Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2011, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa Benedikt prigrlio ljubljene Hrvate
ZAGREB - Papa Benedikt XVI doputovao je jutros u dvodnevnu posetu
Hrvatskoj tokom koje razgovarati s državnim i crkvenim vrhom, a mere
bezbednosti u Zagrebu poginute su na najviši nivo.
"Srdačno
pozdravljam ljubljenu hrvatsku zemlju i, kao naslednik apostola Petra,
velikim zagrljajem grlim sve njene stanovnike", rekao je Benedikt XVI na
hrvatskom jeziku po dolasku u Zagrebu nakon što mu je predsednik Ivo
Josipović poželeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dobrodošlicu.
U nastavku govora na italijanskom
jeziku papa je podsetio na dugu istoriju snažnih i posebnih veza između
Svete Stolice i Hrvatske, istaknuvši da hrvatski narod od samih početaka
pripada Evropi te joj na poseban način daje doprinos u duhovnim i
moralnim vrednostima.
"U dvadesetoj godišnjici obeležavanja
nezavisnooti i uoči punopravnog pristupanja Hrvatske EU, davna i nedavna
prošlost vaše zemlje podstiče na promišljanje sve evropske narode,
pomažući,kako svakom pojedinom tako i čitavoj zajednici, da očuva i
obnovi neprocenjivu zajedničku baštinu ljudskih i hrišćanskih
vrednosti", poručio je Benedikt XVI. On je podsetio da je u Hrvatsku
došao i na proslavu Nacionalnog dana hrvatskih katoličkih porodica,
naglasivši da je to prilika "za ponovno isticanje vrednosti porodičnog
života i opšteg dobra, učvršćivanje jedinstva, oživljavanja nade i
zajedništva s Bogom".
Predsednik Ivo Josipović rekao je da poseta
Benedikta XVI dolazi u važnom trenutku kada Hrvatska slavi 20 godina
nezavisnosti i kada su pri kraju pristupni pregovori sa EU. On je
podsetio da je Vatikan među prvima priznao Hrvatsku što je u političkom
smislu bila ključna uloga, dodavši da je Katolička crkva odigrala važnu
ulogu u očuvanju hrvatskog nacionalnog bića.
"I makar ja nisam
vernik, u dubini svojih uverenje delim s vernicima iste vrednosti. Stoga
sam i u temelje svoje unutrašnje politike postavio pravdu i pravednost,
a u temlje svoje međunarodne politike oprost i pomirenje među
narodima", istakao je Josipović.
On je istakao da je u Svetoj
stolici, Katoličkoj crkvi i hrišćanima u Hrvatskoj i susednim zemljama
našao učesnike politike oprosta i pomirenje, kao i u drugim religijama u
Hrvatskoj i u susedstvu, posebno s pravoslavljem i islamom.
"Oprost
i pomirenje i sami neposredni proizvod temeljnog jedinstva ljubavi i
razbora. U osnovi su savremene Evrope", naglasio je hrvatski predsednik,
izrazivši uverenje da će građani Hrvatske podržati ulazak u EU velikom
većinom. Papin avion sleteo je nešto pre 11 časova, a na zagrebačkom
aerodromu dočekala ga je grupa od 450 vernika, među kojima su neki
nosili i narodne nošnje, a u rukama zastavice Vatikana i Hrvatske. Mere
bezbednosti u gradu pognute su na najviši nivo, a uži centra grada
gotovo je blokiran.
Prema procenama medija, papu čuva više hiljada
policajaca i pripadnika vojske. Zatvorene su sve trgovine,
ugostiteljski objekti i institucije oko Trga bana Jelačića na kojem će
papa večeras održati bdenje s mladima. Na tom događaju očekuje se oko
20.000 mladih koji su unapred dobili ulaznice, dok će svi ostali moći da
prate misu na video binu ispred zagrebačke katedrale. Na velikoj beloj
bini na Trgu bana Jelačića s koje će se Benedikt XVI obratiti mladima
dominira stilizovana je bela golubica raširenih krila.
KOMUNISTIČKO UNIŠTAVANJE SRPSKOG NARODA
Divni Jovan Skerlić, pamet oštrog kritičkog duha, poznat po osudi sjajnog pesnika Disa, postaje krajnje popustljiv prema srbožderu Anti Starčeviću, koji je osporavao i samo postojanje Srba. Skerlić je izveo zaključak da Starčević, koga će ustaše proglasiti za „oca domovine“, u suštini smatra da su Hrvati i Srbi isti narod, a do tog zaključka je došao naopakim putem.
Ratni cilj Srbije bio je ne samo oslobođenje srpstva, nego i južnoslovenske braće, dakle stvaranje Jugoslavije. Boreći se za stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Prvi Karađorđević, Nikola Pašić i Vlada Srbije samo su poslušali zavete svoje intelektualne elite. I to je ispalo kobno. Jer naša južnoslovenska braća tražila su spasenje od propasti sa poraženom Austro-Ugarskom, to jest da iz tabora pobeđenih pređu u tabor pobedilaca, da bi ubrzo od samog početka potkopavali novostvorenu, krvlju i ogromnim žrtvama Srpskog naroda, državu. Neki su na vreme upozoravali, kao vojvoda Mišić, da Hrvati prihvataju Jugoslaviju samo kao nužno zlo, unapred je žigošući kao „tamnicu naroda“. Za njih je ona samo privremeno rešenje, prolazna stanica, kako će i drugu Jugoslaviju, gotovo otvoreno, definisati Kardelj. Veštim manevrisanjem hrvatskih političara, a na kraju i izdajstvom slovenačkih komunista, Srbi su postali veliki gubitnici: za njih je Jugoslavija postala grobnica. Tome su, nažalost, kumovali srpski komunisti. Dok su svi drugi komunisti – ne samo hrvatski i slovenački, nego i makedonski, crnogorski, muslimanski – u socijalističku revoluciju ušli da bi afirmisali svoju naciju, izborili se za državnost, ne zazirući od nacionalizma bliskog šovinizmu, srpski komunisti su u revoluciju ušli odričući se srpstva, zatirući ga i žigošući ga kao smrtni praroditeljski greh. Srpski komunisti su objektivno, i kad to nisu hteli, počinili nacionalnu izdaju. Put u pakao bio im je, često, popločan dobrim namerama. A bilo je među njima sjajnih i visoko moralnih ljudi. He malo, ali su dopustili da budu žedni prevedeni preko vode. Neki su se na vreme trgli i postali zatočnici borbe za demokratiju, dok su mnogi građanski intelektualci izbegavali rizik i nisu se angažovali u toj opasnoj borbi. Autor ovog dela to ne bi smeo da zanemaruje. Na jednom mestu on navodi Antona Duhačeka, mog dobrog prijatelja, koji ne poričući ni vlastitu krivicu optužuje Dobricu Ćosića i Tanasija Mladenovića. Duhaček mi je kasnije priznao da su se oba pomenuta pisca, a uz njih i Antonije Isaković, nalik na „pobunjene anđele“, odlikovali u zalaganju za demokratiju, osobito Dobrica Ćosić koji se držao gesla „sloboda je u prvom redu sloboda za one koji drukčije misle“, pa je u skladu s tim branio i one koji su mu bili protivnici, po logici – plemenitost obavezuje, „Noblesse oblige“ ističu Francuzi.
Svaka ti na mestu, da ne kvarim komentar.
