Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri protiv sebe
Zašto su u Hrvatskoj i Sloveniji penzionerske stranke u vladajućoj koaliciji a u Srbiji i u Skupštinu jedva uđu Kada bi glasali kao jedan, penzioneri bi bili najbrojnija stranka u Srbiji. U Srbiji ima 1.555.000 penzionera, koliko prema postojećim istraživanjima neće osvojiti nijedna stranka na izborima 21. januara. Kada bi glasali za sebe penzioneri bi mogli da za premijera postave svog čoveka. A onda bi videli kako bi se penzije usklađivale sa platama i troškovima života, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi bile redovne, kakve bi beneficije sve imali penzioneri.
Ali, ništa od toga. Penzioneri su glasali kud koji mili moji. U Skupštinu Srbije ušli su na listi Stranke srpskog jedinstva, ali nijedan novinar izveštač ne pamti njihove parlamentarne govore.
Da li tu išta može da se izmeni? Iskustvo iz susedne Hrvatske i nešto dalje Slovenije pokazuje da su stranke penzionera u vladajućim koalicijama. Pa što ne bi tako bilo i u Srbiji? Jer, penzionerima nije voda do guše, nego preko glave. Jovan Krkobabić, predsednik Partije udruženih penzionera Srbije, formirane marta ove godine, kaže da je za dva meseca četvoro ljudi umrlo od gladi i da su svi bili penzioneri. Prosečna penzija je 14.200 dinara ili 61 odsto od prosečne zarade, čak 69 odsto penzionera prima ispotprosečnu penziju, a 300.000 njih ima penziju manju od 6.000 dinara.
Srećko Mihajlović, sociolog iz Instituta društvenih nauka, kaže: "Istina je i da sama brojka penzionera izaziva strah, ali to ništa ne garantuje". Prema njegovim rečima, "penzioneri nisu ni socijalna ni homogena grupa, žive dobro ili loše. Ako se penzioneri rasloje, oni sa fakultetom su po primanjima bliži zaposlenima. Zato su retke postkomunističke zemlje koje su imale stranku penzionera".
Možda nešto, ipak, može da krene nabolje za stranku penzionera. Mihajlović primećuje da one nikada nisu na svom čelu imale "političku facu", "harizmatičnog lidera". Za svetojovanske izbore PUPS se udružio u koaliciju sa Socijaldemokratskom partijom Nebojše Čovića. Da li će on biti "harizmatični lider" koji će uvesti PUPS u Skupštinu ili će im biti kamen oko vrata zbog optužbi koje je na njega svalio Dejan Milenković Bagzi?
Taj savez već na početku može da ima problem koji su i ranije imale penzionerske stranke. One se, mišljenje je Mihajlovića, nisu obraćale samo jednoj grupi ljudi nego su slali poruke i penzionerima i nezaposlenima i mladima i radnicima i celoj naciji...
Branko Pavlović bi da ubedi skoro celu naciju da glasa za grupu građana "Zato što mora bolje (ZŠMB)". Jer, skoro cela nacija jeste ili može biti, tvrdi ovaj bivši socijaldemokrata, skup malih akcionara. Ne ide lako. Vidi to svaki građanin koji je poštanskom sandučetu dobio poziv "ZŠMB" da na naviđeno podrži njegovu izbornu listu. Ni jedna stranka iole prisutna u političkom životu Srbije ne prikuplja na ovaj način podršku za svoju listu. Pavlović je siguran da će potpise skupiti do 15. decembra, a da će tri-četiri dana kasnije predati listu.
Pavlović obećava da će ulaskom u parlament obezbediti podelu besplatnih akcija za svih pet miliona građana, zaustavljanje krupne korupcije, oštru borbu protiv organizovanog kriminala i jačanje i zaštitu penzionih fondova, da će tražiti da se vrate akcije javnih preduzeća penzionim fondovima i da se uvedu ekonomski mehanizmi za izbacivanje partija iz upravljanja javnim preduzećima, a baviće se i zaštitom životne sredine.
Nosilac liste "Zato što mora bolje" kaže da "od 2,5 do 2,7 miliona građana znaju za koga će glasati, a jedan ili jedan i po milion ne zna kome da da glas. Neki od njih apstiniraju, a neki ne znaju za koga da glasaju i to je naša ciljna grupa.". Da bi pokazao čiste ruke Pavlović kaže da je u promociju "ZŠMB" "nas dvadeset uložilo svoju ušteđevinu. Nemamo dugovanja, ni pritisak, kampanja je skromna".
O Pavloviću se više čulo kada je smenjen sa mesta direktora Agencije za privatizaciju posle tri meseca rada. Vlada Vojislava Koštunice postavila ga je na to mesto da se obračuna sa korupcijom, a smenila ga zbog navodne nesposobnosti. On tvrdi da je u tom periodu zaustavio krupnu korupciju i da je poništio tender firme "Sever" iz Subotice. Nisu svi saglasni ni oko angažovanja Pavlovića u privatizacijama "Knjaz Miloša" i "Ce marketa". Jedni će reći da je dobro zastupao interese malih akcionara, drugi da je makar u jednom slučaju pomogao buduće kupce. Izvesno je da je na pitanje koliko je novca zaradio od akcionara, Pavlović odgovorio da ne radi besplatno, ali da sva plaćanja idu preko računa i da se radi profesionalno.
Krkobabić i Pavlović su optimisti. Srećko Mihajlović drugačije gleda na biračko telo Srbije: "Ne samo da ne uspeva partija penzionera ili akcionara, već i kada bi se pojavila partija mladih ili radnička stranka ne bi uspele, jer takve društvene grupe koje nisu homogene i koje nemaju zajednički interes teško uspevaju. Kod nas je društvena struktura tek u formiranju i prepoznatljive su ekstremne grupe kao što su bogataši ili gubitnici tranzicije. Gubitnici nisu u stanju da razaznaju svoj interes, a pogotovo grupni i oni glasaju za socijaliste ili radikale očekujući da nešto učine za njih. Bogataši svoj interes ne ostvaruju na izborima. Oni kupuju pretpostavljene buduće uticaje."
Ivana Anojčić
[objavljeno: 03.12.2006.]
