Izvor: Politika, 29.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padom „radikalske tvrđave” pada i rejting
Ako na izborima u Zemunu osvoje manje od 10 odsto glasova, kao što predviđaju neka istraživanja, to bi za SRS bio „znak za uzbunu”
Gubitak Zemuna na predstojećim lokalnim izborima, kako to predviđaju istraživači javnog mnjenja, za Srpsku radikalnu stranku ima veliki simbolički značaj, a „pad radikalske tvrđave” posle pet godina vlasti i raskola stranke mogao bi da se odrazi i na rejting stranke koja je na poslednjim parlamentarnim izborima pojedinačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osvojila najviše glasova u Srbiji (oko trećine ukupnog glasačkog tela). Na lokalnim izborima u ovoj beogradskoj opštini zakazanim za 7. jun „šešeljevci” će i zvanično prvi put ukrstiti koplja sa „nikolićevcima”, a rezultat tog dvoboja, kako tvrde analitičari, mogao bi da se smatra i konačnim odgovorom na pitanje kako su radikali i naprednjaci podelili nekada najjače biračko telo u državi.
Izbori u Zemunu (ali i Voždovcu, koji se održavaju istoga dana) na proveru će staviti i sva ona istraživanja nastala posle podele SRS-a prema kojima je Šešelj odlaskom Tome Nikolića ostao bez dve trećine svojih nekadašnjih glasača.
Procene da u opštini, u kojoj su pre samo godinu dana imali najjače biračko telo (prema podacima ove stranke za njih je 2008. godine glasalo 42 odsto Zemunaca, a 2004. godine 40,16 odsto), radikali sada ne mogu da osvoje više od 9,6 odsto ukupnog broja glasača ili 13 odsto već opredeljenih (istraživanje Strateškog marketinga iz februara) smeštaju ih na treće mesto zemunske liste. Ispred njih, pokazuju istraživanja, nalaze se Demokratska stranka i Srpska napredna stranka skoro izjednačene sa po 34 odsto glasova.
Suočeni sa gubitkom tradicionalno jake radikalske opštine, Šešeljevi sledbenici ipak upozoravaju da su Zemun već jednom „gubili” 2000. godine posle četvorogodišnje vladavine (na vlast su došli 1996. godine) i da su ga trijumfalno povratili već na narednim izborima 2004. godine.
Iako istraživači javnog mnjenja i analitičari upozoravaju da lokalni izbori u dve beogradske opštine nisu reprezentativni uzorak i da ne treba praviti nikakve prognoze za republički nivo, Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a, priznaje da će ti rezultati imati širi značaj od lokalnog.
„Svaki rezultat utiče više ili manje i na republički nivo, ali način glasanja na lokalnom nivou ne mora da ima puno veze sa načinom glasanja na republičkim izborima. SRS tradicionalno ima mnogo bolje rezultate na republičkim nego na lokalnim izborima”, kaže Todorović.
Međutim, budu li radikali u Zemunu pali ispod 10 odsto, kako predviđaju neka istraživanja, to bi, smatra Zoran Stojiljković, politički analitičar i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ipak bio „znak za uzbunu”.
„Tako loš rezultat na tradicionalno njihovoj opštini mogao bi da ih učini nekredibilnim za podignut ton kakav imaju i da im oduzme legitimitet da rade ono što rade. To bi ih izbacilo iz lige velikih igrača. Ipak, ne čini mi se verovatnim da se to desi u Zemunu”, prognozira Stojiljković.
Na republički rejting radikala, smatra Stojiljković, rezultat naprednjaka u ovoj opštini odraziće se koliko i rezultat samih radikala. Interesantno će biti, kaže naš sagovornik, videti i da li će SRS i SNS zajedno osvojiti onoliko glasova koliko je to nekada osvajao onaj stari SRS.
Da će rezultati izbora imati više simboličan značaj i da je važniji za odnos radikala i naprednjaka nego što može pokazivati rejting SRS-a na republičkom nivou, smatra Marko Blagojević, programski direktor Cesida.
„Budući da su radikali tamo bili izrazito jaki biće interesantno videti kako će ići ta podela između dve stranke. Rezultat izbora u Zemunu, kao i na Voždovcu, može biti indikativan ali se iz njih ne mogu izvlačiti nikakvi širi zaključci”, tvrdi Blagojević.
Iako i Blagojević, kao i Stojiljković, ne očekuje drastičan pad trenutnog rejtinga radikala upozorava da bi eventualni pad ispod 10 odsto značio da ta stranka ulazi u „crvenu zonu” iz koje je povratak u ligu velikih jako težak. Na ova upozorenja Todorović, međutim, odgovara samo podsećanjem: „Na parlamentarnim izborima 2000. godine imali smo samo devet odsto. Tada su nas mnogi otpisali. Znate šta je bilo posle? Tri godine kasnije bili smo najjača stranka u Srbiji”.
Dragana Matović
[objavljeno: 29/05/2009]
