Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2014, 01:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pavlov: Vučićeva vlada nesposobna

Vlast koju predvodi Aleksandar Vučić je nesposobna jer nikada nije bila spremana za nju. Sve velike političke priče u Srbiji, megalomanske ili ratne već su ispričane, a Briselski sporazum bio je otrežnjenje za sve koji misle da se politika vodi na slavama, u emocijama i junačkim pesmama. Mislimo da su naši problemi najveći na svetu, a ustvari smo prosek u svemu i samo trebamo da priznamo da je neophodno da se okrenemo sebi", ovako razmišlja Vladimir Pavlov, novi vojvođanski sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za nauku i tehnološki razvoj u rekonstruisanoj Pokrajinskoj vladi.

U intervjuu za sajt Radio-televizije Vojvodine Pavlov kaže da se u Srbiju vratio kako bi pomogao vladajućoj koaliciji u Vojvodini da se suprotstavi štetnoj politici republičke vlade i njenom odnosu prema autonomnoj pokrajini.

"Osnovni motiv mi je da do redovnih izbora 2016. godine svojim znanjem i energijom pripomognem vladajućoj koaliciji u Vojvodini da taj period politički preživi i ostane jasna i glasna opozicija Aleksandru Vučiću i onome što on pokušava da uradi Vojvodini i sa Vojvodinom. Poznajući ljude koji su članovi rekonstruisane Pokrajinske vlade očekujem da će svako od njih uzeti u obzir da je sedenje na sekretarskoj poziciji ili bilo kojoj drugoj političkoj poziciji puno veća obaveza od bilo kakve lične koristi", kaže Pavlov.

Da li su političari u Vojvodini svesni političkog trenutka, da se manevarski prostor za njihovo delovanje sve više sužava i da mogu doći u situaciju da nestanu sa političke scene ako ovako dalje nastave?

Nakon poslednjih dešavanja, iskreno se nadam, a za neke sam potpuno siguran, ali ćemo od narednih poteza u budućnosti videti da li taj front svesnosti baš toliko dovoljno širok da budemo prava brana nekim stvarima koje su loše za Vojvodinu. Ljudi u vladi sa kojima sedim, kao i ljudi sa kojima se srećem i družim, svesni su da neko nečinjenje ili dovoljno činjenje nije zadovoljilo apetite koje građanska Vojvodina i Srbija sa razlogom imaju i koji smatraju da ovo treba da izgleda puno bolje mesto za živort nego što je trenutno.

Kako sve ovo objasniti razočaranim biračima?

Moramo se najpre upristojiti, uspostaviti svakodnevnu komunikaciju sa građanima, ne samo u političkom smislu, nego i moralnom, ljudskom i profesionalnom. Mislim da smo svi krivi što je banalizacija političke scene dobila estradne okvire i što ljudi politiku ozbiljno ne doživljavaju kao jedan od najvažnijih javnih poslova koji postoje. Niko ne može da me ubedi da ovoliki budžeti i na republičkom i na pokrajinskom nivou nisu na dobrobit svih i da distribucija dobara ka građanima kao krajnjim korisnicima nije dobra. Moguće je da samo način isporuke srestava i ljudi koji trebaju da ih isporuče nisu bili dobri. Ja ću pokušati da, koliko je u mom domenu, to promenim. Istorijom se bavim veoma dugo i mislim da ortački odnos građana i države mora da postoji, a ne da je država nešto što običnog građanina tera u odbrambeni gard i da je građanin okovan od tog straha, iako bi trebao da bude svestan da država treba da radi za njega, a ne on isključivo za nju.

Kao istaklnuti aktivista Otpora bili ste među ljudima koji su srušili Slobodana Miloševića. Da li mislite da ste u stanju da srušite i pomenutog Aleksandra Vučića?

Mislim da su mete koje ste napomenuli sasvim različite, kao i uslovi u kojima se odigravaju bitke. Milošević je bio klasičan diktator po svim enciklopedijskim formulacijama i to doba je i u istorijskom kontekstru bilo obeleženo kao najcrnje doba u našim životima. Vučić ima podsvesno u sebi materijala za tako nešto, ali okolnosti s jedne strane i međunarodni odnosi okoji se trenutno odigravaju, siguran sam, neće dozvoliti da napravi više od ove štetočinske političke nad Srbijom. Oni su nesposobna vlast jer nikada nisu ni bili spremani za nju. Oni su 22 godine bili rasturači svega i svačega, od golih života tokom devedesetih godina do svega institucionalnog i dobrog što se dešavalo od 2000. do 2012. godine. Za dve godine ne smatram da neko može toliko korenito da se promeni. Mislim da je to sve neiskreno i to se vidi i u postupcima koji ne deluju iskreno i ubedljivo, a na kraju i nemaju neke konkretne dobrobiti za građane.

Igrom slučaja sada ste političar koji nije ni u jednoj političkoj stranci, jer su vas pre ulaska u Pokrajinsku vladu isključili iz Socijaldemokratske stranke. Kada govorite o politici stalno pominjete građane, kao što ste činili dok ste bili u Narodnom pokretu Otpor. Kako sebe vidite u budućnosti i kakvo će biti vaše političko delovanje?

