Izvor: Politika, 01.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paralelna stvarnost srpske skupštine
Na jednoj strani, država daje radikalima novac iz budžeta kao da i dalje imaju 78 poslanika, a s druge strane, oni sami priznaju faktičko brojno stanje time što traže da dobiju sedam predsedničkih i sedam potpredsedničkih mesta u skupštinskim odborima, kao da ih ima 59
Skupština Srbije po ko zna koji put ima problem sa poslaničkim mandatima. I ko god je mislio da su do sada već viđene sve varijante – isključivanje, pa vraćanje u skupštinu celih stranaka, podela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partija, prebega u stranke koje nisu ni učestvovale na izborima – te da su zato već predviđena rešenja za svaku sličnu situaciju – pogrešio je. Cepanje Srpske radikalne stranke, odnosno formiranje poslaničkog kluba „Napred Srbijo” stranke u osnivanju ipak je dovelo da nečega što do sada nije viđeno – da iz stranke ode upravo čovek kod koga su, kao kod osobe od najvećeg poverenja deponovane blanko ostavke smišljene baš da se neko od poslanika ne bi predomislio i otišao iz stranke zahvaljujući kojoj je postao poslanik. I baš zbog toga, po svemu sudeći, ne postoji zakonski mehanizam koji bi radikalima vratio 19 mesta koja im je uzeo poslanički klub Tomislava Nikolića.
I tako srpski parlament opet živi bar dve paralelne stvarnosti – ovoga puta jednu u kojoj SRS iz budžeta dobija novac kao da u skupštini i dalje ima 78 poslanika, koliko je dobio na izborima, i drugu u kojoj i sama ta stranka praktično priznaje faktičko brojno stanje time što traži da joj pripadne sedam predsedničkih i sedam potpredsedničkih mesta u skupštinskim odborima, kao da ima 59 poslanika.
Traže oteto, ne podnose zahtev
U međuvremenu, sa skupštinske govornice dve grupe dojučerašnjih saradnika neprekidno razmenjuju uvrede i iznose jedni o drugima intimne detalje iz vremena kada su bili prijatelji. A za to vreme, parlament ne radi ništa drugo sem što sluša ove prepirke i neprekidne zahteve SRS-a da im se „vrati oteto”. Uprkos svemu tome, poslanička grupe Srpske radikalne stranke, prema rečima njenog predsednika Dragana Todorovića, još nije zvanično zatražila od Administrativnog odbora vraćanje mandata. Todorović kaže da je za sada upućen zahtev za smenu predsednika tog odbora Tomislava Nikolića, budući da po praksi koja u parlamentu postoji od 2003. to mesto pripada najvećoj opozicionoj partiji što su i dalje radikali. Nakon te smene, biće podnet i zahtev za vraćanje mandata.
Čini se, međutim, da bi to mogao biti potpuno uzaludan pokušaj, jer Administrativni odbor, kako tvrde stručnjaci, zapravo nema nikakva ovlašćenja da bilo kome oduzme mandat.
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević tako kaže da bi SRS mogao da vrati mandate samo ako se „dočepa” blanko ostavki, za koje Nikolić tvrdi da ih je izgubio. To je jedini način. Kada bi SRS imao blanko ostavke poslanika iz kluba „Napred Srbijo”, mogao bi da ih podnese Administrativnom odboru na razmatranje. U sadašnjoj situaciji, taj odbor ne bi imao na osnovu čega da vrati mandate SRS-u, kaže Blagojević.
Da mandati treba da ostanu „Nikolićevim poslanicima” smatra i bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić koji kaže da za oduzimanje mandata nije ispunjen uslov iz člana 102. Ustava.
Pomenuti član Ustava kaže da je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”. Ovakva odredba deklarativno je vlasništvo nad mandatom dodelila poslaniku, bez obzira na članstvo u stranci, ali su u praksi partije to rešavale blanko ostavkama poslanika, a koje bi bile aktivirane ako dođu u sukob sa strankom.
Pošto ovoga puta ostavki nema, Dragan Todorović kaže da će najverovatnije morati da posredno dokazuju da su vlasnici mandata, ali da će svakako iskoristiti sva ustavna i zakonska prava. On, međutim, nije želeo da objašnjava koje su to mogućnosti, niti koji bi eventualno bio prvi naredni korak ukoliko Administrativni odbor, kao što se očekuje, odbije njihov zahtev.
On navodi da postoji način da dokažu da su oni učestvovali na izborima i osvojili te mandate, podsećajući na Zakon o finansiranju političkih stranaka po kome i dalje dobijaju novac za svih 78 poslanika, kao i to da su u više lokalnih skupština odlukom sudova mandati pripali SRS-u pa bi bilo nelogično da praksa na republičkom nivou bude drukčija. Na primedbu da su u svakom od tih slučajeva postojale blanko ostavke, što ovoga puta nije slučaj, Todorović kaže: „Hajde da ostavimo to sada po strani, jer ćemo zbog toga podneti krivičnu prijavu i protiv Tomislava Nikolića i protiv nekih drugih bivših članova koji su na lokalnom nivou neovlašćeno podnosili ili povlačili te ostavke. Podsećam vas da zakon koji bi trebalo da precizira tu ustavnu odredbu nikada nije donet i da je sad potpuno nejasno šta bi se dogodilo kad bi na primer nekome od ovih poslanika koji su prešli kod Nikolića prestao mandat – ko bi ga zamenio.
