Izvor: S media, 03.Jun.2011, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panić: Sve šanse smo propustili
Bivši jugoslovenski premijer o odnosu s Miloševićem, izneverenim očekivanjima, planovima: "Sve bi bilo bolje, da su me pre 20 godina podržali. Plašili se mojih političkih ambicija".
Nikada neću zaboraviti jedan razgovor sa Slobodanom Miloševićem. Onaj kada sam mu predložio pisani sporazum da se povuče, u zamenu za posao koji bismo mu obezbedili u Americi. Izigrao je dogovor koji smo već bili postigli. I to pred svedocima.
Ovako se u ekskluzivnom intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za ”Novosti” Milan Panić, bivši jugoslovenski premijer, posle godina ćutanja, priseća burnih devedesetih i otkriva nepoznate detalje iz perioda saradnje sa Miloševićem. Posle punih sedam godina on je ponovo u Beogradu. Panić, koji živi na relaciji Kalifornija-Strazbur-Moskva, gde rade njegove firme u okviru farmaceutske kompanije ”MP Biomedikal”, u Srbiji, kako kaže, nema ni biznis ni političkih planova.
* Kako danas gledate na period devedesetih i vaš politički angažman?
Model „dve Nemačke“ za hod ka Evropskoj uniji
Drašković: Novac iz EU dobijaće regioni a ne centralna vlast
Tadić: Početak pregovora sa EU do kraja godine
- Bile su to, naravno, teške godine. Ratne politike diktirale su događaje u gotovo svim krajevima bivše države, a kad su one na sceni, onda ne možete očekivati ništa dobro. Razorene su ekonomije, nacije, porodice, ljudi, demokratski poredak. Jednom reči: katastrofa. Nisam bio naivan, znao sam da treba gigantski napor da se promeni tako rđav tok stvari. Ali, zar je bilo drugog izbora? Ako si odgovoran, moraš pomoći. To je bio moj motiv da dođem.
* Možete li da se prisetite kako su tekli ti pregovori sa Miloševićem?
- Teško bi se to moglo zvati pregovorima. Miloševićeve ponude bile su med i mleko, što je ukazivalo na to da mora da je u gadnom škripcu. Sve je to išlo tako dok se nije prešlo na konkretni teren. Već kod formiranja vlade, na primer, bilo je jasno da su naši politički koncepti različiti. Ali, moja ideja nikad nije bila da nešto pomažem njemu, nego, ako je to moguće, narodu. Što je vreme više odmicalo, to je bivalo sve jasnije.
* Kako je došlo do toga da Milošević i vi od bliskih saradnika postanete žestoki protivnici?
- Šta god ko o mislio o ovome što ću reći, Milošević i ja apsolutno nikada nismo bili, kako kažete, bliski saradnici. Razlikovalo nas je mnogo toga, i to duboko: on je raspirivao šovinizam i mržnju, ja toleranciju i razumevanje, on je bio autokrata, ja demokrata, on je vodio ratnu politiku, ja mirovnu. Kako bi takva dva čoveka mogla da sarađuju?
* Krajem devedesetih imali ste dobre odnose i kontakte sa srpskom opozicijom. Ko je bio nada, ko je izneverio?
- Slobodno mogu da kažem: ne da sam imao dobre odnose i kontakte, svojim autoritetom i energijom nastojao sam da povežem često pocepane redove opozicije. Setite se Alijanse za promene koju sam formirao. Moj dobar prijatelj bio je Vladan Batić, veliki borac protiv Miloševića, čak Velja Ilić, a do danas sam u iskrenim odnosima sa Vukom Draškovićem. Miodrag Perišić i ja imali smo obostrane simpatije, ja mislim i profesor Mićunović. Ipak, na posebno mesto stavljam Dobricu Ćosića. Bez obzira na razlike među nama, uvek je postojalo obostrano razumevanje.
* Da li ste posle demokratskih promena u Srbiji očekivali bržu evropsku integraciju zemlje?
- Naravno da sam očekivao. Naša kolebanja jedna su strana problema. Druga su, međutim, na strani EU. Ako iskreno žele da pomognu Srbiji i regionu, onda EU treba da napravi prijem po principu brze trake. Jedanput je to urađeno kad su primili Španiju, Grčku i Portugal, nakon što su zbačeni tamošnji diktatorski režimi. Isto je trebalo uraditi i u našem slučaju. Govorio sam o tome pre nekoliko godina u Briselu. I mi bismo se svakako brže menjali kad bismo bili u jednom novom sistemu.
(Novosti)
