Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2018, 08:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Panel: Loša percepcija Euleksa na Kosovu

Lokalno stanovništvo na Kosovu i Metohiji, kako Srbi, tako i Albanci, imaju prilično negativan stav prema Misiji Euleksa, a jedan od razloga za to je raskorak između politike i implementacije, ocenili su neki od učesnika panela u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma posvećenom načinu na koji EU odgovara u područjima konflikata.

Učesnici panela "Integrisani pristup EU odgovorima na krize, iskustva NATO-a, UN i OEBS-a složili su se danas da pred EU stoji više izazova kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi ona, uz druge međunarodne organizacije, uspešno reagovala u konfliktnim područjima.

Panel je održan u okviru Osmog Beogradskog bezbednosnog foruma koji će pod nazivom "Zajedništvom do odgovora na novu normalnost" na 20 panela i sesija u hotelu "Hajat" okupiti 111 govornika i više od 700 učesnika iz zemlje, regiona i ostalih delova Evrope i sveta. Medijski partner Foruma je novinska agencija Tanjug.

Jozef Batora, vanredni profesor na Odeljenju za političke nauke Univerziteta Komenskog u Bratislavi, govorio je o istraživanju koje je sprovedeno u severnoj i južnoj Kosovskoj Mitrovici s ciljem da se vidi kakva je lokalna percepcija EU u rešavanju konflikata.

Istraživanje je pokazalo da postoji protivrečnost između te uloge EU kao nekoga ko treba da obezbedi stabilizaciju prilika i onoga kako to vidi lokalno stanovništvo.

Takođe, velika je razlika u tome kako se gleda na EU u severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde pretežno žive Srbi, i južne gde žive Albanci, s tim što je negativniji stav prema EU među Srbima, dok Albanci imaju relativno pozitivniji stav prema EU a negativniji prema Euleksu.

Na pitanje u istraživanju da li EU zna gde tačno pomoć EU treba da ode, u severnoj Mitrovici 23 odsto kaže da zna, a 67 odsto da ne zna, dok je u južnoj Mitrovici njih 38 odsto reklo da, a 23 odsto ne.

Na pitanje kako EU utiče na regulisanje kriza, da li pomaže u njihovom smirivanju ili doprinosi njihovom pogoršanju, u severnoj Mitrovici 27 odsto njih kaže da EU još dodatno ojačava krize, dok u južnoj 46 odsto njih kaže da pomaže u rešavanju kriza a 42 odsto da je pojačava.

Pomenuo je i glavni most u Mitrovici, za koji je EU dala 2016. godine milion evra - most nije otvoren i dalje, u vernoj Mitrovici su podignute i barijere, i on je postao simbol pokušaja pomirenja ali i podela.

Ostali mostovi u gradu se normalno koriste, primetio je Batora.

"Euleks je misija koju svi vole da mrze", rekla je predavač na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj Mateja Peter, koja se u svom istraživanju bavila pitanjem zašto postoji izuzetno negativna percepcija Euleksa.

Prema njenim rečima, Euleks nema dobru reputaciju na Kosovu, ni među Srbima ni među Albancima, što je, kako je ocenila, velika zagonetka, jer je Euleks najskuplja i najveća misija EU, koja ima i izvršni mandat na Kosovu.

"To je pitanje kredibilnosti za EU, ako EU ne može da uradi stvari na Balkanu, kakva je šansa da utiče na ostatak sveta", upitala je Mateja Peter.

Istražujući razlog za tako lošu percepciju Euleksa, ona je rekla da je fokus na dva raskoraka - jedan je između politike i implementacije, odnosno razlike šta EU govori, a sta radi na terenu, a drugi raskorak je između implementacije i percepcije, odnosno sta Euleks kaže da radi, a sta implementira, te kako lokalni stanovništvo to posmatra.

Kao razloge za kritike Euleksa, ona kaže da su identifikovana četiri razloga.

Među razlozima navela je da postoji otpor prema misiji od početka, raskorak u velikim očekivanjima, kako i nedostatak osetljivosti za konflikt, kao i korupcionaški skandali, odnosno "direktno političko mešanje u rad misije".

Ona je dodala da su došli do zaključka da je glavni razlog negativne percepcije Euleksa tako visok, jer postoji raskorak između politike i implementacije, i implementacije i percepcije zbog priroda misije.

Stiven Blokmans, šef za spoljnu politiku Centra za studije evropskih politika, kao i ostali učesnici panela, govorili su o projektu EUNPACK 2020 (mehanizmi EU da odgovori na krize), naveo je da je istraživanje sprovedeno u šest zemalja - na Kosovu, u Avganistanu, Iraku, Libiji, Maliju i Ukrajini.

Navodeći da će dati "helikopterski pogled na stvari", on je, između ostalog rekao, da se mogu identifikovati četiri poteškoće kada je o ovoj temi reč: local ownership, senzitivnost prema konfliktima, multilateralizam i balans koje EU, kao i UN, OEBS i NATO pokušavaju da uspostave intervenišući u određenim konfliktima.

Kada je reč o EU i njenom reagovanju na krize i konflikte, on je rekao da ona često izgleda kao neko ko "kasni na utakmici", ko deluje kao igrač iz druge postave tamo gde su već prisutni UN ili NATO.

On je naveo da je primer gde je EU brzo reagovala Ukrajina, a, s druge strane, Libija je primer za nedostatak senzitivnosti u konfliktima, što se i inače često zamera Uniji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...