Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijski porez
Većina stranka propisuje obavezu poslanicima da izdvajaju pare za stranku, a ima i dobrovoljnih priloga
To je neko izmislio, kaže za "Politiku" Đorđe Todorović, portparol DS-a, povodom navoda nekih medija da je DS kaznio svog poslanika Lejlu Ruždić-Trifunović, zato što nije, kao ostali poslanici, uplaćivala platu u humanitarne svrhe. Todorović tvrdi i da u DS-u ne postoji obavezan "stranački danak" od poslaničkih plata.
Iako Todorović sada tvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne postoji obaveza da poslanici izdvajaju novac za stranku, DS je, kada je 5. oktobra, odlučio da više ne učestvuje u radu parlamenta, saopštio da niko od poslanika neće primati platu, već će taj novac biti preusmeren u humanitarne svrhe, preko stranke. U finansijskom izveštaju za 2005. godinu, DS je naveo, u skladu sa zakonom, donatore. Prema ovom dokumentu DS-u je lane od bivših i sadašnjih poslanika, kao i od odbornika, u stranačku kasu stiglo ukupno 4.429.006 dinara. Svi oni su svakog meseca uplaćivali određenu sumu novca, pa su, na primer, odbornici iz Vršca uplatili stranci 108.908 dinara. No, i u izveštajima drugih stranaka (doduše na spisku nisu svi poslanici kao u DS-u), ima poslanika koji izdvajaju novac za stranku. U DSS-u, za razliku od DS-a, gde su sume prilično izjednačene, lane je 11 poslanika uplatilo vrlo raznolike sume stranci, kao donaciju. Tako je, na primer, Vukosav Tomašević donirao 15.000 dinara za celu godinu, a bivši poslanik Emilija Krstić – 10.000.
Boris Karaičić (DSS) kaže za "Politiku" da u njegovoj stranci ne postoji automatsko odbijanje novca od poslaničke plate za stranku, ali da svakog meseca partija ima neku humanitarnu akciju. Karaičić dodaje da stranka određuje sumu koju će poslanici dati, a novac ide, na primer, za lečenje nekoga ko nema sredstava, ili za Kosmet i slično.
Vladimir Homan (G17 plus) kaže za "Politiku" da se u njegovoj stranci od plate poslanika izdvaja tačno određen procenat za stranačku kasu. On dodaje da je reč o malim procentima i da se ta suma automatski odbija, a novac ide, uglavnom, opštinskim odborima stranke.
Sanja Čeković, potpredsednik SPO-a, kaže za "Politiku" da poslanici njene stranke niti drugi funkcioneri nemaju nikakvo automatsko odbijanje od plate, niti propisanu obavezu. Prema njenim rečima, postoji članarina, a na svakome je da sam odluči hoće li nešto dati stranci kao poklon. Ona lično, kako kaže, već deset godina pokriva troškove svog opštinskog odbora, ali "to je moja lična odluka."
Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS-a, kaže za "Politiku" da svi članovi SPS-a koji su postavljeni, ili izabrani na neku funkciju, imaju administrativnu zabranu na pet odsto svojih primanja, a taj novac ide u stranačku kasu. Anđelković dodaje da je to, praktično, članarina. On dodaje da na lokalnom nivou ovaj princip, uglavnom, ne funkcioniše, ali radiće se na tome, jer je "moralno da ljudi koji su izabrani na neku funkciju zahvaljujući SPS-u moraju na taj način da daju doprinos radu SPS-a." Anđelković ističe: "Nije to nikakva naša izmišljotina, to je tako i u drugim partijama, ali i u svetu. Procenti su različiti i kreću se od pet do 20 odsto. U nekim parlamentima kao, na primer u Grčkoj, poslanici ne primaju platu u parlamentu, njima se određuje visoka plata, ali se taj novac daje partiji, a ona onda određuje koliko će poslanik da prima, a koliko ostaje stranci. "
Dragan Todorović, predsednik IO SRS, kaže za "Politiku" da poslanici SRS-a nemaju nikakvu obavezu da daju novac stranci, "stvar je dobrovoljnosti ko će koliko pomoći svojoj partiji. Todorović dodaje: "Tako nešto u SRS bi bilo suludo uvoditi, jer naša stranka nije, kao neke druge, nikakvo preduzeće, nju čine ljudi koji je vole."
Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija", međutim, kaže da obavezno izdvajanje za partiju postoji svugde u svetu i da se ono naziva "partijski porez". Prema njegovim rečima može se govoriti o opravdanosti takve prakse, a postoje i njene dobre i loše strane. Nenadić kaže da našim Zakonom o finansiranju stranaka obavezno izdvajanje od plate nije zabranjeno, a u nekim slučajevima je propisano stranačkim dokumentima. Prema njegovim rečima, ljudi koji su izabrani sa stranačkih lista, u svetu, obavezni su da izdvajaju novac za partiju i taj procenat se najčešće kreće oko 10 odsto. Nenadić kaže da je jedino važno voditi računa da ta izdvajanja ne pređu zakonom dozvoljenu sumu za priloge fizičkih lica, a ona iznosi deset plata određenog funkcionera. Prema rečima našeg sagovornika, o "partijskom porezu" se može pričati sa više aspekata, a, prema jednom, on je opravdan jer ljudi određene funkcije na neki način duguju, ne samo kvalitetima koje lično poseduju, već i stranci koja ih je na njih imenovala, pa zato treba da vrate "dug" partiji.
Nenadić, ipak, navodi i lošu stranu "partijskog poreza" jer izdvajanje od plate može biti loša poruka za javnost, pošto bi se to moglo prevesti i tako da su primanja enormno velika.
Sudeći po izjavama, princip "partija dala – partiji vrati" funkcioniše u svim našim strankama, pitanje je samo da li neko pare daje dobrovoljno ili je pristao na obavezno odricanje od dela plate.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 21.08.2006.]
