Izvor: B92, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo, Srbija i očekivanja
Beograd, Brisel -- Nadležni za saradnju s NATO-om kažu da Srbija neće zaboraviti na ispunjavanje svojih obaveza nakon prijema u Parnerstvo za mir.
Direktor Direkcije za NATO i poslove odbrane u Ministarstvu Bratislav Đorđević izjavio je da upućivanje pozitivnog signala iz NATO-a ne znači da će Srbija zaboraviti na svoje međunarodne obaveze. "Smatramo da će u novim uslovima kada je našoj zemlji ukazana šansa za evroatlantsku perspektivu u punoj meri to iskoristiti i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ispuniti svoje obaveze", rekao je Đorđević.
Srbija će, kao novoprimljena članica Partnerstva za mir, dobiti kancelariju u sedištu NATO-a u Briselu i u vojnom sedištu alijanse u Monsu verovatno u prvoj polovini iduće godine.
Preduslov za fizičko prisustvo srpskih diplomata i vojnih izaslanika u političkom i vojnom sedištu NATO-a jeste potpisivanje Sporazuma o razmeni bezbednosnih informacija.
Na brifingu za novinare zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova su kazali da će misija Srbije pri NATO-u imati civilni, vojni i bezbednosni deo, ali da je još rano da se govori o personalnim rešenjima.
"Jačanje pozicije Srbije"
Poziv Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir zvaničnici u Beogradu ocenjuju kao jačanje pozicija Srbije.
I srpski i evropski političari pozdravili su odluku NATO-a. Oni prijem Srbije stavljaju u kontekst daljih evroatlantskih integracija, pre svega približavanja Evropskoj uniji, ali i procena je kako će to uticati na rešenje statusa Kosova.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica smatra da će odluka NATO-a uticati i na proces utvrđivanja budućeg statusa Kosova i smatra da je članstvom u Partnerstvu Srbija sigurnija "da će njena celovitost biti očuvana".
Koštunica je ocenio da je poziv za priključenje Partnerstvu prvi rezultat promenjenog pristupa međunarodne zajednice, da uslovljavanja nisu način za integracije Srbije.
"Shvatam to kao razložan postupak i želeo bih da deluje zarazno i na druge koji su prethodno postavljali uslove. Govorim o Evropskoj uniji, o pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju, a s druge strane je važna jer ukazuje na to da se nastavlja proces integracije, da je svako obustavljanje ili uslovljavanje tog procesa pogrešno", kaže Koštunica.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da je prijem u Partnerstvo najznačajniji spoljnopolitički događaj ove godine i da označava kraj izolacije Srbije.
Na svečanosti povodom formiranja Garde Vojske Srbije, Tadić je rekao da je pristupanje Partnerstvu signal da je Srbija postala bezbedna zemlja i da je uveren da će to podstaći priliv stranih investicija.
Pritisak (eventualno) ostaje
Ambasador Srbije pri NATO-u Branislav Milinković takođe je ocenio da će pristupanje Partnerstvu znatno ojačati spoljnopolitičku poziciju Srbije.
Gostujući u Poligrafu B92, Milinković je, međutim, rekao da bezuslovan prijem u Partnerstvo nikako ne znači da saradnja s Haškim tribunalom za Srbiju nije važna. On naglašava da to i dalje može da bude sredstvo pritiska na Beograd.
"Moj je utisak da bi se pritisak sveo na sledeće: u okviru Partnerstva za mir imate obilje programa koje možete koristiti i od kojih zemlja može izvlačiti korist; ako je utisak da ne ispunjavamo obaveze prema Tribunalu, onda sigurno neki od tih programa nećemo moći da koristimo. Tu je razlika", smatra on.
"Ako krećete putem evropskih integracija, prirodno je da ga povežete sa evroatlantskim integracijama. Za zemlju kao naša, koja je u regionu okružena zemljama koje žele i u NATO i u EU, potpuno je logično slediti taj put", kaže on.
Ambasador Srbije pri NATO-u kaže da su istorijske okolnosti pogodne za Srbiju jer je NATO pred novim proširenjem, 2008, ali kaže da bi bilo isuviše optimistično računati da bi Srbija tada mogla biti primljena u NATO.
Solana: Napredak i mogućnosti
Predstavnik Evropske unije Havijer Solana ocenio je da je odluka lidera NATO-a da Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ponude članstvo u Partnerstvu za mir još jedan važan korak u naporima zemalja zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti i pridruže se Evropskoj uniji i NATO-u.
Solana je rekao, kako prenosi Beta, da odluka samita u Rigi takođe znači priznanje za napredak koji su poslednjih godina na sektoru bezbednosti ostvarili Srbija, BiH i Crna Gora.
To će dati važan podstrek u nastojanjima da se oružane snage tih zapadnobalkanskih država još više modernizuju i demokratizuju, navodi Solana.
On je dodao da će to otvoriti nove mogućnosti zemljama da se uključe u međunarodnu vojnu saradnju i da doprinesu međunarodnom miru i stabilnosti.
To je novi i važan korak u naporima zemalja zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti i krenu napred u priključivanju evropskoj i balkanskoj saradnji, kaže Solana.
I Čeku pozdravlja
Premijer Kosova Agim Čeku pozdravio je danas ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. "Pozdravljamo odluku NATO-a da pozove Srbiju u Partnerstvo za mir jer je to dobro i za zemlju i za ceo region, pošto podrazumeva različite reforme", rekao je Čeku.
"Siguran sam da ćemo se jednog dana svi naći u Briselu na sastanku NATO-a ili Partnerstva za mir", dodao je Čeku.
"Korak dalje sa margine"
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da Srbija članstvom u Partnerstvu za mir ima pre svega političke i ekonomske koristi, a tek potom vojne.
Radić ocenjuje da, bez obzira na to što taj program ima veze s NATO-om i što će Vojska Srbije moći da se modernizuje, Srbija članstvom dobija oblik stabilne države s predvidivom budućnošću.
"Jasno je da smo predugo bili na margini zbivanja u Evropi, bili smo problem, i naravno da su za to vreme drugi hvatali korak i uglavnom su uspeli. Zemlje koje su preko Partnerstva za mir postale punopravne članice NATO-a ostvarile su početnu ambiciju da se integrišu sa zapadom, ali Balkan je priča za sebe", kaže Radić.
"Zbog stabilizacije regiona, potrebno je otići korak napred i reći gde smo, da li u grupi koja je išla u NATO, ili u onoj koja bi da ima dobre veze, ali će ipak biti van saveza. U narednim mesecima srpska će politika morati da smogne snage i da kaže da li idemo ka NATO-u ili ne", kaže on.
Šta je Partnerstvo za mir
Partnerstvo za mir je program bilateralne saradnje NATO-a s pojedinim zemljama, koji postoji od 1994. Svrha tog programa je povećanje stabilnosti, otklanjanje pretnji po mir i izgradnja jačih bezbednosnih veza pojedinih zemalja i NATO-a i među članicama Partnerstva.
Svaka od članica preuzima opšte obaveze da očuva demokratsko društvo, poštuje principe međunarodnog prava, ispunjava obaveze preuzete na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, dogovore o međunarodnom razoružanji i kontroli oružja.
Takođe, svaka od zemalja u programu obavezuje se da će se uzdržati od upotrebe sile protiv druge države, da će poštovati granice i da će međusobne razmirice rešavati mirnim putem.
.jpg)
