Izvor: Blic, 28.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasoš čeka novu državu
Pasoš čeka novu državu
Moramo najhitnije da precizno i pravno i politički definišemo postojeću formulu 'više od autonomije, manje od nezavisnosti'. U najkraćem, to su dve stvari: zaštita srpske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji i našeg nacionalnog, religijskog i kulturnog nasleđa i zaštita sadašnjeg državnog imena naše granice sa Albanijom i Makedonijom. Mislim da to što je izašlo u javnost nije u skladu sa ovim, ali državna strategija nije ni usaglašena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - kaže za 'Blic' šef diplomatije SCG Vuk Drašković nakon povratka iz SAD i uspešnog nastupa na zasedanju Generalne skupštine UN.
Hoćete da kažete da se plan koji vi zastupate pred međunarodnim zvaničnicima, a koji se bazira na nekadašnjem planu Z4, i pojašnjenje koje je dala Sanda Rašković-Ivić, šef Koordinacionog centra za Kosmet, razlikuju?
- Mnogo se razlikuju. Podsećam da su se svi usaglasili da sve što je planom Z4 bilo zagarantovano srpskoj većini u tadašnjoj Krajini Srbija će sada da garantuje albanskoj većini na Kosovu. Srpskoj većini je tada ponuđeno da ima vladu Krajine, premijera, parlament, predsednika, policiju, vlastitu monetu, sopstveni budžet, dato je pravo Krajini da bude zastupljena u hrvatskom Saboru i vladi bez prava Hrvatske da njeni predstavnici sede u parlamentu Krajine ili vladi. Konačno, RSK bi tim planom dobila i pravo zastupljenosti u svim međunarodnim organizacijama osim u onima koje simbolizuju državni suverenitet. Obaveza srpske većine bila bi da maksimalno poštuje prava hrvatske manjine, uključujući i pravo Hrvata na hrvatsko državljanstvo i na specijalne veze sa Hrvatskom i obaveza Krajine je bila da poštuje hrvatske spoljne granice. Očekujete li da upravo to bude sastavni deo srpske strategije za Kosovo?
- Kosovo i Krajina nisu identični, ali ovo je formula koja bi trebalo da bude osnov u traganju za rešenjem prilikom dijaloga sa Albancima. Osim toga, ima i drugih modela koji će se ovim povodom naći za pregovaračkim stolom, poput Južnog Tirola, Olandskih ostrva ili načina na koji su svoje sukobe uredili Flamanci i Valonci u Belgiji. Predsednik Tadić kritikuje nepostojanje koordinacije između Vlade, predsednika i MIP. Kakva je vaša saradnja sa predsednikom?
- Normalna.
Zašto onda tvrdi da komunikacija ne postoji, kao i da svako o strategiji za Kosovo priča svoju priču?
- To pitajte njega. Kada će strategija biti precizirana pošto će razgovori o statusu početi najverovatnije u decembru?
- Već kasnimo. Razgovori o statusu samo što nisu počeli, a mi sebi dozvoljavamo nešto što ozbiljna država ne sme da dozvoli: da se po medijima razvlači statusno pitanje Kosova i da svako kako mu padne na um istupa sa svojim tumačenjima i formulacijama. Ali Sanda Rašković-Ivić je šef Koordinacionog centra za Kosovo.
- O suštini onoga što je više od autonomije, a manje od nezavisnosti dogovarali smo se na nekoliko sastanaka državnog vrha. I Tadić je prisustvovao?
- Da, bili su tu i Tadić, Marović, Koštunica, Čović i ja. Nedavno je u Ministarstvu spoljnih poslova napisan dokument koji predstavlja razradu te formule i ja sam ga poslao i predsednicima Maroviću, Tadiću i Vujanoviću, kao i premijerima Koštunici i Đukanoviću. Ali o detaljima ne želim da govorim, dok se ne sastanemo i oko svega sasvim ne usaglasimo. No, i tada to neće biti za naslovne strane medija. Javnost mora da razume da svaka pregovaračka strategija ima nekoliko spratova. Polazi se od onoga što je maksimalno željeno, a ne ide se ispod onoga što se označi kao minimum državnog i nacionalnog interesa. Ko bi trebalo po vašem mišljenju da bude u pregovaračkom timu Srbije?
