Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijski crveni kartoni
Kršenje programa i statuta stranke, nanošenje štete ugledu i interesima stranke, javno iznošenje unutarstranačkih nesuglasica najčešći su razlozi zbog kojih pojedini članovi bivaju isključeni iz partija. Kada se ove formulacije prevedu na jezik svakodnevnog političkog života, gresi članova su osnivanje frakcija u stranci, ulazak u koaliciju sa pogrešnim političkim partnerom, kritika i neslaganje sa rukovodstvom, (ne)glasanje za određene zakone... Iz evidencije članstva brisani su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministri, poslanici, odbornici, lokalni funkcioneri...
Posle dva zahteva članstva da se iz redova Demokratske stranke Srbije isključi Dejan Mikavica, bivši predsednik raspuštenog novosadskog odbora stranke, to se nedavno i dogodilo.
Takav je bio i ishod disciplinskog postupka koji se vodio protiv drugog člana ove stranke Miloja Jakovljevića, direktora novosadskog SPENS-a. Ovih dana se i G17 plus odrekao Đorđa Đokića, direktora Veterinarske stanice Beograd, zbog nepoštovanja partijskog programa o zaštiti životne sredine. Isključenja nisu zaobišla ni nove parlamentarne stranke poput Unije Roma Srbije, koja je prošlog meseca lišila članstva četvoricu funkcionera. Oni su prethodno, na vanrednoj sednici Skupštine stranke, smenili predsednika Rajka Đurića, optužujući ga za "apsolutizam i novčane mahinacije".
Izbacivanje iz stranke stara je mera za kojom poseže rukovodstvo da bi kaznilo neposlušne. Tako su poslanici G17 plus Vesna Lalić i Sovranije Čonjagić isključeni prošle godine jer su, kako je objašnjeno, prekršili program stranke i lične interese stavili iznad državnih. Crveni karton je zapravo bio jedini način da im se oduzmu mandati zbog toga što nisu glasali za zakon o budžetu. Ova stranka je pre dve godine iz svojih redova izbacila ministra odbrane Prvoslava Davinića posle afere o nabavci vojne opreme od preduzeća "Mile Dragić".
DSS je 2005. godine izbrisao iz članstva Radu Marinkova, zamenika predsednika Skupštine grada Novog Sada, jer je "u više navrata prekršio odredbe stranačkog statuta", odnosno što je uprkos odluci najviših stranačkih organa stupio u koaliciju sa SRS- na gradskom nivou.
Najveći broj isključenja u Demokratskoj stranci dogodio se krajem 2004. godine i počeo je izbacivanjem Čedomira Jovanovića, nekada potpredsednika stranke, a zatim i njegovih brojnih sledbenika ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima. Jovanovića je novobeogradski DS izbrisao iz evidencije jer je "svojim postupcima povredio Statut i naneo štetu ugledu i interesima stranke". On je stranačku disciplinu povredio i osnivanjem Liberalno-demokratske frakcije unutar DS što je i bio pravi razlog isključenja. Iz članstva je tada izbrisano i ime Branislava Lečića, ministra kulture u vladi DOS-a. No, i on i drugi prognani iz DS-a, ali i iz SPS-a, mogu da se posle isteka određenog vremena ponovo učlane, jer statuti ovih partija pružaju i drugu šansu.
U postpetooktobarskom političkom životu jedno od masovnijih isključenja iz SPO bilo je brisanje iz evidencije osmorice republičkih i jednog poslanika državne zajednice SCG 2005. godine, među kojima su bila dvojica potpredsednika stranke, Veroljub Stevanović i Vojislav Mihajlović, i petorica članova Glavnog odbora. Oni su se prethodno odmetnuli od stranke koja je zbog toga zahtevala da vrate mandate (uprkos odluci Ustavnog suda Srbije iz 2003. godine prema kojoj su poslanici vlasnici mandata), a jedini način za to bilo je isključenje.
Stranka bivšeg šefa diplomatije Vuka Draškovića isključivala je i one koji su tvrdili da nikada nisu bili njeni članovi. Takav je slučaj Aleksandra Vlahovića, ministra za privredu i privatizaciju u vladi DOS-a, kojeg se SPO odrekao pod izgovorom da je njegovo ministrovanje suprotno programu stranke. Vlahović je tada, 2001. godine, demantovao navode SPO o svom članstvu u toj partiji.
Kada su posle petooktobarskih promena 2000. godine brojni članovi dotad vladajućih partija JUL-a i SPS-a posle čekanja u redu stavili u džep članske karte stranaka Demokratske opozicije Srbije, istovremeno su dobili crveni karton svojih prethodnih partija. Iako su mediji izveštavali o isterivanju iz JUL-a, imena isključenih ostala su nepoznata javnosti.
Najviše reakcija u SPS-u izazvalo je isključenje Branislava Ivkovića 2002. godine kojeg su partijske kolege izbrisale iz evidencije zbog delovanja suprotnog statutu i programu i pokušaja da formira frakciju "uz podršku DOS-a koji je preko njega želeo konačno da razbije socijaliste", ali i da je "julovski kadar". Sam Ivković koji je potom osnovao Socijalističku narodnu stranku, tumačio je svoje izbacivanje iz SPS-a kao pokušaj sprečavanja njegove kandidature na predsedničkim izborima.
Milana Milutinovića, bivšeg predsednika Srbije, od isključenja je spasila optužnica Haškog tribunala, jer je stav SPS-a bio da ne lišava članstva optužene pred ovim sudom. Ipak, iz članstva socijalista obrisano je ime nekadašnjeg predsednika Skupštine Srbije i direktora "Jugopetrola" Dragana Tomića zbog toga što je "stranku ostavio u velikim dugovima".
U medijima se nedavno spekulisalo i da Vojislav Šešelj traži isključenje iz SRS Maje Gojković, gradonačelnice Novog Sada, ali su radikali to demantovali.
[objavljeno: ]
