Izvor: Blic, 04.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pao Šah, pala iranska politika
Pao Šah, pala iranska politika
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Iran je bio američki branik na Bliskom istoku. Zauzimao je sredinu 'naftnog polumeseca'. Iran je stajao na putu Sovjetima u njihovoj istorijskoj želji za toplovodnom lukom u Persijskom zalivu. Iranom je vladao američki saveznik, Šah Mohamed Reza Pahlavi, čovek koga je narod voleo, bar smo tako mislili, koji je narod uvodio u moderno doba. Da bi izrazile svoju podršku, Sjedinjene države su ga obasipale modernim oružjem. Dankanov cilj putovanja u Iran je naizgled bio da proveri kako se američko oružje uklapa u iransku vojsku. Međutim, postojao je još jedan razlog. Fanatički islamski fundamentalista Ajatolah Homeini, koji se nalazio u izgnanstvu u Parizu, pozivao je na svrgavanje Šaha. Dankan je došao da vidi kako se Iran drži.
Odleteli smo za Teheran u oktobru 1978. godine. Sačekao nas je i pozdravio vođa misije Sjedinjenih država u Iranu, general major Filip Gast. Tamo sam prvi put sreo iranske generale, okićene medaljama, gorde, upečatljive, koji su odlično govorili engleski. Posle raskošne jagnjetine u oficirskom klubu, posmatrali smo paradu iranske elitne jedinice, 'Besmrtnih', u ručno izrađenim uniformama i beretkama, gromkog nastupa i velike borbene veštine. Iranski oficir koji je sedeo do mene, objasnio mi je: 'Njihova lojalnost je potpuna. Besmrtni će do poslednjeg čoveka braniti Šaha.'Posetili smo Isfahan, egzotičan grad iz drevnih vremena. Posmatrali smo kako vekovi prožimaju lepu Lutfula džamiju, dok je formacija najmodernijih borbenih aviona F-14 preletala iznad nje. Tokom sledeće svečanosti, koju su nam organizovali lokalni zvaničnici, sa ulice se čulo ra-ta-ta i zvučalo je kao pucnjava, ali su se naši domaćini pravili da ne čuju ništa.
Posetili smo aerodrom u Širazu, gde je bila baza za avione F-14. Baza je bila uređena kao da je usred Amerike. Odveo sam u stranu mladog američkog kapetana avijacije koji je obučavao Irance i pitao ga koliko je ova avijacija u stvari efikasna. Isprva se osećao nelagodno. A onda je iz njega provalilo: 'Imate dve vrste ljudi i dve klase. Piloti vode poreklo iz više klase. Oni mogu da podignu avion, da voze munjevitom brzinom, da se spuštaju i da bezbedno ateriraju. Ali, dođavola, pukovniče. To mogu da naučim svakoga za nedelju dana!' Ono što je zaista važno kod F-14, nastavio je kapetan, bilo je upravljanje oružjem. Radi se o najsavremenijoj aeronautičkoj tehnologiji na svetu, vrednoj na milione dolara. Tu je uključen i sistem napada iz aviona. Ova ključna funkcija F-14, koja nije tako upadljiva, ali je svakako važnija, bila je poverena takozvanim homofarima, koji su bili skoro neobrazovani ljudi sa skromnim poreklom. 'Trebaće im nekoliko generacija da prođe pre nego što zaista shvate šta rade,' rekao mi je kapetan. 'Dok ne shvate, sve što ćete videti da leti ovuda je polovina aviona.' Dok su F-14 nastavili da lete iznad naših glava sa neverovatnom preciznošću, pitao sam se da li je ova predstava stvarno samo aeronautički spektakl.
Tri meseca nakon naše posete, 16. januara 1979. godine, Šah je proteran iz svoje zemlje. U Vašington postu sam video fotografije golih tela pogubljenih oficira koji su nam bili domaćini prilikom posete. Homofari su prešli na stranu Šahovih neprijatelja. 'Besmrtni' se nisu borili do poslednjeg čoveka. Prsli su kao kristalna čaša prvog dana borbe. Moja sumnja u elitne jedinice se produbila. Stvari uvek treba gledati ispod pojavne površine i ne treba ustuknuti zbog toga što nam se neće dopasti ono što vidimo. Na kraju su se sva naša ulaganja u pojedince a ne u zemlju, izjalovila. Kada je Šah pao, iranska politika je pala zajedno sa njim. Sve milijarde koje smo uložili tamo, samo su pogoršale uslove i doprinele porastu fundamentalističkog režima nama potpuno suprotstavljenog, sve do današnjeg dana. nastaviće se