Nikolić ne može da zameni poslanika
Inače, prema još važećem zakonu o izboru narodnih poslanika, koji još nije usklađen sa Ustavom, poslaniku mandat može da prestane pre vremena ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci ili lišen poslovne sposobnosti, ako preuzme posao koji je po zakonu nespojiv sa funkcijom poslanika, ako izgubi državljanstvo, ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili ako umre.
Sudeći po onome što kaže Marko Blagojević, Nikoliću ostaje samo da se nada da se ništa od gorepomenutog neće dogoditi nekom od njegovih pristalica u parlamentu , jer zamenu za tog poslanika „svakako ne može da odredi poslanički klub „Napred Srbijo”, pogotovo ako preraste u političku partiju, zato što nisu ni učestvovali na izborima i nemaju listu sa koje bi mogli da popune to upražnjeno mesto”. Zamenu za tog poslanika, kaže Blagojević, mogao bi da odredi SRS.
Radikali su, ipak, spremni da prihvate novu realnost (dok se, kaže Todorović, ne reši pitanje mandata) i da mesta u odborima traže u skladu sa novim brojnim stanjem.
I na prvi pogled tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema, jer, prema rečima Jorgovanke Tabaković iz kluba „Napred Srbijo”, sadašnja predsednica Odbora za finansije kaže da neće biti nikakav problem da kad u odbor stigne zahtev radikala za njenu smenu to stavi na dnevni red.
„Nama po broju poslanika pripadaju dva predsednička mesta u odborima i svesni smo da ne možemo da zadržimo dva najjača – finansije i Administrativni odbor”, kaže Tabakovićeva i još jednom potvrđuje da nikako neće pristati na smenu Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Administrativnog odbora. Na pitanje zašto je važno da to mesto zadrže kad je gotovo izvesno da taj odbor ko god ga vodio neće dodeliti mandate radikalima ona odgovara da to nije pitanje mandata i mesta u odborima, mada naravno, neće prepustiti ništa na šta im Ustav daje pravo. „Postoji realna opasnost da će se i odbor ukoliko ga preuzme neko iz SRS-a uvući u neku vrstu blokade u kojoj je već skupština. Nikolić treba da ostane na tom mesto upravo zbog načina na koji se SRS bavi poslaničkim mandatima i koje metode koriste”, kaže ona.
Javna je tajna i da Nikolić u tome da ostane na tom mestu ima prećutnu podršku vladajuće koalicije, između ostalog i zbog toga što su radikali za to mesto, bar kako tvrde u vladajućoj koaliciji, predložili Vjericu Radetu, poznatu po tome da ne bira reči u obračunu sa političkim neistomišljenicima.
Vladajuća većina, međutim, sklona je, sudeći po izjavama njenih predstavnika u parlamentu, da sve ovo posmatra samo kao sukob bivših i sadašnjih radikala, koji bi nekako trebalo sami da reše, dok s druge strane sukobljene strane, a pre svega SRS pokušava da dokaže da je sve to i te kako stvar vladajuće koalicije koja je sve to i inicirala.
U međuvremenu, parlament ponovo ne radi, a koalicija na vlasti ozbiljno razmišlja da blokadu prevaziđe promenom poslovnika, po svemu sudeći, ograničavanjem diskusije. Nadajući se da će se problem mandata tako sa skupštinske govornice preseliti na neko drugo mesto.
Gordana Novaković
----------------------------------------------------------
A pare kao da ništa nije bilo
Još jedna od nelogičnosti u našoj parlamentarnoj praksi, koja se sada ne javlja prvi put jeste i ta da član 4. Zakona o finansiranju političkih partija predviđa da novac dobijaju stranke „čiji su kandidati izabrani za poslanike” i to tako da se 30 odsto deli svim strankama podjednako, a ostatak srazmerno broju poslaničkih mesta. Zbog toga što je navedeno da je reč o partijama čiji su kandidati izabrani za poslanike pravo na budžetska sredstva negirano je do sada strankama koje su postajale parlamentarne zahvaljujući poslanicima – prebezima, ili zbog rascepa u nekoj parlamentarnoj partiji. Prema navodima programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija Nemanje Nenadića „pri raspodeli dela novca srazmerno učešću u parlamentu (70 odsto), do sada, pogrešno je gledano početno brojno stanje poslanika (posle izbora), a ne stvarno stanje (u momentu isplate)”. „Takvim postupanjem nije poštovano pravilo podele budžetskog novca prema broju poslanika, a mogli smo da dođemo i u paradoksalnu situaciju – da se finansira neka stranka koja ostane bez svih poslanika. Zbog toga je potreba promena zakona, a u međuvremenu postojeći zakon mora se pravilno primenjivati. Dakle, ako poslanici izabrani ispred SRS-a naprave novu stranku, ona ne bi, do sledećih izbora ili promene propisa, imala pravo na budžetske prihode; s druge strane, deo „budžetskog kolača” SRS-a trebalo bi u narednim mesecima umanjiti za onaj broj poslanika koji u međuvremenu napusti stranku.
[objavljeno: 02/10/2008.]
