Izvor: Blic, 29.Nov.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijski interesi kamen o vratu na putu ka Uniji
Partijski interesi su ogroman problem zbog kojeg smo u velikom zaostatku s donošenjem zakona o denacionalizaciji. Svakako, odugovlačenje s rešavanjem ovog pitanja negativno se odražava ne samo na naš imidž u Evropi, već i na započete procese demokratizacije i formiranja pravne države, kaže za „Blic nedelje" dr Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta.
Neregulisani svojinsko-pravni odnosi su se već pokazali kao kočnica privatizacije, jer je očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se krupni investitori ne odlučuju za kapitalna ulaganja u srpsku privredu usled odsustva pravne sigurnosti i garancija da će njihova imovina biti nepovrediva.
Da li je Srbija uopšte dovoljno do sada uradila na prilagođavanju našeg zakonodavstva evropskom?
– Prema nekim računicama, da bi se ispunili osnovni uslovi u pogledu prilagođavanja naše zemlje pravnom sistemu EU, do ulaska u punopravno članstvo potrebno je prevesti i uključiti u naš pravni poredak oko 80.000 stranica teksta različitih propisa po pravilima i standardima EU. U pripremama za približavanje i ulazak u EU predstoji napor celog našeg društva da se ukupan ekonomski, politički i pravni sistem zemlje prilagodi normama i standardima zajedničkog evropskog nasleđa.
U kojoj oblasti je najmanje urađeno?
– Iako se dosta radi, najmanje je ipak urađeno u oblasti jačanja tzv. administrativnog kapaciteta Srbije. Ovaj standard posebno je istaknut u Madridu (1995) i Kopenhagenu (1993) i znači da upravni sistem (administrativni aparat) jedne države koja se priprema da postane članica Unije mora biti u stanju da prihvati i primeni pravna pravila i standarde EU na efikasan i delotvoran način. Jačanje administrativnih kapaciteta, između ostalog, podrazumeva visoku osposobljenost državnih službenika, decentralizaciju i dekoncentraciju sistema javne uprave, uvođenje elektronskih servisa za građane (e-uprava), efikasnu zaštitu ljudskih prava i drugo.
Da li je država mogla više da uradi u oblastima kao što su borba protiv korupcije, organizovanog kriminala?
– Na sednici Grupe država za borbu protiv korupcije 2008. godine pozitivno je ocenjen napor i rad državnih organa Srbije u borbi protiv korupcije. Od 25 preporuka, Srbija je ispunila dvanaest koje se odnose na javne nabavke, dužinu mandata javnog tužioca, osnivanje posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije u tužilaštvima, saradnju policije i tužilaštva, programe obuke za policajce i tužioce, zaštitu svedoka, oduzimanje imovine, Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i mehanizam za rad nad njegovim sprovođenjem, uvođenje ombudsmana na centralnom i lokalnom nivou, dostupnost informacija od javnog značaja, obuka državnih službenika o borbi protiv korupcije i donošenje kodeksa ponašanja za državne službenike.
Velika se prašina digla oko usvajanja Statuta Vojvodine. Pojedine stranke su najavile da će tražiti ocenu ustavnosti ovog predloga. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Pitanje autonomije Vojvodine je pre svega političko pitanje, koje se posebno manifestuje i kao ustavno i pravno pitanje. To je složeno pitanje koje mora da odgovori na postojanje legitimnih političkih interesa, imajući u vidu savremene vrednosti vezane za evropske standarde. Jedna od tih vrednosti jeste značaj autonomije i lokalne samouprave, gde se lokalna zajednica smatra „višim" kvalitetom od centralne vlasti.
Postupak davanja saglasnosti na Statut Vojvodine je upravo u skupštinskoj proceduri. Nažalost, vidimo da se umesto validnih političkih i pravnih argumenata „potežu cipele". To, naravno, stvara loš imidž Srbije u svetu, ali još više govori o tome da je politika „krutog centrizma" započeta u vreme Miloševića i kasnije nastavljena od strane pojedinih političkih stranaka doživela brodolom i da ju je vreme definitivno pregazilo.
Mladić i Hadžić „majka svih uslova"
Osim dvojice haških optuženika, šta je to što može da zakoči put Srbije ka EU?
– Isporučenje haških optuženika Mladića i Hadžića je za vlasti u Srbiji „majka svih uslova" za evropske integracije. Dok se to ne uradi, Srbija je zemlja koja se ne kvalifikuje kao zemlja koja je privržena principu vladavine prava. Čini se da je problem velikom delom i u tome da saradnja sa Tribunalom više zavisi od „političke volje" da se optuženici isporuče nego od tehničkih prepreka. S druge strane, „puna saradnja" sa Haškim tribunalom ne podrazumeva samo izručenje, već i razmenu dokumenata, pristup arhivama, oslobađanje od čuvanja službene i vojne tajne i dr. Država uopšte teško otvara svoje arhive. Srbija je jedina „ex-kom." država koja nije otvorila tajne dosije svoje političke policije, iako je Berlinski zid pao pre dvadeset godina.
