Izvor: B92, 30.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pavlović: Rasvetliti vezu političara i kriminalaca
Beograd -- Član Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, Branko Pavlović u razgovoru za Radio B92 kaže da je otvaranje dosijea važno pitanje, ali da pre tog treba rasvetliti nešto još važnije - a to je prema Pavlovićevim rečima - veza političara i kriminalaca. "Ono što ste imali prilike da čujete od strane premijera - kako je to državna tajna, obrnuto - mora biti maksimalno javan svaki, pa i najmanji kontakt političara, naročito na visokom nivou, sa bilo kojim čovekom za kojeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se sumnja ili je dokazano da jeste član organizovanog kriminala. Kod dosijea imate problem, pre svega, pravilnog ustrojstva obaveštajnih službi u celini, pa tek onda pitanje otvaranje dosijea. Ja sam protiv toga da idemo senzacionalistički, da mislimo da ćemo otvaranjem dosijea biti moguće da se preskoče prethodni koraci koji su suštinski", rekao je Pavlović.
Na naše pitanje da li se oseća nelagodno kada čuje optužbe na račun kolega iz DOS-a, poput pomenute izjave svedoka iz Haga o Miodragu Isakovu, kao saradniku DB-a, Pavlović je odgovorio: "Ja se neprijatno osećam o kada mnogo teže stvari izlaze na videlo i bojim se da će tek izaći na videlo. Svi mi treba da iziđemo pred građane i da pustimo građane da nas ocene, a ne mi međusobno da se ocenjujemo i naročito mi je teško da snosim odgovornost za bilo koga drugoga".
Govoreći o otvaranju arhiva Službe bezbednosti, advokat Vladimir Beljanski primećuje da je sve to trebalo ozbiljno uraditi odmah posle 5. oktobra. Beljanski, koji je sa novopostavljenim državnim tužiocem Đorđem Ostojićem, napravio nacrt Zakona o dosijeima, konstatuje da bi otvaranjem dosijea, posle aktulene borbe protiv organizovanog kriminala, država stavila do znanja da namerava da poštuje ljudska prava i prekine sa prošlošću u kojoj su građani bili špijunirani i ucenjivani. Govoreći o javnim optužbama u kojima su i državni funkcioneri apostrofirani kao saradnici bivše Službe državne bezbednosti, Beljanski upozorava: "Što se tiče određenih mogućnosti da su neki ljudi bili saradnici SDB-a, tu treba biti vrlo obazriv zbog toga što je poznato da su mnoge države koje su pripadale ranije istočnom bloku vodile dvostruke dosijee ili čak lažne dosijee o doušnicima koji nisu bili doušnici da bi ih na taj način kompromitovali. Sve je moguće i ne treba uzimati svaku izjavu kao apsolutno tačnu".
"Žali Bože što posle 5. oktobra ta priča o dosijeima nije urađena kako treba", konstatuje politički analitičar Đorđe Vukadinović za Radio B92. On kaže da su dosijei samo ilustracija mora polovičnih mera koje su do sada urađene. "Mislim da bi jedno pošteno otvaranje dosijea, onoga što je ostalo, sigurno značilo korak napred u nekom moralnom ozdravljenju i pročišćenju srpskog društva. Time bi se sprečila, ako ništa drugo, ova stalna pretnja dosijeima, otprilike - ako ti mene kritikom, ja tebe dosijeom. Gotovo za sve viđenije članove Vlade i predsedništvo DOS-a važi da su u nekom trenutku pominjani u vezi sa dosijeima i saradnjom sa bivšim režimom", rekao je Vukadinović.
Dodajmo na kraju da postoje dva relevantna Nacrta Zakona o otvaranju dosijea. Jedan je napisao tim novosadske nevladine organizacije Forum Iuris i on je formalno predočen Vladi Srbije. Drugi nacrt su uradili beogradski eksperti iz Centra za unapređenje pravnih studija. Da bi ovi nacrti, ili neki treći nacrt, postali zvaničan predlog, potrebna je, uz odluku republičke Vlade, i politička volja.
