Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarci protiv gašenja TV kamera
Vlast i opozicija direktne televizijske prenose smatraju tekovinom demokratije i ne veruju u izveštaje o slaboj gledanosti
Skupština Srbije ne bi radila efikasnije ukoliko bi se ukinuli direktni TV prenosi sednica, jedinstvene su u stavu partije vladajućeg bloka i opozicije. Parlamentarne stranke pri tome ne pridaju važnost činjenici da merenja gledanosti TV programa pokazuju da direktne TV prenose dnevno prati najviše 200.000 ljudi, što u odnosu na višemilionsku populaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << birača nije veliki broj.
I opozicija i vlast direktne TV prenose doživljavaju kao važnu tekovinu demokratije, svejedno im je da li će se oni emitovati na RTS-u ili na nekom drugom kanalu, a izveštajima o slaboj gledanosti ne pridaju značaj. Stranke, zapravo, žele da se ono što kažu njihovi predstavnici prenese od reči do reči, bez ikakvih intervencija novinara. To ukazuje na nepoverenje političara u medije i novinare i na želju da oni, a ne novinari, određuju šta je to što javnost u određenom trenutku treba da sazna.
Želja poslanika da budu u direktnim prenosima toliko je jaka da je 2007. godine, kada je RTS obustavio direktne prenose jer mu remete programsku šemu, blokiran rad parlamenta. Sva druga pitanja, uključujući i Kosovo, odmah su pala u zasenak. Usledila je oštra polemika, a Radiodifuzna agencija, koja je nadležna za elektronske medije u Srbiji, spor je rešila tako što je naložila RTS-u da obnovi prenose. Zakonodavna vlast je počela da funkcioniše tek kada su se kamere u skupštinskoj sali ponovo uključile.
Glavni argument kojim opozicija brani TV prenose jeste da su domaći mediji naklonjeni vlastima. Opozicija kamere u skupštini vidi kao jedan od načina da glas njenih predstavnika dopre do birača. Građani treba da vide kako ih predstavljaju oni za koje su glasali, smatra Božidar Delić, poslanik Srpske napredne stranke. On ne veruje podacima o slaboj gledanosti TV prenosa. Poslanik radikala Vjerica Radeta smatra da prenose ne treba ukidati „sve dok ima zainteresovanih gledalaca”. Ona kaže da izveštaji iz parlamenta mogu da se „montiraju” i da samo stalno uključene kamere mogu da daju verodostojnu sliku onoga što se događa.
Ivan Andrić, poslanik Liberalno-demokratske partije, smatra da sada „vladajuća većina kontroliše najveći broj medija”, pa je ukidanje prenosa neprihvatljivo. „Ukoliko se obezbedi odgovarajući način da se politički stavovi o svakom zakonu o kojem se raspravlja u skupštini prenesu građanima, onda možemo razgovarati o ukidanju prenosa”, kaže Andrić.
Nada Kolundžija, poslanik Demokratske stranke, navodi da mišljenje opozicije da je prenos jedina prilika da se čuje njihov glas nije utemeljeno na dokazima i da bi trebalo videti procenat zastupljenosti u medijima predstavnika i opozicionih i vladajućih partija. „Ovakvi TV prenosi pretvaraju skupštinu u političku arenu u kojoj se ne govori o dnevnom redu, što je jedan od razloga neefikasnosti i blokade parlamenta”, naglašava ona, ali se ipak protivi ukidanju prenosa, jer „redovni izveštaji mogu biti korigovani kao što je bilo do 2000. godine”.
Bilo bi nelogično, kaže Vlajko Senić, poslanik G17 plus, da smo se kao opozicija čak i na ulicama borili za TV prenose, a da sada kao stranke vladajuće koalicije insistiramo na njihovom ukidanju. To bi, prema njegovom mišljenju, možda izazvalo gnev opozicije i sasvim onemogućilo rad najvišeg zakonodavnog tela.
A. Marinković
[objavljeno: 14/01/2009]
