Izvor: Večernje novosti, 12.Maj.2013, 22:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pajević: Pregovori na jesen

U SLUČAJU odluke o otvaranju pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom krajem juna, što će se verujem desiti, taj proces bi započeo tokom jeseni - kaže Milan Pajević, direktor Vladine kancelarije za pridruživanje EU, odgovarajući na pitanje „Novosti“ očekuje li da će Brisel i Beograd prionuti na pregovarački posao tokom leta ili bi verovatnije bilo da se sve „zakaže“ za kraj godine ne bi li se videlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kako odmiče primena sporazuma sa Prištinom.- Naše pripreme za pregovore su počele odavno, a nameravamo da sve aktivnosti u ovoj pripremnoj fazi okončamo do kraja jula. Dužina pregovaračkog perioda zavisiće od naše posvećenosti tom procesu, odnosno od organizovanosti, efikasnosti i sposobnosti da usvajamo propise i primenjujemo ih u praksi, usklađujući naš sistem sa evropskim. Hrvatska je pregovarala oko šest godina, pa je to reper kome i mi treba da težimo - kaže Pajević.* Kada čujemo da EU ne želi novu Bugarsku ili Rumuniju u svojim redovima, šta to konkretno znači? - Ubuduće će se primati samo potpuno spremne nove članice. To znači da će nadzor nad usvajanjem i naročito nad primenom propisa, kao i mera za unapređenje funkcionisanja institucija biti znatno striktniji nego ranije. Glavna pažnja će od početka procesa biti usmerena na pregovaračka poglavlja 23 i 24 koja pokrivaju oblasti reforme pravosuđa, osnovnih prava i sloboda, borbe protiv korupcije i kriminala, bezbednosti... Naravno, i druge oblasti poput poljoprivrede, energetike, zaštite životne sredine i niza ekonomsko-finansijskih tema zahtevaće dosta truda u prilagođavanju evropskim normama.OČEKUJEM RAST PODRŠKE * NAJNOVIJA anketa sprovedena u šest najvećih država EU, pokazala je da se tamo više ne gaji poverenje u Uniju. Kakav trend podrške građana Srbije za evrointegracije očekujete u nadolazećem periodu? - Očekujem da sa otvaranjem pregovora i usmeravanjem pažnje javnosti na unapređenje stanja u vezi sa svakodnevnim životnim pitanjima, dođe do blagog rasta podrške, mada je ona i u ovom trenutku zadovoljavajuća, imajući na umu ono kroz šta smo prolazili sve ove godine, kao i na dešavanja u samoj EU. Naročito je važno da u svim istraživanjima dve trećine građana podržava reforme bez obzira na EU.* Koja poglavlja će tražiti najviše vremena, zaštita životne sredine, po nekima, možda je zahtevnija nego rešavanje problema sa korupcijom?- Iako je rano za prognoze tog tipa, bar do objavljivanja izveštaja o dosadašnjoj usklađenosti našeg zakonodavstva sa evropskim, svakako ste u pravu kada pored borbe protiv korupcije i srodnih tema pominjete i zaštitu životne sredine, imajući u vidu teško stanje u Srbiji, kao i ogromne troškove neophodne za primenu evropskih standarda u toj oblasti. Slično se može reći i za poglavlja 11 i 12 - poljoprivredu, ruralni razvoj, veterinarsku i fitosanitarnu politiku i bezbednost hrane. Veoma je važno da reforme u najtežim oblastima ne odlažemo za kasnije, već da što brže krenemo u rešavanje upravo najtežih pitanja. To nas uče i iskustva drugih zemalja.* Ako pođemo od skorašnje vesti da bi EU mogla da zabrani rumunske ćevapčiće, imate li uvid koliko su građani Srbije upoznati sa onim što ih čeka na putu usklađivanja sa evropskim propisima?- Čini mi se da građani nisu dovoljno obavešteni o suštini procesa integracije, kao ni o pojedinim praktičnim pitanjima. Zato je veoma važno stalno podsećati da je većina normi i standarda koje EU zahteva identična sa interesima i zahtevima najvećeg broja nas koji ovde živimo - na primer, da dišemo zdrav vazduh, jedemo zdravu hranu, imamo uređene institucije itd. Nadam se da će sa otpočinjanjem pregovora biti više prilike da se u medijima govori upravo o praktičnim i životnim pitanjima, a da će se manje vremena posvećivati takozvanoj visokoj politici koja je atraktivna na prvi pogled, ali se „ne maže na hleb“. Čini mi se da smo došli do tačke u kojoj je svima jasno da nas je neadekvatno i često isprazno bavljenje političkim pitanjima u prošlosti znatno usporilo u razvoju, a time i omelo na putu ka EU.* Hrvatska se suočavala sa blokadama Slovenije, što je odlagalo njen ulazak u EU, pregovori sa Turskom takođe su „na ledu“. Mogu li Srbiju da zadese „komšijske“ prepreke?- Da do toga ne bi dolazilo, Srbija treba da nastavi proaktivnu saradnju sa svim susedima i da ide u susret rešavanju otvorenih pitanja, kojih nije malo. Vidljiva promena spoljne politike, koja sada mnogo više stavlja u fokus regionalnu saradnju, najbolji je način da izbegnemo neprijatne situacije do kojih bi moglo doći u slučaju zanemarivanja otvorenih ili potencijalnih problema sa susedima.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Pajević: Pregovori na jesen

Blic: Pajević: Pregovori sa EU na jesen