Izvor: Blic, 15.Okt.2015, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papi bliža Srbija nego Hrvatska
Odnos Vatikana sa srpskom državom i crkvom ne samo da je na uzlaznoj putanji, već je i mnogo bolji nego odnos Svete stolice sa Zagrebom i tamošnjom Katoličkom crkvom.
Za hrvatsku vladu i crkvu najiritantnija je činjenica da Vatikan još nije proglasio za sveca Alojzija Stepinca, koji je u vreme Drugog svetskog rata bio zagrebački nadbiskup i kardinal. Susedi kao direktno “odgovorne” za to vide SPC i vlast u Srbiji. Istovremeno, papa Franja ima štošta da zameri Katoličkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crkvi u Hrvatskoj.
Stav SPC o Stepincu
- Katolička crkva u Hrvatskoj i nije potpuno po aršinima Svete stolice. Za Vatikan ona je isuviše nacionalna i okrenuta državi. Otuda papski nuncije u Hrvatskoj sređuje stanje u tamošnjoj crkvi, a neki od poteza dirigovanih iz Vatikana su i smene nekoliko biskupa koji su bili desna struja u Crkvi - objašnjava za “Blic” jedan od vladika SPC zadužen za odnose i dijalog sa Vatikanom koji nije želeo da ga imenujemo.
S druge strane, kaže naš sagovornik, Vatikan ima interes da popravi odnose sa srpskom i ostalim pravoslavnim crkvama.
- Jedan od ključnih razloga je ugroženost hrišćanskog sveta od radikalnog islama. Odnos pravoslavnog sveta sa Vatikanom je zaista uzlazan i sadržajno sve kvalitetniji - kaže vladika.
On dodaje da je činjenica da su odnosi s Vatikanom dobri kada je reč i o Crkvi i o državi, a to se najbolje ogleda u nepriznavanju Kosova, ali i u slučaju kanonizacije Stepinca.
Dačić: Razvijamo dobre odnose sa Vatikanom
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže za “Blic” da su odnosi države sa Vatikanom dobri i da Srbija ceni činjenicu da Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova.
- I sada imamo razumevanje Vatikana za naš stav da Kosovo ne treba da bude primljeno u Unesko. Nažalost, Vatikan u ovom slučaju nema pravo glasa jer je pridruženi član - kaže Dačić.
Šef diplomatije navodi da država ima odnose sa Svetom stolicom na političkom planu, ne kao sa verskim poglavarima, već kao sa državnicima.
- Dva su razloga za razumevanje i podržavanje stava Srbije kada je reč o Kosovu. Prvi je da Vatikan poštuje međunarodno pravo, a drugi je položaj hrišćanske, odnosno Srpske pravoslavne crkve na tom prostoru. Mi visoko cenimo ulogu Vatikana u svetu i zahvalni smo na principijelnom stavu o Kosovu - kaže Dačić.
On podseća da je ministar spoljnih poslova Vatikana bio u poseti Srbiji i da je sa Svetom stolicom potpisan sporazum o obrazovanju, kao i sporazum Vatikanske biblioteke sa Narodnom bibliotekom Srbije.
- Država želi da odnose sa Vatikanom i dalje razvija - poručuje Dačić.
- Kada je reč o Stepincu, osim SPC u Vatikanu su se založili i vaseljenski, jerusalimski i ruski patrijarsi. SPC je poslala dosad dva pisma. Jedno 2011. godine, ali ono nije ni stiglo do tadašnjeg pape Benedikta. Naše prošlogodišnje pismo sadašnji papa Franja je primio i uvažio - ističe vladika.
Naš sagovornik objašnjava da je status Stepinca postavljen kao pitanje između pravoslavlja i Vatikana, a ne između Srba i Hrvata.
- I tu je već jedna od pogrešnih postavki u Hrvatskoj. Oni svoj problem ne vide na način na koji ga vidi Sveta stolica. Pitanje kanonizacije Stepinca povezano je s pitanjem kanonizacije pape u vreme Drugog svetskog rata, Pija 12. Njegova odgovornost je ono što je krucijalno, a Stepinac je, grubo rečeno, samo šraf tadašnje mašinerije. A kanonizaciji pape Pija 12 protive se Jevreji i oni od toga neće odustati - kaže vladika SPC.
Šale na račun Gospe iz Međugorja
Papa Franja je u više navrata ironično govorio o fenomenu Gospe iz Međugorja, pa je tako poručivao da “Gospa nije direktor poštanske kancelarije koji svaki dan šalje poruke”.
Od papinog sarkazma nisu bili pošteđeni ni “vizionari koji nam mogu reći tačno kakvu će im poruku Gospa poslati danas u 16 sati”.
Posle ovog papinog stava prepolovljen je broj italijanskih hodočasnika koji posećuju Međugorje, a pojedini hrvatski vernici zbog toga su Franju nazvali “argentinskom komunjarom”.
