Izvor: Politika, 14.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partija javnog interesa
Jasan je pokušaj LDP-a da osvoji nove birače, ali da li će to naljutiti tvrdo jezgro njegovih glasača
Nešto se menja u politici ili ponašanju Liberalno-demokratske partije toliko da i pitanje da li je u ovom trenutku LDP partija vlasti ili opozicije više nije retko.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, kaže da je LDP stranka koja pokušava da preživi sledeći izborni ciklus. „Da bi to postigla ona je prinuđena da svoje mesto u opoziciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učini vidljivo konstruktivnim za građane. LDP je iskoračio iz kod nas uobičajenog ponašanja, u kome opozicija kritikuje sve što vlast radi. Pozicija koju je LDP zauzeo pruža im mogućnost da proguraju neke od svojih amandmana. To je praksa koja postoji u sistemima koji poštuju pravo poslanika da glasa i po svojoj savesti. Kao što znamo u nekoliko slučajeva Poslanički klub LDP-a nije glasao jedinstveno.”
Marko Blagojević, direktor programa Cesida, kaže da je LDP na gradskom nivou vlast a na republičkom opozicija i da je to tako zbog skupštinske većine odnosno izbornog sistema u Srbiji.
Zoran Ostojić, član Predsedništva LDP-a, objašnjava da su oni opozicija koja gura Srbiju napred kako bi vrlo brzo stvorili okruženje koje će na sledećim izborima doneti trijumf tema u kojima je LDP najjači. „Da smo danas na vlasti, Srbija ne bi ovoliko kilavila prema svojoj evropskoj budućnosti. Ali to nije pitanje za nas, nije se drugačiji scenario mogao očekivati na prošlim izborima. To je bio referendum o odlasku Koštunice, ali da se svi još malo držimo njegovih projekata. I tako bi i bilo da već godinu i po dana ne sprečavamo ovu vlast da, vođena potrebama rejtinga i trapave koalicije, ne sklizne prečesto u taj Koštuničin ponor. Ne pripadamo skupštinskoj većini koja je izglasala ovu vladu, ali je nećemo ni rušiti da bismo na vlast vratili one koje smo prošle godine jedva oterali. I tu smo najjasnija opozicija. Prema svemu što je nazadno, konzervativno, antidemokratsko – antievropsko. I to bez obzira da li dolazi iz vlasti ili od ostatka opozicije. Dakle, mi smo partija javnog interesa.”
Ima li sličnosti između SPO-a i LDP-a, jer je SPO bio u dve Košuničine vlade i jednoj demokratskoj, kritikovao te vlade i ostajao u njima. Dereta kaže: „SPO je bio član koalicione vlade i na osnovu toga dobio ministra spoljnih poslova. LDP pruža podršku u parlamentu, dakle u zakonodavnoj oblasti, ali i dalje može da kritikuje izvršenje tih zakona i to veoma često i čini.” Blagojević smatra da se SPO i LDP ne mogu porediti, a Ostojić dodaje da je to potpuno neprimereno poređenje jer Srbija nije bolja zbog njihovog „rušenja starog sistema iznutra”, ali će biti „mnogo bolja zbog naše politike građenja novog sistema spolja, izvan vlade. Mi smo ostali van vlasti, a u svemu smo štitili evropski put zemlje. Kako od palikuća iz opozicije, tako i od stranaka koje su se nakačile na listu DS-a, pa ucenjuju dok mogu.”
Dereta misli da LDP svojim stavom da će čuvati postojeću vladu da ne bi došla gora, koja neće voditi Srbiju u EU, ne abolira vladu od svih njenih propusta. „Moram reći da nisam čuo da je sadašnja politika LDP-a zvanično tako definisana. Važno je reći da LDP izražava jasnu sumnju da je politika SNS-a suštinski različita od SRS-a i da je potrebno s više opreza i manje oduševljenja i opčinjenosti gledati na potencijalnu naprednjačku vladu.” Blagojević kaže da LDP ne može da abolira vladu od svih njenih propusta. „Kompromis je neophodan jer nijedna stranka nema većinu da formira vladu, čak ni više ideoloških bliskih stranaka ne mogu da je formiraju, već to čine nesrodne stranke. Velika partija donekle nameće rešenja, male partije moraju da je podrže, a od njihovog dogovora s početnih pozicija neophodna su odstupanja.” Ostojić kaže da niko ne kritikuje vladu tako efikasno kao LDP. „Samo što mi nudimo i rešenja, a znamo da će ona dobiti pravi smisao posle sledećih izbora, u drugačijem rasporedu političkih karata.”
Da li se promenila retorika lidera LDP-a, da li se oni sada obraćaju nekom širem biračkom telu da se sa izbornih nešto inad pet, skoče na 9-10 odsto i da li zbog toga može da ih kazni njihovo tvrdo biračko jezgro? „Najteži zadatak je uspostaviti ravnotežu između očekivanja tvrdog jezgra LDP-a i apsolutne neophodnosti da se biračko telo proširi i stabilizuje. Jedini način da LDP bar održi na dnevnom redu pitanja kao što su odnos prema Kosovu i podaništvu prema Rusiji je da bude u skupštini”, kaže Dereta. Blagojević objašnjava da se LDP kreće u omeđenom prostoru. „Podrška liberalima u Srbiji je mala, a strah od kazne tvrdog jezgra uvek postoji. Zato treba da postoji mera što zavisi od umešnosti vođe. Ključna stvar je da se omeđi prostor u kome se partija kreće a da se ne rizikuje bitno.” Ostojić kaže da se retorika LDP-a nije promenila. „Ona samo sada dobija jasan smisao. Danas je razumeju i ljudi koji ranije nisu ni pomišljali da je moguća politika koju smo mi, od osnivanja, gurali u prvi plan.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 15/11/2009]
