Izvor: Politika, 01.Feb.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pašićev savet i evroposlanici
Da li će Bojan Pajtić u obraćanju Evropskom parlamentu 4. februara nastupiti više kao stranački ili kao državni funkcioner
Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih srpskih državnika, nije branio da opozicioni poslanici idu u strane zemlje i pričaju o Srbiji, govoreći: „Možda neće lepo pričati o meni, ali će svakako pričati o Srbiji.”
Tumačeći ovu Pašićevu poruku, Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, kaže da je Pašić time poručivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je važno da Srbija negde bude pomenuta, što, kako kaže, „i ne mora biti toliko loše, ukoliko se ne preteruje i ostane na umerenom tonu prilikom govora”.
Kako će 4. februara pred poslanicima Evropskog parlamenta postupiti Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke, koji je, inače, najavio da će tada pričati o evropskim ambicijama Srbije i o izazovima proizašlim iz deficita medijskih sloboda, ljudskih prava, kao i o stanju institucija u Srbiji? Da li će, s obzirom na to da je i predsednik vojvođanske vlade, nastupiti više kao stranački ili državni funkcioner?
U odgovoru na to pitanje, Vladimir Todorić, član Predsedništva DS-a, kaže da je Pajtić pozvan kao lider DS-a da se obrati poslaničkoj grupi socijalista i demokrata, političkoj porodici kojoj demokrate pripadaju (druga po snazi u EP). Ali, od Todorića saznajemo i da će se sresti s Dejvidom Mekalisterom, izvestiocem EP za Srbiju.
Procenjujući da će Pajtićevo izlaganje biti politički obojeno i da će govoriti „više o svojim političkim ambicijama nego o realnom stanju medijskih sloboda u Srbiji”, Dijana Vukomanović, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije, naglašava da bilo koji političar iz Srbije ima pravo da govori i iznosi svoj politički stav, ali „isključivo predstavljajući svoju političku partiju”. „Pajtić nije ni ekspert za medije ni izvestilac za Srbiju o stanju medijskih sloboda”, podvlači ona.
Mnogi političari iz Srbije govorili su pred evroposlanicima. Tamo je, recimo, početkom decembra, bio Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kada je zamerio što su u rezoluciji o Vojislavu Šešelju pripisali srpskim vlastima da se nisu ogradile od njegove politike i poruka. U novembru Željko Sertić, ministar privrede, u septembru 2013. Branko Ružić, bivši ministar zadužen za evropske integracije, i Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima, a u februaru te godine i Boris Tadić, bivši predsednik Srbije. Posle Tadićeve posete usledila je i reakcija Jelka Kacina, tadašnjeg izvestioca, koji ga je na „Tviteru” optužio da nije govorio istinu u EP u vezi sa članstvom socijalista u Internacionali, na koju je zatim odgovorio Tadićev savetnik.
Ne bi bilo loše da se, kad odlaze u svet, naši političari, bilo iz vladajuće koalicije ili iz opozicije, drže najosnovnijeg političkog bontona, kaže Cvetićanin, u uverenju da „treba razdvojiti govor o aktuelnoj vladajućoj koaliciji u Srbiji od samog govora o Srbiji kao državi, da to ne bi, nekim neumerenim tonovima, bio kontraefekat po državu”. On navodi i da će se od američkog demokrate retko čuti da izvan SAD veoma oštro govori o američkim republikancima i obrnuto.
Kad je reč o mogućim efektima Pajtićevog izlaganja u EP, Todorić kaže da DS nije jedan od glavnih izvora informisanja evropskih parlamentaraca koji se bave Srbijom, već da oni imaju sopstvene izvore informisanja.
„Oni su sasvim dobro upoznati sa situacijom. I ovo najnovije dešavanje oko ombudsmana, oko VBA, po najnovijim izvorima koje imamo, naći će se u Mekalisterovoj rezoluciji u martu. A, ko zna šta će se još desiti do tada. Ali dešavanja koja su u vezi s medijima, gašenjem televizijskih emisija, cenzurom i autocenzurom, hapšenjem političkih protivnika, s držanjem ljudi u zatvoru po šest meseci, a da posle nijedna optužnica ne bude podignuta protiv njih – sve to zabrinjava”, ističe on.
S druge strane, Vukomanovićeva misli da će Pajtić u priličnoj meri ispolitizovati taj kanal komunikacije „koji ima trenutno otvoren”, ali da neće presudno moći da utiče na informisanost evropskih parlamentaraca. „Ako on ide na poziv socijaldemokratske grupe, to je, naravno, njegovo legitimno pravo. Ali njegov uticaj na informisanost evropskih poslanika je ograničen, u skladu s činjenicom da razne političke partije imaju razne kanale komunikacije s evropskim parlamentarcima, tako da će njegovo mišljenje biti jedno od raznih”, naglašava ona.
Cvetićanin, koji je krajem 2013, kao poslanik Skupštine Srbije, bio u EP, ukazuje da takvim posetama ne treba pridavati neumereni značaj. Jer, EP nije mesto gde je unutar EU realna politička moć, ona se nalazi u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu. „Tako, posle Pajtićeve posete i njegovog izlaganja, sasvim sigurno neće uslediti bilo kakve odluke EP ni bilo koje druge evropske institucije. Ali, njegovo mišljenje uzeće se u razmatranje kao i mišljenje svih koji tamo dođu”, zaključuje Cvetićanin.
Biljana Čpajak
objavljeno: 01.02.2015.
