Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pendrek
Pendrek
Malo ko se nije zgrozio nad postupkom mladog policajca Saše Mijina iz Kikinde koji je prošle nedelje na smrt pretukao sugrađanina Zdravka Trivana. Isti osećaj izazvala je i žena u policijskoj uniformi. Za sat vremena, koliko je tortura trajala, ona nije ni pokušala da spreči divljanje svog kolege i zaštiti žrtvu koja nije mogla da stoji na nogama, a kamoli da pruža otpor.
Zabrinjava činjenica što je akter tragičnog kikindskog epiloga mladić koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je tek pre dve godine obukao uniformu i okačio pištolj i pendrek. Takvu vrstu 'komunikacije' s građanima Mijin sigurno nije naučio u policijskoj školi. Tako nešto nije mogao da pročita ni u zakonima koji regulišu ovu oblast.
Izgleda da je primere crpio iz prakse. Jer, događaj iz Kikinde, nažalost, nije usamljen. Pažljivo čitanje crnih hronika i sudskih dosijea ukazuje na slične slučajeve. Od stavljanja kese na glavu do takvog pendrečenja u kojem nijedan organ u ljudskom telu ne ostaje neoštećen.
Nije ostalo nezapaženo ni da su ljudi Mijinove fele nagrađivani umesto da završe iza rešetaka. Posebno je pitanje kako su oni sa više nego jasnim sadističkim porivima uopšte mogli da prođu psiho-testove za MUP-ovu školu.
Mijin će najverovatnije sesti na 'crnu klupu', ali je teško verovati da će se sudskim odlukama iskoreniti ovakvi slučajevi. Jer, u MUP još ima ljudi koji čvrsto veruju da pendrek služi za demonstriranje policijske sile i uterivanje dokaza.
