Izvor: Danas, 02.Sep.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pastor: Nisam na liniji srpskih desničara
Beograd - S obzirom na to da izbeglička kriza već mesecima poprima sve veći zamah i razmere problema, lideri pojedinih stranaka, pa i onih u vladajućoj koaliciji, šalju drugačije poruke od onih koje zastupa zvanična državna politika.
Među njima je i Ištvan Pastor, predsednik SVM i predsednik Skupštine Vojvodine, čiji kadar je zbog neprimerenog govora o izbeglicama sa funkcije predsednika opštine Kanjiža dobio i krivičnu prijavu jedne nevladine organizacije koja se bavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pravima i zaštitom izbeglica. Upitan zbog čega su njegovi nastupi u javnosti, po mnogim tumačenjima shvaćeni kao govor koji širi ksenofobiju, Pastor za Danas kaže da je on slobodan čovek i da nije njegov problem kako se njegove izjave tumače i doživljavaju.
"Zato što sam slobodan čovek. Kako to neko tumači i doživljava nije moj problem. Moramo imati empatiju prema izbeglicama, ali i prema lokalnom stanovništvu. Dakle, moramo pomoći ljudima koji beže iz ugroženih oblasti koliko god možemo, ali moramo voditi računa i o našem stanovništvu", ističe Pastor za Danas.
Komentarišući navode da se takvim stavovima približio ekstremnoj desnici i nacionalističkim strankama u Srbiji, odnosno da se promenio, jer je važio više za građansku i liberalniju opciju, Pastor kaže to nije nikakva promena njegovog stava, jer "to zagovaram stalno".
"Nisam ni sada na istoj političkoj liniji sa srpskim desničarima i nacionalistima, odnosno Nenadom Popovićem, liderom SNP. Očito je da je EU nemoćna da se izbori sa tim problemom. To istovremeno znači, naravno, da mi moramo pomoći koliko možemo", napominje sagovornik Danasa.
Upitan kako vidi tvrdnje da je glasnogovornik mađarske vlade, odnosno zbog čega je izjavio da "poštenim građanima" zid na mađarskoj granici neće smetati, Pastor to negira.
"Ja nisam glasnogovornik ni Mađarske, ni mađarske vlade. Nisam rekao da poštenim građanima zid neće smetati, već da ta fizička prepreka - zid - neće imati uticaja na ljude koji poštuju zakon", zaključio je Pastor.
Sa druge strane, postoje i u vrhu vlasti u Beogradu različita tumačenja kako će se dalje razvijati situacija sa prilivom i zbrinjavanjem izbeglica. Jedan od ključnih razloga zbog kojih je Mađarska odlučila da podigne zid na granici sa Srbijom, odnosno da pokuša da u potpunosti zatvori prolaz izbeglicama iz ratno ugroženih područja ka EU - je taj što Grčka i Makedonija ne evidentiraju izbeglice. To, prema propisima EU znači da se izbeglice ne mogu vratiti u te države, već samo u one koje su ih prve evidentirale, što je do skoro bila Mađarska. Kako je za Danas rekao sagovornik iz vrha vlasti, koji je želeo da ostane anoniman, postoji ozbiljan problem u vezi sa propisima EU za evidentiranje izbeglica.
"Ti propisi nagone pojedine zemlje da nigde ne evidentiraju prolazak migranata kroz njihovu teritoriju. To je jedan od glavnih razloga zašto se Mađarska odlučila da, u znak pobune, podigne zid. Dakle, izbeglice ne popune registracioni dokument, prolazeći kroz Makedoniji i Grčku, ali se u Srbiji evidentiraju. U slučaju da budu vraćeni iz, na primer, Nemačke, može se dogoditi da budu vraćeni u Srbiju, jer smo sada mi prva zemlja koja ih je evidentirala", ističe izvor Danasa iz vrha vlasti.
Reč je zapravo o Dablinskom sporazumu, evropskom dokumenta, koji podrazumeva da zahtev za azilom u Evropi treba da bude razmotren u prvoj evropskoj zemlji u koju je došao tražilac azila. Mađarska je u julu mesecu, pre odluke o izgradnji zida na granici, donela odluku da suspenduje taj sporazum, u cilju "zaštite mađarskih interesa", kako su tada saopštili zvaničnici te države.
U Dablinskom sporazumu stoji da je za izbeglicu odgovorna država koje mu je dopustila ulaz, a ne ona u kojoj izbeglica traži azil. Mnoge nevladine organizacije su kritikovale taj sporazum, a najavljene promene takozvanog Dablina III, ocenile su kao samo mali korak napred. Njihova osnovna kritika se tiče toga da je sporazum Dablin III nefer prema graničnim državama EU, odnosno da dovodi do ozbiljnog kršenja ljudskih prava jer bi izbeglice trebalo da budi prihvaćene i kada traže azil u onoj zemlji sa kojom imaju neku vrstu kontakta - poput porodičnog. U planiranoj zajedničkoj politici EU o dobijanju azila, međutim, za sada nisu planirane promene koje bi dovele do rešenje tog problema.
Vučić: Nema plana naseljavanja
Premijer Aleksandar Vučić negirao je postojanje bilo kakvog plana za naseljavanje izbeglica u Srbiji, naprotiv, kako je rekao juče novinarima u Novom Sadu, naša je želja da budemo odgovorni i ponašamo se ozbiljno.
"Iako smo samo zemlja kandidat, mi smo spremni da se ponašamo kao država članica EU. Da pokušamo na svaki način da pokažemo da smo spremni da prihvatimo deo svoje odgovornosti kao i bilo koja članica EU", poručio je Vučić.
Dačić: Veliko pitanje vraćanja
Šef diplomatije Ivica Dačić istakavši da Srbija neće graditi "kontrazid" kojim bi zaustavila priliv migranata, naveo je da je veliko pitanje gde će ti ljudi biti vraćeni, pošto EU zasad nema zajedničku politiku. "Neupotpunjenost pravila vezanih za migracije i azil dovodi do toga da svaka zemlja pristupa ovom problemu različito", rekao je Dačić. Naveo je i da se u nekim zemljama izbeglice ne evidentiraju i zapitao da li je poruka da ni Srbija to ne treba da čini. Prema njegovim rečima, u oktobru će biti održana konferencija pod pokroviteljstvom EU o migrantima, a da u Beograd 9. septembar dolazi predsedavajući Saveta ministara EU Žan Aselborn, kao i norveški šef diplomatije. Dačić kaže 1,7 miliona evra pomoći za Srbiju i Makedoniju za rešavanje pitanja izbeglica - neozbiljno.