- U timu Kosova su i premijer i predsednik Kosova. Bilo bi normalno da tako bude i kod nas jer je status Kosova državno i nacionalno pitanje prvog reda. Koliko je štetno za državu to što Svetozar Marović nije predvodio našu delegaciju u Njujorku?
- Bilo bi bolje da je bio, ali je svakako imao opravdane razloge. Rekao mi je da je sprečen i da je, i pored i najbolje volje, u poslednjem trenutku prinuđen da odustane i Savet ministara me je odredio za šefa državne delegacije i mislim da sam predsednika Marovića uspešno zamenjivao. Šta mislite o Marovićevoj najavi da će povući crnogorske kadrove iz Beograda?
- Pratio sam iz Njujorka koliko sam mogao ovu aferu. Sigurno je da se prizemnom kampanjom protiv šefa države ne čini ništa dobro opstanku državne zajednice. Na takav način ne brani se državna zajednica, niti se na takav način ona sme rušiti. Mislite li da Dinkić blokira državnu zajednicu?
- Država se, dok postoji, mora poštovati i njene institucije moraju da rade. Ne sme se dozvoliti da stihija, afere, skandali razbiju zajednicu Srbije i Crne Gore jer će posledice biti teške. Ako mora da dođe do razlaza, neka dođe na normalan način, bez strasti i proizvodnje mržnje. Koliko je afera 'pancir' ugrozila ugled državne zajednice?
- Šlemove meni niko nije pominjao u Njujorku, ali je Havijer Solana bio i začuđen i ogorčen zbog našeg talenta da sami sebi proizvedemo nevolje. Rekao je da će u opasnosti biti i pregovori SCG o stabilizaciji i pridruživanju EU ukoliko se stanje ne normalizuje i ne deblokiraju u celini organi države. Pominjete Mladića kao prvi problem Srbije. Očekujete li da će uskoro biti izručen Hagu?
- Mladića pominje ceo svet. U Njujorku sam se susreo sa preko 40 šefova diplomatija, premijera i šefova država. Svi odreda počinjali su susrete pitanjima o Mladiću i upozorenjem da je on uslov svih uslova i za EU i za 'Partnerstvo za mir' i NATO, pa i za poziciju oko Kosova. Evropski komesar za proširenje Oli Ren dolazi u Beograd 10. oktobra. Ako nešto sami ne iskomplikujemo, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju će početi uz uslov da u određenom roku, a on je vrlo kratak, Mladić bude u Hagu. Šta ćete reći Karli del Ponte prilikom sutrašnjeg susreta u Beogradu?
- Zna ona moje stavove i zna da nisam ni ministar vojni, ni ministar policije, ni šef pravosuđa, ni predsednik Vlade. Kada pregovori sa EU počnu, šta će biti vaš prvi korak kao šefa pregovaračkog tima SCG?
- Pregovaračka strategija državne zajednice biće objavljena ovih dana. U nadležnosti šefa pregovaračkog tima državne zajednice je spoljna politika i tu nema šta da se menja jer je maksimalno pozitivna u očima cele Evrope. U nadležnosti je i Ministarstvo odbrane, reforma Vojske, ali to je nešto što mora da se završi tokom procesa pregovora. Treće krupno pitanje jeste pitanje viza, azilanata i integrisanog upravljanja granicom. Koliko ćemo brzo stići na belu šengensku listu, zavisi od članica državne zajednice. Kad je reč o preuzimanju graničnih prelaza od strane policije, Crna Gora je ispred Srbije i crnogorsko iskustvo nam je dragoceno. Kada je reč o takozvanom tvrdom pasošu, modernom u kojemu će biti i DNK podaci, Srbija je tu među vodećim u Evropi. Srbija vodeća? Kako to?
- Sve je spremno osim korica. Samo se čeka razvoj događaja sa Crnom Gorom da znamo ime države koje će stajati na koricama pasoša. Svi granični prelazi treba da budu modernizovani, kompjuterizovani i povezani sa sistemom EU. Tu kasnimo, a EU je odvojila značajna sredstva i čeka se bolja organizacija. Moja uloga je da maksimalno utičem da se bolje organizuju nadležni organi Srbije i Crne Gore. Ivana Cvetković
