Izvor: Blic, 19.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petersen više nije relevantan
Petersen više nije relevantan
Beograd nije uticao na Vladu i Skupštinu Republike Srpske da odbiju predlog za reformu policije u BiH. Zbog toga su neprimerene izjave visokog predstavnika Pedija Ešdauna i predsednika Saveta ministara Adnana Terzića u kojima tvrde da je Beograd iskoristio svoj uticaj na Srbe u RS da odbiju ovaj predlog, kaže u razgovoru za 'Blic' Branko Radujko, savetnik predsednika Srbije za regionalnu politiku.
Radujko tvrdi da je to što Ešdaun >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << optužuje zvanični Beograd, na izvestan način odraz činjenice da je on sam vodio pogrešnu politiku kad je reč o reformi policije.
- Jasno je da policija mora da postane efikasnija i modernija, ali nikome nije jasno zašto je potrebna izmena teritorijalne nadležnosti policije. I sada postoje policijske strukture na nivou BiH koje mogu da obavljaju određene poslove na teritoriji koja je u nadležnosti RS. Neobično je to što je Ešdaun pristao da dođe na obeležavanje 10 godina zločina u Srebrenici za čiju je organizaciju i bezbednost odgovornost snosila policija RS, a da istovremeno govori da ta policija nije sposobna. Kako ocenjujete tezu da se međunarodnoj zajednici žuri da Republiku Srpsku integriše u BiH kako bi se izbegla mogućnost da, u slučaju nezavisnosti Kosmeta, Srbi raspišu referendum o izdvajanju iz BiH?
- Ta teza se mnogo zloupotrebljava. Srbija i Crna Gora ničim što se dešava u BiH ne uslovljava budući status Kosmeta. Mi ni na koji način ne dovodimo u pitanje teritorijalni suverenitet BiH. Međutim, u toj državi živi oko milion i po Srba, i tako velika nacionalna zajednica sasvim sigurno će imati svoju političku reakciju ukoliko ne budu primenjivani isti principi, na primer nepromenljivosti granica, u regionu. Ali, to nije stvar Beograda, nego milion i po ljudi koji žive tamo. Ne znam koja vlast u Beogradu može da ubedi Srbe u BiH da nemaju određene političke inicijative. Još je pokojni Zoran Đinđić bio optuživan krajem 2002. godine da rešenje pitanja Kosmeta uslovljava Republikom Srpskom. Beograd nikada ne bi podržao nezavisno Kosovo. Nikada ne bismo rekli: Dobro, sad je Kosmet nezavisan, dajte nama RS. Neka BiH ostane u svojim granicama, ali isto tako i naša zemlja mora ostati u svojim granicama. Bojim se da suprotno rešenje može biti samo silom nametnuto.
Soren Jesen Petersen traži da već tokom naredne nedelje otpočnu pripreme za pregovore o statusu Kosova.
- Petersen vapi za statusom. On nikada nije krio svoje političke stavove koji su uvek bili na liniji politike njegovog bliskog prijatelja Ramuša Haradinaja. Očigledno je da on više nije relevantna osoba za dalji proces na Kosmetu. Verujem da će onog trenutka kada počne proces odlučivanja o budućem statusu, neko drugi raditi taj posao. Ibrahim Rugova je već sastavio tim za pregovore. Radi li se u Beogradu nešto s tim u vezi?
- Taj Rugovin potez je vrsta pritiska na Kaija Eidea. On je sastavio tim za pregovore, a pitanje je hoće li direktnih pregovora uopšte biti, jer ovih dana je pominjana šatl-diplomatija. Rugovina delegacija je neprimerena, jer je sastavljena samo od predstavnika albanskog naroda, a tamo žive ljudi različitih nacija, koji imaju različite političke interese. Takva delegacija ne može biti relevantna. Sada se postavlja pitanje gde će Srbi i ostali nealbanci na Kosmetu izneti svoje stavove. Ili će Rugova promeniti delegaciju, ili će oni biti u delegaciji Beograda, ili će biti neka treća strana. Koliko je zahtev predsednika Tadića da se Hrvatska odredi prema 'Oluji' poremetio naše odnose s tom zemljom? Da li smo odustali od tog zahteva?
- Odnosi Hrvatske i SCG od 2000. godine su u stalnom usponu. Postoje, međutim, pitanja koja su otvorena i ne možemo se ponašati kao da ona ne postoje. Jedno od tih pitanja je i šta se desilo sa brojnom srpskom zajednicom u Hrvatskoj u vreme kad je tamo stvarana nezavisna država. Da li je počinjen zločin nad Srbima u vreme 'Oluje' u avgustu 1995. godine. To je civilizacijsko pitanje i odgovor na njega očekuje savremeni svet. Kao što se predsednik Tadić odredio prema zločinu u Srebrenici, dobro bi bilo da se i najviši državnici u Hrvatskoj odrede prema masovnom uništavanju ljudi i imovine i jednom dramatičnom kulturološkom poremećaju u Hrvatskoj. Koliko je hapšenje vladike Jovana poremetilo odnose SCG i Makedonije? Ima li nagoveštaja da će vladika biti pušten na slobodu?
- Bilateralni odnosi su dobri. Mi smo jedina susedna država koja ništa ne spori Makedoncima, naziv, jezik ili nešto slično. Međutim, hapšenje vladike Jovana je pitanje demokratskih vrednosti. Havijer Solana je rekao da je to problem na evroatlantskom putu Makedonije. Neverovatno je da je neko u 21. veku uhapšen i osuđen zbog ispovedanja vere. Moram da kažem da je, kad je reč o zakonskim rešenjima, sloboda veroispovesti daleko veća u Srbiji nego u Makedoniji. To su sve verska pitanja koja zbog značaja crkvi u našim društvima opterećuju međusobne odnose. Mi smo svakodnevno u kontaktima sa makedonskim institucijama i postoje uveravanja da će to pitanje biti rešeno.
