Izvor: Akter, 23.Sep.2015, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa se sastaje sa Obamom
Papa Franja će se danas sastati s predsednikom SAD Barakom Obamom u Beloj kući, pre toga će se obratiti američkoj javnosti iz bašte ispred nje, a posle sastanka sa Obamom će razgovarati sa američkim biskupima
Papa i Obama će razgovarati o temama koje su obojici drage i o kojima se slažu - o borbi protiv klimatskih promena, borbi protiv nejednakosti, o jačanju socijalne pravde. Njihovi stavovi se međutim značajno razlikuju o pobačaju i istopolnim brakovima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter <<
Obama i Franja su se već sastali u vojnoj bazi Endrjus, gde je rimokatolički poglavar sinoć stigao s Kube. Predsednik SAD je papi ukazao retku čast - dočekao ga je na aerodromu, na crvenom tepihu ispred aviona, zajedno sa suprugom i ćerkama. Američki predsednici obično važne goste dočekuju u Beloj kući.
Očekuje se da će papu ispred Bele kuće pozdraviti 15.000 ljudi.
Iz Bele kuće, papa ide u Katedralu apostola Mateje gde će govoriti na konferenciji 450 američkih kardinala.
Taj govor se željno iščekuje, s obzirom na vrlo očigledno nesaglasje između Franjine usredsređenosti na socijalnu pravdu i crkveno milosrđe, i pravih "kulturnih ratova" koje američki biskupi poslednjih godina vode u vezi sa pravom na pobačaj i o LGBT pitanjima.
Skromni Franja s jedne strane obnavlja američki katolicizam, a sa druge ozbiljno zabrinjava konzervativnu struju među katolicima u SAD.
Pre no što je i stigao, Franja je morao da se bori sa konzervativnom kritikom svojih pogleda na ekonomiju. Dok je putovao avionom iz Kube za SAD, papa je rekao novinarima da ljudi možda imaju pogrešan utisak da je on "malo više levičar".
"Siguran sam da nikad nisam rekao ništa što izlazi izvan socijalne doktrine crkve", izjavio je papa. A u vezi s konzervativcima koji pitaju da li je on stvarno katolik, kazao je u šali: "Ako je potrebno da se ispovedim, evo spreman sam".
Mnogi američki biskupi imaju problem s novom orijentacijom Katoličke crkve prema socijalnoj pravdi koju je uspostavio Franja.
Gotovo sve te biskupe postavile su pape Jovan Pavle Drugi i Benedikt Šesnaesti. Njima je priroritet povlačenje jasnijih granica katoličkog ponašanja i vere u situaciji kada je abortus legalan, kada se LGBT prava sve više poštuju i kada je toliki broj zapadnjaka okrenuo leđa organizovanoj religiji.
Američka crkva ulaže stotine miliona dolara godišnje u svoje agencije za pružanje socijalnih usluga i godinama se bori za izmene imigracionog sistema kako bi se razdvojene porodice spojile, kako bi izbeglice dobile sklonište i kako bi siromašni dobili šansu da priušte sebi bolji život.
Međutim, Američka konferencija katoličkih biskupa - čijem će sastanku prisustvovati papa - sve više ulaže sredstva u glasne rasprave u vezi sa pobačajem, kontracepcijom i istopolnim brakovima.
Franja će sutra postati prvi papa u istoriji koji će govoriti u Kongresu SAD. Tamo su u većini republikanci koji su sa Obamom u dubokom nesaglasju o pravima LGBT, imigraciji, abortusu i klimatskim promenama.
Papa će se u Vašingtonu sastati i sa siromašnim imigrantima, a u Pensilvaniji sa zatvorenicima.
