Izvor: Večernje novosti, 17.Jun.2016, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pelcer Deng Sjaopinga

Često su ovakve situacije kao naručene za otkrivanje nečije nespremnosti, neznanja i velike ambicije, istovremeno, čak i zlobe Često su ovakve situacije kao naručene za otkrivanje nečije nespremnosti, neznanja i velike ambicije, istovremeno, čak i zlobe. U pitanju je poseta predsednika Kine Srbiji. Ovaj događaj, svakako presedan u savremenoj političkoj istoriji Kine, Srbije i Evrope (valjda je Srbija u Evropi) izvukao je na liniju javnog izjašnjavanja čak i one iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kruga osporavatelja svake srpske politike na Bliskom, Srednjem i Dalekom istoku, koji su dosad čamili u senci, gurajući pred mikrofone svoje dnevne operativce. Takvi prevrću teze, izvlače razloge i njihove privide, rone po dubinama međunarodne politike pokušavajući da nađu opravdanje za svoju osnovnu postavku koja glasi - dolazak kineskog predsednika u Srbiju je interesantan, ali mu ne treba davati preveliki značaj. Glupost, naravno. Dolazak prvog čoveka najmnogoljudnije države na kugli zemaljskoj, druge po snazi ekonomije na svetu, u jednu malu, siromašnu, doskora od međunarodne zajednice izopštenu državu, svakako je presedan i događaj od velikog značaja. Kakav to interes jedna ogromna i u svakom pogledu moćna Kina ima u maloj Srbiji da bi taj interes ličnim, trodnevnim boravkom potvrdio predsednik Kine? Hoće li budući hroničari, uzmimo 2035. godine, navoditi 17. jun 2016. godine kao prekretnicu u ekonomskom razvoju Srbije? Šta je u Beograd doneo prvi čovek Kine? Kada je on ili neko od njegovih prethodnika boravio tri dana u, za Knjinu, svakako maloj državi kakva je Srbija? Maloj po broju stanovnika i geografskoj površini? Objektivno rečeno, prave odgovore na ova pitanja još ne znamo. Teorija o Srbiji kao kineskoj platformi za poslovni "napad" na Evropu, može da ponudi neka objašnjenja ali ne slaže ceo, u potpunosti vidljiv mozaik. Iskreno, možda u ovim okolnostima traganje za savršeno razumljivim odgovorima i nije preterano važno. Kinezi su stari, ozbiljan narod, to je milenijumska tradicija, kolosalna kultura, državotvornost koja se poštuje i prenosi kao porodična vrednost i u vremenima koja ne poznaju nadu u bolje, a kroz takva vremena Kinezi su prolazili više puta. Od 1980. do 1992. godine, jedan od velikana ovog naroda, Deng Sjaoping, društveno i ekonomski usmeravao je Kinu prema luci u kojoj se ona danas nalazi. Napravio je sistem sa dugoročnim, jasnim planiranjem i još jasnijom odgovornošću. Šta god Kina planira da uradi i šta god uradila u Srbiji, treba se nadati da će poslovni pelcer Deng Sjaopinga pustiti koren i kod nas. Inače, Kinezi imaju bezbroj poslovica, a jedna od njih glasi: "Najbolje vreme za sadnju drveća bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada."

Nastavak na Večernje novosti...