To još uvek sa ove pozicije, nakon nekoliko dana rada u Pokrajinskoj vladi, ne znam. Želim da se fokusiram na rad u sekretarijatu koji je za vojvođanske pojmove veoma ozbiljan i zastupaću politiku vlade. Mislim da smo svesni da su sve velike političke priče, megalomanske ili ratne ispričane. Briselski sporazum je bio otrežnjenje za sve te mase koje misle da se politika vodi na slavama, u emocijama i junačkim pesmama. Svih 250 poslanika u Skupštini Srbije, makar papirološki, dolazi iz proevropski orijentisanih stranaka, tako da od velikih priča koje su bile glavna u političkim kampanjama u prethodnih 12 i više godina neme ništa i da je fokus nešto što život čini životom. To su rad, ekonomija i nešto što smo nažalost uvek mislili da je daleko od nas, a to su nauka i univerzitet. Imao sam priliku da u prethodnim godinama u Severnoj Americi vidim da su univerziteti mesto gde se kreira ekonomija zemlje, a berza je samo krajnji produkt. Zbog toga ću u narednom periodu pokušati da budem deo miljea koji kreira univerzitet kao bazu iz koje će krenuti materijalni oporavak. Mi smo tu da to potpomognemo materijalnim sradstvima, a za ostalo ćemo se dogovoriti.

Ako sam dobro razumeo, vaša ideja je da se regrutuju mladi ljudi sa univerziteta i da im se pruži prilika i time stavi do znanja da je njihova budućnost ovde.

Za nekoliko dana, koliko sam ovde, video sam da su svi projekti i sve linije iz ovog sekretarijata okrenute prema tim ljudima, poput projekta Prva šansa. Meni zvuči neverovatno kada čujem da je neki doktor nauka nezaposlen, jer je to nonsens koji je i za jednu Srbiju upečatljiv. Finansiraćemo njihov boravak i rad na fakultetima na projektima kako bi stekli radno iskustvo i u što kraćem roku diošli do radnog mesta. Smatram i da linija kreditiranja i otvaranja novih pogona i novih tehnologija moraju isočiti iz klasičnih industrijskih pogona i da se okrenemo novim tehnologijama, koje u poslednjih nekoliko godina beleže strahovih rast , ali nemaju i takav odijum u javnosti. Već narednih nedelja očekujem razgovor sa ljudima iz IT sektora za koji smatram da je najmlađi i najživahniji i ozbiljna slamka spasa za veliki broj obrazovanih ljudi, jer se taj sektor naslanja i na ekonomiste i pravnike, ali je sve to potrebno uobličiti u ozbiljan sistem.

Kako će Sekretarijat za nauku i Pokrajinska vlada bez smenjenog Dragoslava Petrovića koji je u njoj proveo više od 10 godina?

Ovih 28 ljudi koje sam zatekao u sekretarijatu i koji do daljeg ostaju na svojim mestima na kojima sam ih zatekao, deo su jednog sistema koji neću menjati. Moja želja je da do kraja svog radnog i životnog veka ljudi pričaju o sistemu, a ne o pojedincima. Ako mislimo da sa Petrovićem ili Pavlovim počinje i završava se sva dobrobit jednog sekretarijata ili ministarstva, onda mi državu shvatamo kao tvorevinu od lego kockica koje svako dete može da poruši kad mu se prohte. Mislim da je njegov boravak ovde bio upečatljiv i de je bio vellik broj dobrih stvari, kao produkt svih ljudi koji su ovde zaposleni, a većina njih su doktori određenih nauka. To su ljudi koji znaju šta je dobrobit za ovo društvo, a Petrović je sve to dobro vodio. Nadam se da ću, koliko god budem vodio ovaj sekretarijat, činiti isto. Ovih 28 ljudi, a nadam se uskoro i više njih, ovaj sistem će održavati nezavisno od kormilara, jer Srbiji je potrebno da ulaganje u nauku postane nešto što je prepoznatljivo i običnom čoveku. Bez ulaganja u nauku nema napretka bukvalno ni u jednom segmentu društva.

Kada govore o vama u skoro svim medijima pominju vas kao bivšeg otporaša, isključenog člana SDS-a ili bivšeg generalnog konzula. Šta je vama od svega toga bitno i na šta smatrate da je ljudi potrebno da obrate pažnju kada ste vi u pitanju?

Birale su me razne vlade, radio sam sa raznim ljudima i svuda sam ostavljao utisak čoveka sa kojim treba raditi. Predstavljao sam se kao državotvorni čovek, bez obzira kakva je odluka vlade bila i o mom postavljenju i o mom povlačenju. Čovek sam koji može da odgovori izazovima 21. veka na način koji ovde nije toliko raširen, jer mi iskustvo iz Severne Amerike olakšava stvari. Tamo sam video koliko je ustvari smešno kada mislimo da su naši problemi najveći na svetu, da su nerešivi i da smo najpametniji ili najgori. Mi smo ustvari takav prosek u svemu i svačemu, kao što su većina ljudi i država isto prosečno dobri ili prosečno loši. Samo trebamo da priznamo da je neophodno da se okrenemo sami sebi i da ne očekujemo pomoć sa strane, od posla do porodice.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...