ri­je. Do­zvo­li­te mi da na­gla­sim da ja ve­ru­jem ka­ko or­ga­ni­za­ci­ja da­na­šnjeg dru­štva ne tre­ba da se za­sni­va na ar­he­o­lo­škim na­la­zi­šti­ma, već na aspi­ra­ci­ja­ma i vred­no­sti­ma sa­da­šnjo­sti. Ar­he­o­lo­gi­ja i po­li­ti­ka su dve raz­li­či­te stva­ri. Sva­ka oso­ba će vam in­ter­pre­ti­ra­ti dru­gu ver­zi­ju isto­ri­je, svu­da u sve­tu. Ja ne na­me­ra­vam da po­no­vo pi­šem isto­ri­ju, ali do­zvo­li­te mi da po­no­vo na­gla­sim da će teh­nič­ka sa­rad­nja iz­me­đu dve stra­ne olak­ša­ti svi­ma ba­vlje­nje ovim pi­ta­nji­ma..

Ko­li­ko je oču­va­nje ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa stru­ka a ko­li­ko po­li­ti­ka?

Kul­tur­na i ver­ska ba­šti­na su deo ne­či­jeg iden­ti­te­ta, a ka­da je iden­ti­tet u pi­ta­nju, emo­ci­je su uklju­če­ne. Po­go­to­vo ka­da po­sto­ji per­cep­ci­ja da je je­dan iden­ti­tet ospo­ren, bez ob­zi­ra na to da li je to slu­čaj ili ne. Ču­li smo mno­ge ira­ci­o­nal­ne iz­ja­ve na Bal­ka­nu ka­da je u pi­ta­nju na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Ja ve­ru­jem da je mo­gu­će pri­bli­ži­ti se pi­ta­nju ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa na Ko­so­vu na ra­ci­o­na­lan i kon­struk­ti­van na­čin. Mi­slim da je to u sva­či­jem in­te­re­su, svi će za­la­ga­njem do­bi­ti od ra­ci­o­nal­nog pri­stu­pa – Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, vla­sti na Ko­so­vu. Mi­slim da je iz­ve­stan na­pre­dak po­stig­nut, ali to ne zna­či da ne mo­ra­mo i da­lje mno­go da ra­di­mo. Kao po­sred­nik u sa­rad­nji, uvek uz po­moć kan­ce­la­ri­je spe­ci­jal­nog pred­stav­ni­ka EU, od­lu­čan sam da na­sta­vim za­po­če­to.

Ka­ko oce­nju­je­te zna­čaj i vred­nost kul­tur­nog na­sle­đa na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji?

Ja bih od­go­vor na to pi­ta­nje dao kao pri­vat­no li­ce ko­je se di­vi vred­no­sti­ma umet­no­sti. Ve­o­ma sam im­pre­si­o­ni­ran umet­no­šću ko­ju sam vi­deo u srp­skim ver­skim spo­me­ni­ci­ma. Mi­slim da je umet­nost u De­ča­ni­ma, da su ar­hi­tek­tu­ra i fre­ske iz­van­red­ne. Ja sam imao is­ku­stvo rav­no ot­kro­ve­nju ka­da sam pri­su­stvo­vao li­tur­gi­ji ta­mo, okru­žen tim re­mek-de­li­ma. Mi­slim da sam bo­ga­ti­ja lič­nost na­kon što sam po­se­tio De­ča­ne, Pa­tri­jar­ši­ju u Pe­ći i Gra­ča­ni­cu. Mi­slim da ti spo­me­ni­ci svo­jim po­sto­ja­njem či­ne čo­ve­čan­stvo bo­ga­ti­jim. Im­pe­ra­tiv je sa­ču­va­ti ih, za­šti­ti­tii pre­da­ti bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ta­ko da one ta­ko­đe ima­ju ko­rist od ove iz­van­red­ne umet­no­sti.

Zna­te li za ne­ki sli­čan pri­mer u sve­tu ko­ji mo­že da po­slu­ži kao mo­del za upo­re­đi­va­nje i re­ša­va­nje pro­ble­ma ko­ji po­sto­je na Ko­so­vu ka­da go­vo­ri­mo o ver­skom i kul­tur­nom na­sle­đu?

 Mo­ram da pri­znam, ne. Ne znam, tu bi za­i­sta mo­glo bi­ti i dru­gih slu­ča­je­va za ko­je ja lič­no ne znam, ali u isto vre­me mi­slim da mi to sva­ka­ko mo­ra­mo uči­ni­ti. Va­žno je da ra­di­mo na za­šti­ti, bez ob­zi­ra na to da li mo­že­mo iz­vu­ći po­u­ku iz dru­gih pri­me­ra ili ne. Ovo je slu­čaj ko­ji je sva­ka­ko je­din­stven. Su­o­če­ni smo sa pro­ble­mom oču­va­nja ver­skog i kul­tur­nog na­sle­đa i to je je­din­stven iza­zov is­pred nas.

Šta vi­di­te kao naj­re­al­ni­je re­še­nje za pi­ta­nja za­šti­te, bri­ge, vla­sni­štva nad objek­ti­ma srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne na Ko­so­vu?

Sve što je po­treb­no je­steve­li­ka do­za ra­zu­ma, prag­ma­ti­zma i kon­struk­tiv­nog pri­stu­pa i to je slu­čaj u ko­me će svi iza­ći kao po­bed­ni­ci. Za­šti­ta na­sle­đa Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve na Ko­so­vu je de­fi­ni­tiv­no u in­te­re­supra­vo­slav­ne cr­kve i to je pot­pu­no ja­sno. Ta­ko­đe je u in­te­re­su Ko­so­va i Ko­so­vo je usvo­ji­lo za­kon ko­ji je oba­ve­zu­ju­ći ono­li­ko ko­li­ko to za­kon mo­že da bu­de, u smi­slu za­šti­te Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i po­što­va­nja nje­nog iden­ti­te­ta. Ka­da go­vo­ri­mo o Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi,ja­sno je da ona ima se­di­šte u Be­o­gra­du i da su ko­sov­ske vla­sti pre­u­ze­le naj­vi­šu for­mal­nu oba­ve­zuda po­štu­ju njen iden­ti­tet i da za­šti­tenje­no pri­su­stvo, pri­zna­ju­ći da je to deo Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve či­je je se­di­šte u Be­o­gra­du. Di­fe­ren­ci­ja­ci­ja iz­me­đu re­li­gi­je, et­ni­ci­te­ta i gra­đan­stva du­go će po­tra­ja­ti,ali to je je­di­ni put ka raz­u­me­va­nju svih stra­na u ovoj si­tu­a­ci­ji i ovom pro­ble­mu.

Go­ran Avra­mo­vić

[objavljeno: 16/05/2010]

Nastavak na Politika...