Izvor: Blic, 15.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petokraka otišla ukazom Mićićeve
Petokraka otišla ukazom Mićićeve
Vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić priredila je juče prijem povodom Dana državnosti Srbije. Ukazom Mićićeve, noć uoči prijema sa zgrade Predsedništva Srbije skinuta je zvezda petokraka.
Šef poslaničkog kluba DOS - Reforme Srbije i potpredsednik DS Čedomir Jovanović ocenio je juče za 'Blic' da je bilo logično skinuti zvezdu petokraku sa zgrade Predsedništva Srbije. - Tako nešto bilo je logično s obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da više ne postoje političke prepreke koje su do sada bile nepremostive, kako bi se zgrada Predsedništva Srbije vratila u pređašnje stanje i na takav način činila celinu sa Skupštinom grada Beograda. U konsultacijama sa nadležnim institucijama, pre svega sa Zavodom za zaštitu spomenika, započeta je ta procedura i ona će biti konačno završena pošto se izgradi i vrati identičan izgled zgradi Predsedništva, baš kao što je to urađeno sa Skupštinom Beograda - rekao je Jovanović. Upitan da li je prisustvovao skidanju petokrake sa zgrade Predsedništva Srbije, on je odgovorio odrečno.
- Ne znam ko je skidao zvezdu, nisam gledao - zaključio je Jovanović.
Međutim, kako 'Blic' saznaje od izvora bliskog vrhu DOS, Jovanović je bio prisutan prilikom skidanja zvezde sa kupole zgrade Predsedništva Srbije. Naš sagovornik je kazao da su tom događaju prisustvovali i funkcioner GSS Ivan Andrić, ali i suprug v.d. predsednika Republike Miodrag Mićić.
- Zvezdu petokraku skinuli su isti oni alpinisti koji su to znamenje skinuli i sa Skupštine Beograda - rekao je naš sagovornik. Prijemu u zgradi Predsedništva Srbije prisustvovali su premijer Zoran Đinđić, većina članova Vlade Srbije, kao i lideri DOS Dragoljub Mićunović i Nenad Čanak. Viđeni su i čelnici G17 plus Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, načelnik GŠ VJ Branko Krga, velikodostojnici SPC i predstavnici verskih zajednica. Prijemu su prisustvovali i predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, kao i prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom princezom Katarinom, kao i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu. Zvaničnu Crnu Goru predstavljao je predsednik Skupštine i v.d. predsednika Republike Filip Vujanović. Izostali su predstavnici opozicije i Demokratske stranke Srbije.
Goste je dočekivala Nataša Mićić u društvu supruga Miodraga. Inače, Miodrag Mićić je vlasnik firme 'Multisoft' u Užicu, koja se bavi izradom softvera.
Mićićeva je, obraćajući se gostima, poručila da je jedan od najvažnijih poslova u ovoj godini donošenje novog ustava Srbije, koji mora da bude ono što je bio Sretenjski ustav u vreme kada je donet. Ona je ocenila da su sada Srbija i Crna Gora u prilici da postanu uzoran i podsticajan primer za region, te da je neophodno da se okonča neodgovoran period vođenja države, za šta pojedinci moraju da odgovaraju.
- Nadam se da će se uskoro, kada se definitivno taj period okonča, ova zgrada Predsedništva Srbije pretvoriti u muzej, što je uobičajeno za narod koji poštuje svoju tradiciju - rekla je Nataša Mićić. Premijer Đinđić izrazio je očekivanje da će u narednih sedam-osam dana biti konstituisana skupština Srbije i Crne Gore, a nakon toga za sedam dana konstituisan savet ministara.
- Pokušaćemo da se dogovorimo sa kolegama iz Crne Gore da ono što je planirano da se uradi za tri godine, uradimo za nekoliko meseci, kako bi se izbegle te sumnje u kojoj će se državi živeti - rekao je Đinđić.
Posebno interesovanje izazvao je Filip Vujanović, koga su okružile pripadnice lepšeg pola, ali odvojio je vreme za razgovore sa Đinđićem, generalom Krgom i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. Lj. B- N. Č. Karađorđev ustanak i Obrenovićev Ustav
BEOGRAD - Srbija danas obeležava Dan državnosti, 15. februar. U Orašcu 1804. godine, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, Srbi su na današnji dan prvi put organizovano ustali u borbu za oslobođenje. Na Sretenje Gospodnje 1835. godine donet je prvi Ustav Srbije, na čijem čelu je bio knez Miloš Obrenović. Ustav, usvojen drugog dana zasedanja, 15. februara, sastojao se iz 14 glava i 142 člana, definišući Srbiju kao nezavisnu kneževinu podeljenu na okruge, srezove i opštine. Sretenje je za Dan državnosti Srbije proglašeno 10. jula 2001. godine usvajanjem Zakona o državnim i drugim praznicima Srbije.
