Izvor: Politika, 27.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patuljci i džinovi
Ako stranka vodi skromnu kampanju i ako ne uđe u skupštinu, „zaradi” oko 40.000 evra
U Srbiji sada ima 620 političkih partija. Jedan, a možda i najvažniji razlog za ovakvu brojnost je taj što je za osnivanje stranke potrebno samo sto potpisa koje niko ne proverava. Većina stranaka su fiktivne, a za nekoliko stotina se ne znaju adrese. Taksena marka za gašenje stranke košta više nego što je potrebno za prijavu stranke.
Ako novi zakon o političkim partijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kome se još radi, bude usvojen, stranaka će sigurno biti manje. Direktor „Transparentnosti Srbija” Vladimir Goati, koji učestvuje u izradi nacrta ovog zakona, kaže da će sada za osnivanje stranke biti potrebno 5.000 potpisa a za osnivanje partija manjina 500 potpisa. Stranke će na šest do osam godina morati da obavljaju preregistraciju, osim onih koje su u parlamentu. To je u Crnoj Gori dovelo do smanjenja oko 20 odsto od sedamdesetak partija. Goati kaže da bi kod nas ako se usvoji novi zakon ostalo oko 50 stranaka.
„Mala partija je ona koja nije ušla u parlament, ili je ušla sa nekoliko poslanika a ne može da utiče na državnu politiku. Mala partija može da postane relevantna ako je nužna za koaliciju. To je bila Nova demokratija od 1994. do 1997. godine. To su sada manjinske partije. DZVM može jednog dana takođe da bude jezičak na vagi”, kaže Goati. „Manji broj stranaka neće umanjiti demokratiju, već će političko polje učiniti preglednijim. Sada dolazimo u realne okvire i počinjemo da ličimo na centralnu balkansku zemlju.”
„Ovde je na sceni ekstremni višepartizam i zato partijsku scenu treba uozbiljiti. Bez partija nema demokratije, ali naša partijska scena je iseckana do besvesti umesto da na sceni bude održiv višepartizam, odnosno optimalan broj stranaka. Novi zakon će smanjiti broj partija, a naročito onih koje imaju broj članova koliko i uža porodica. Zakon će ako bude usvojen uneti velike promene, jer će jedan broj partija biti izbrisan.”
Goati kaže da komisija nije prihvatila novu definiciju koalicije po kojoj bi partije morale da potpišu koalicioni sporazum i da se prema koaliciji nastupa selektivno. Na primer, za dve partije bi cenzus u koaliciji bio pet odsto, a za tri sedam odsto. Cenzus bi se povećavao ako bi u koaliciji bilo više partija, jer su koalicije često bile način da se izbegne cenzus. Ali, „to nekome nije bilo u interesu”.
Važeći Zakon o političkim partijama donet je 1990. godine dok smo još bili u federalnoj državi. Tada se nije pretpostavljalo da će Srbi toliko osnivati partije. Istina, jedno vreme to je na neki način bilo unosno jer su stranke bile oslobođene pojedinih poreza, ali je to ukinuto.
Ali, istina je i da su male partije važne i ako nisu prešle „crtu”. Goati kaže da se one bave pitanjima koja zanemaruju velike stranke kao što su penzioneri, rodna ravnopravnost, ekologija, gej pokreti" „Da u Velikoj Britaniji nije bilo male Liberalno-demokratske partije dve velike stranke bi bile bitke iz šezdesetih godina. Male partije su buduće velike kao što su mnoge velike buduće male stranke. U Srbiji je društvo socijalno heterogeno, postoje naglašeni kulturni i religiozni rascepi i nije verovatno da ćemo biti društvo sa dve partije”, kaže Goati.
Sudbina koalicionih vlada je da su male partije važne za odnos snaga i da bez njih vlada i ne može da se formira. „Male stranke koje mogu da idu i na jednu i na drugu stranu dobijaju više jer raspodela plena ne ide prema snazi. Mala stranka ima bonus i to je sudbina Srbije. Kako nije verovatno da u bliskoj budućnosti kod nas jedna stranka osvojiti 126 mesta u parlamentu, male stranke će i dalje biti važne. To nije loše jer donose inovacije, afirmišu nove ljude i služe kao korekcija velikih stranaka. Mogu biti i relevantne ako utiču na politiku.”
Da je demokratija skup sport shvatile su razvijene zemlje. U Velikoj Britaniji parlament ima 646 poslanika, a svako ko se kandiduje mora da deponuje oko 800 funti, koje se ne vraćaju ako ne pređe cenzus od pet odsto. „Zašto bi društvo plaćalo nekoga u promotivne svrhe. Setimo se samo Nikole Šećeroskog.”
Za protekle izbore izdvojeno je pet miliona evra od čega četiri miliona dele stranke koje su ušle u skupštinu na osnovu mandata. Milion evra je namenjen za vođenje kampanje koji dele svi učesnici izbora, što znači da i stranke koje nisu ušle u parlament dobijaju po oko 45.000 evra. U skupštinu nije ušlo više od polovine lista, čak 14, a 12 je dobilo manje od 10.000 glasova, što je manje od broja potpisa koje su morale da prikupe da bi učestvovale na izborima. Ali, ako su vodile skromnu kampanju onda je njihovim strankama ostalo po oko 40.000 evra.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 28/12/2008]
