Izvor: BKTV News, 26.Apr.2013, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitamo naglas: Od čega žive građani Srbije?
Srbija postaje država nezaposlenih i penzionera! U manjini su ostali zaposleni. Podaci nas upozoravaju da je ovaj trend već duže vreme na sceni. Ako se ovako nastavi Srbija bi mogla za najviše pet godina da postane evropski „socijalni slučaj“, gde će radno mesto biti privilegija. Prema najnovijim podacima, na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner, a kako pokazuju trendovi, uskoro i jedan nezaposleni. Sistem koji ne stvara bogatstvo, već osiromašuje narod prožet je sa 2,7 miliona nezaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i penzionera i milion zaposlenih.S pravom se onda pitamo: Od čega žive građani Srbije?
Preživeti mesec dana u Srbiji je prava ekonomska i politička alhemija. Neki kažu, čista magija. Od pomenutih milion ljudi koji radi, samo 400 hiljada zaposlenih spada u tzv. proizvodna zanimanja. Ostali su u državnim preduzećima, uslužnoj delatnosti i administraciji. Naša je „slika i prilika“ da jedan proizvođač bilo čega „hrani“ deset građana. Bruto domaći proizvod 2012. godine iznosio je 29,9 milijardi evra. Rast od dva odsto znači da bismo ove godine morali da proizvedemo robe i pružimo usluga vrednih za ukupno 598,6 miliona evra. Ako se to podeli na sve zvanično zaposlene u Srbiji, svaki radnik trbalo bi da dohoduje 347 evra više nego 2012. godine, što je trenutno teško izvodljivo. Bogaćenje dolazi kroz razne špekulacije, crno tržište rada i robe, ali i nepristojnih trgovinskih marži. Pojedine procene govore da na putu do kupca roba poskupi od 50 do 150 odsto. Ono što zarade zaposleni odlazi na skupu hranu, komunalne troškove i poreze. Isti je slučaj i sa penzionerima koji često izdržavaju svoje porodice.
Po istraživanju Svetske banke u Srbiju je od 2000. do 2010. godine od iseljenika stiglo čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije. Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra. U 2011. – 2,794 milijarde evra. Iz dijaspore su prošle godine u Srbiju pristigle 2,73 milijarde evra doznaka, što je bilo oko 10 odsto BDP u 2012. godini. Svi ovi podaci govore da Srbija sve više troši, nego što proizvodi. Umesto da se bori za poziciju prodavca svojih proizvoda, znanja i kapitala, Srbija se pretvorila u evropskog i regionalnog kupca. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da u martu ove godine nije bilo inflacije, a njen iznos za prva tri meseca je 1,1 odsto, dok je računajući godišnji nivo dostigla 11,2 odsto. Prosečan građanin Srbije zna da se u martu živelo teže nego krajem 2012. godine, što ukazuje da inflacije realno ima i da su sve tanji novčanici i prazniji tanjiri. Stručnjaci prognoziraju da bi Srbija ove godine mogla da ima rast BDP od dva odsto, ali to nije dovoljno za veću zaposlenost i bolji standard. Za nova radna mesta potrban je rast od četiri do pet odsto, što je po sadašnjim trendovima teško izvodljivo.
Tomislav Kresović
Tweet
