Izvor: B92, 14.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Partije nedemokratske iznutra"
Beograd -- Partije nemaju demokratske principe unutarstranačkog delovanja, što ugrožava demokratizaciju društva i države kojom upravljaju.
Stručnjaci koji se bave političkim naukama na okruglom stolu beogradskog Instituta društvenih nauka ocenili su da je za izgradnju demokratske države neophodno da se same stranke u Srbiji demokratizuju, da uspostave demokratiju u svojoj unutrašnjoj strukturi i da te principe sprovode u praksi.
Rasprava je organizovana povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izlaska knjige "Demokratija u političkim strankama u Srbiji", koju je priredila grupa profesora univerziteta i saradnika Instituta društvenih nauka, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.
Oni su ocenili da je neophodno otklanjati prepreke, a kao glavne "blokatore" razvoja demokratičnosti naveli su smanjenu slobodu izražavanja članstva i prava na frakcije, način kandidovanja i postupak unutarstranačkih izbora, kao i neograničenu moć vođa i izvršne vlasti.
Urednik izdanja Zoran Lutovac ukazao je na nužnost otvaranja rasprave o demokratiji unutar stranaka kako bi se locirali ključni problemi i ponudili modeli za njihovo rešavanje. On je ocenio da priroda i karakter stranaka, kao i funkcionisanje države i celog društva, zavise od ravnoteže potrebe stranke da vlada i sprovodi svoju volju i program, a sa druge strane neophodnosti bolje kominikacije sa građanima i slobode delovanja članstva.
Profesor Fakulteta političkih nauka Vukašin Pavlović ocenio je da su stranke danas Ahilova peta demokratije, navodeći da bez podizanja kvaliteta i demokratskih kapaciteta političkih partija nema ni bolje vlade, parlamenta, uprave ni sudstva, odnosno nema kvalitetne države i demokratije.
Kao moguće kriterijume za merenje unutrašnje demokratičnosti Pavlović je naveo izbore partijskih rukovodstava, organičavanje mandata i princip rotacije, kritičnost unutarstranačkih rasprava, odgovornost vođe za izborne i druge neuspehe, stepen tolerancije drugačijeg mišljenja i frakcija, transparentnost finansija, uloga ekspertskih organa i mogućnost inicijative članova i lokalnih organa.
Prema rečima profesora istog fakulteta, Slaviše Orlovića, stranke u Srbiji se najčešće prepoznaju po lideru, umesto po programu, a glavna politička moć je u unutrašnjim strukturama gde grupa ljudi - oligarhija, donosi glavne političke odluke i vrši redistribuciju moći.
