Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2009, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijsko zapošljavanje - poslednji voz za državne jasle
KIKINDA - Groznica zapošljavanja u državnoj upravi poslednjih nekoliko nedelja trese Srbiju. I ovako preglomazan državni aparat od 53.000 zaposlenih (30.000 na republičkom i 23.000 na lokalnom nivou) stenje pred pritiskom novopridošlih radnika čija je jedina preporuka - partijska knjižica, piše Nedeljni Telegraf.
Krajem marta Vlada je donela odluku da neće biti zapošljavanja novih službenika bez saglasnosti Saveta za reformu državne uprave. Međutim, toliko su bili dosledni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je istog dana na sajtu Službe za upravljanje kadrovima osvanuo oglas za 55 radnih mesta u državnoj upravi: 5 za minisatrastvo finansija, 10 za RHMZ, 17 za NIP i 23 za Ministarstvo poljoprivrede. Kasnije je objašnjeno da je reč o internom konkursu, odnosno preuzimanju službenika iz jednog organa u drugi.
Dok se na sva zvona priča o novim zakonima po kojima će uskoro biti otupšteno oko 5.500 činovnika na republičkom i lokalnom nivou, javna je tajna da stranke koriste poslednju priliku da na državne jasle uguraju što više svojih kadrova, ali i članova njihovih porodica.
Iskustvo - stručnost
Novi radnici su najčešće bez ikakvog iskustva, a ponekad i bez adekvatne stručnosti. Tako, recimo, u infocentru jednog grada u zapadnoj Srbiji radi tehničar drumskog saobraćaja, o muzičkom programu doma kulture brine radnik metalske struke, dramski program uređuje elektrotehničar, a organizuje ga vinogradar.
"Ovakve informacije dobijamo iz cele zemlje" - kaže za Nedeljni Telegraf Njegoš Potežica, predsednik Sindikata zaposlenih u upravi.
"Borićemo se da za tehnološki višak, u sklopu racionalizacije, ne budu proglašeni radnici s dugogodišnjim iskustvom koji nisu članovi stranke, a da radna mesta zadrže zaposleni po partijskoj liniji".
Zakon o državnim službenicima propisuje da politički deo ministarstva čine samo ministar, državni sekretar i posebni savetnici (najviše tri po ministarstvu). Ostali zaposleni su državni službenici, čiji status ne zavisi od političkih promena u zemlji.
Ali, to je samo mrtvo slovo na papiru.
Naši sagovornici kažu da zaposleni po partijskoj liniji čine čak 70 odsto u većini institucija na svim nivoima, ali i da njihovo zapošljavanje ne jenjava. Tako je, na primer, u lokalnoj upravi i komunalnim preduzećima u Kikindi nedavno zaposleno četvoro ljudi: rođeni brat člana Opštinskog veća, supruga istaknutog člana DS, supruga člana upravnog odbora doma zdravlja i partijski funkcioner s jakim vezama u vrhu opštine.
Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je jasno kao dan da stranke hvataju poslednji voz da zaposle one koji do sada nisu odlomili deo ukusnog, državnog kolača.
"To je otimačina oko leša koji se zove srpska država, koji polako, ali sigurno propada", objašnjava Gredelj.
"Mislim da imamo najskuplju upravu na svetu, a da stranke bez imalo stida nastavljaju da u nju i dalje guraju svoje članove. To traje veoma dugo i nije stvar samo ove vlasti. Potreban je radikalan zahvat da se s dolaskom nove političke garniture ne menja sve, pa i šef računovodstva. To nije samo stvar zakona, već političke volje da se on primeni. Situacija je slična kao sa odličnim antikorupcijskim zakonima koji su izglasani, ali nisu zaživeli u praksi".
Rasprostranjenost
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija tvrdi da je u našoj zemlji rasprostranjeno zapošljavanje po stranačkim vezama, ali da ga je teško utvrditi:
"Evidencije o članstvu nisu javne, zbog čega je partijska zapošljavanja lakše pratiti u manjim sredinama. Verujem da će se bolji uvid na svim nivoima steći primenom Zakona o političkim strankama. Imamo slabe mehanizme kontrole i problem je što osoba koja donosi odluku koga će zaposliti može da se pozove na "lični utisak o kandidatu" i izabere upravo onog koga je preporučila stranka. Mislim da čak ni direktori javnih preduzeća ne bi trebalo da se biraju po partijskoj liniji, a kamoli niži činovnici. Veliki pomak bi bio kad bi se za direktor JP raspisivao konkurs na kome bi kandidati morali, osim stručnih kvalifikacija da ponude i konkretan program šta bi uradili kad bi došli na čelo tog preduzeća".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
